[ BBC ]

17. 09. 2024. 12:21   >>  14:06

Klimatske promene: Zašto ima više poplava

Poplave su najčešći oblik prirodnih katastrofa i dovode do velikih razaranja širom sveta, samo 2023. godine, prema podacima koje je saopštila NASA, širom planete bilo je 164 katastrofalnih poplava .

Ove godine je nekoliko zemalja zadesila poplava.

Najskorije su u centralnoj Evropi i na severu i zapadu Afrike.

Postoji nekoliko tipova poplava, ali određene vrste su posebno opasne: bujične poplave, koje udare u roku od nekoliko minuta ili sati, izazvavši ubrzani rast nivoa vode.

One su često rezultat obilnih padavina i mogu biti dovoljno snažne da sruše zgrade.

• Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi
• „Katastrofa epskih razmera”: U Poljskoj evakuisan grad, oprez u Bratislavi i Budimpešti
• Poplave: Šta raditi kad voda nadođe

Ekstremni vremenski uslovi, kao što su suša a potom intenzivne padavine, dodatno otežavaju klimatske promene i često su razlog za bujične poplave.

Studija koju su 2021. godine objavili američki naučnici, u časopisu Nejčer, tvrdila je da sve više i više nas živi u oblastima koje su ugrožene od poplava.

To je zbog uticaja klimatskih promena na vremenske događaje kao što su ekstremne padavine, podizanje nivoa mora i jači uragani.

Kako, dakle, možemo da preživimo bujične poplave?

Postoje osnovni koraci koji mogu da povećaju vaše šanse za preživljavanje ako se nađete u vodenoj bujici.

Gledaj, slušaj, govori i uči

Najvažnija stvar za početak je saznati da li živite u oblasti sklonoj poplavama.

Obratite pažnju na lokalne meteorološke uzbune, naročito na upozorenja vlasti na obilnije padavine.

Ako ste u oblastima podložnim dizanju nivoa vode, sastavite plan evakuacije za vašu porodicu i kućne ljubimce.

Pomaže ako imate pribor za vanredne situacije, sa čistom vodom i punjačem za mobilni telefon i vodootpornom odećom.

Organizacije kao što je Crveni krst nude informacije kako pripremiti te pribore.

Takođe, postarajte se da obavestite komšije o rizicima od poplave - naročito starije osobe i ugrožene.

Kako mogu da zaštitim dom?

Prva mera je da zatvorite i zaključate sva vrata i prozore istovremeno se postaravši da postoji lako dostupan put za bekstvo sa vašeg poseda.

To bi moglo da pomogne da se smanji količina vode koja će ući u stan ili kuću.

Takođe se savetuje da blokirate podne odvode i ve-ce šolje uz pomoć džakova sa peskom.

Šta se dešava ako budem opkoljen?

Ako ste napolju i vidite da nadolazi voda ulicom, probajte da se popnete negde na neki viši teren.

Izbegavajte hodanje ili vožnju kroz poplavljene oblasti.

Eksperti kažu da je potrebno manje od pola metra nabujale vode da odnese čoveka ili čak automobil.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da od davljenja strada 75 odsto žrtava poplava.

Takođe, voda nosi opasan krš koji može da nanese teške povrede, među njima električne vodove koji mogu da izazovu smrtonosne strujne udare.

Poklopci šahova mogu biti oduvani sa kanalizacija u poplavama, tako da hodanje poplavljenim ulicama može da dovede do toga da ljudi odjednom propadnu u rupu od nekoliko metara u kanalizaciju.

Ako ste u vašem domu, isključite struju na glavnoj razvodnoj ploči.

Uradite isto sa gasom i vodom.

Gdegod je moguće, pomerite nameštaj i električne kućanske aparate na više spratove ili površine.

Evakuišite se ako nivo vode počne da raste.

Posle poplave

Uvek razgovarajte sa lokalnim vlastima pre nego što se vratite kući.

Poplave ostavljaju razne opasnosti za sobom, od palih električnih vodova do krša i opasnih životinja, kao što su zmije.

Vodena bujica često nosi vodu iz kanalizacije ili druge opasne supstance koje predstavljaju pretnju po zdravlje.

Važni je zapamtiti da preporuke i saveti mogu da se menjaju od mesta do mesta, tako da uvek zatražite informacije od lokalnih vlasti tamo gde živite.

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk