[ BBC ]

04. 08. 2024. 11:58   >>  14:25

Olimpijske igre u Parizu 2024: Da li je sve teže postaviti novi rekord u atletici

Iako su poslednjih godina obarani svetski rekordi u skoku uvis i trkačkim disciplinama, većina važećih svetskih rekorda postavljena je 1980-ih. Da li se približavamo granici ljudskih mogućnosti?

Ukrajinska atletičarka Jaroslava Mahučih uspela je da obori 37 godina star svetski rekord u skoku uvis.

Sada je jedna od favoritkinja na Olimpijskim igrama u Parizu.

Stručnjaci smatraju da je to jedinstven uspeh u atletici.

Većina svetskih rekorda u atletici postavljena je tokom 1980-ih.

• Svetski rekorder u maratonu Kelvin Kiptum poginuo u saobraćajnoj nesreći
• Maratonka diskvalifikovana zbog korišćenja automobila tokom trke
• Najbrži čovek na svetu odlučio da zaštiti čuvenu pobedničku pozu

Jaroslavin istorijski uspeh

Na Dijamantskoj ligi u Parizu 7. jula, Jaroslava Mahučih, 22-godišnja svetska šampionka, oborila je svetski rekord preskočivši lestvicu na visini od 210 centimetara.

Prethodni rekord od 209 centimetara postavila je Bugarka Stefka Kostadinova u Rimu 1987. godine.

Mahučih je novi rekord nazvala „istorijskim" - ne samo zato što prethodni nije oboren 37 godina, već zato što je tih 210 centimetara „dokaz da nema granica ljudskih mogućnosti i da su pogrešne tvrdnje pesimista da određeni važeći rekordi u atletici nikada neće biti oboreni".

Jaroslava je napustila rodni grad Dnjepar i porodicu 2022. godine, nekoliko nedelja posle ruske invazije na Ukrajinu.

Tri dana je putovala 2.000 kilometara od Dnjepra do Beograda.

U prestonici Srbije preskočila je 202 centimetra i osvojila zlatnu medalju u skoku uvis na Svetskom prvenstvu u dvorani.

Mahučih sada živi u Portugalu.

„Konačno sam upisala Ukrajinu u istoriju svetske atletike", ushićeno je izjavila novinarima.

Ukrajinska atletičarka se nada zlatu na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

Prethodni rekordi u atletici

Najbrži čovek u istoriji je Jusein Bolt.

Jamajčanski atletičar je prvi muškarac koji je 100 metara istrčao ispod 9,6 sekundi.

Na Svetskom prvenstvu u Berlinu 2008. godine, na 100 metara je zabeležio vreme od 9,58 sekundi.

Kenijka Fejt Kipjegon je svetska rekorderka na 1.500 metara i u trci na jednu milju, koje je postavila 2024. i 2023. godine.

A u troskoku za žene, svetski rekord od 15,74 metra drži Venecuelanka Julimar Rohas.

Ali većina važećih rekorda koji decenijama nisu oboreni postavljeni su sredinom i kasnih 80-ih, u vreme „vrhunca popularnosti zabranjenih supstanci", kaže novinar i sada oficir Oružanih snaga Ukrajine Jurij Onuščenko.

„Mnogi sportisti su uzimali koktele hormona i steroida.

„I posle 35-40 godina uz sva tehnološka dostignuća u sportu, ishrani i trenine, mnogi od tih rezultata ostaju nedostižni za savremene sportiste".

„Mislim da je pošteno reći sa izvesnom sigurnošću da su mnogi rekordi postavljeni u to doba bili potpomognuti supstancama za poboljšanje sportskih performansi koje su naravno tada bile dozvoljene, a sada su očigledno zabranjene", dodaje Džon Bruer, gostujući profesor sporta i nauke o vežbanju na Univerzitetu u Safoku, u Engleskoj.

„Program testiranja na nedozvoljene supstance i obrazovanje o tom pitanju su mnogo bolji nego ikada pre i svaka zemlja ima sopstvenu nacionalnu doping agenciju koja radi pod rukovodstvom Svetske antidoping agencije", kaže on.

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

---

Istočnonemačka atletičarka Marita Koh je 6. oktobra 1985. godine istrčala 400 metara za 47,6 sekundi, što je bio novi svetski rekord.

Rekord koji je Koh postavila na Svetskom prvenstvu u Kanberi u Australiji, izazvala je mnoge rasprave - uglavnom zato što niko nije uspeo da mu se približi, a Koh se takmičila u vreme kada je Istočna Nemačka bila poznata po tome što sistematski dopinguje sportiste.

Međutim, Koh nikada nije pala na doping kontroli i uvek je tvrdila da nije uradila ništa loše.

Američka sprinterka Florens Grifit Džojner postavila je 1988. godine svetske rekorde za žene na 100 i 200 metara.

Na Letnjim olimpijskim igrama 1988. godine u finalu na 100 metara trčala je 10,54 sekunde i kroz cilj prošla 0,30 sekundi pre drugoplasirane sprinterke.

A na istom takmičenju je postavila dva svetska rekorda na 200 metara - prvo je u polufinalu trčala 21,56, a onda je u finalu bila brža za 0,22 sekunde, postavivši novi svetski rekord od 21,34 sekunde.

Oba rekorda su važeća i danas.

Senku na rezultate Grifit Džojner bacili su navodi da je koristila supstance za poboljšanje sportskih performansi.

Redovno je išla na doping kontrole, a tokom 1988. godine čak 11 puta, ali nikada nije bila pozitivna na zabranjena sredstva.

Svetski rekord u skoku udalj za žene takođe nije oboren nekoliko decenija.

Drži ga Galina Čistjakova iz bivšeg Sovjetskog Saveza koja je skočila 7,52 metra u Lenjingradu 11. juna 1988. godine.

Najstariji rekord na atletskim stazama drži Jarmila Kratohvilova.

U Minhenu 1983. godine, 800 metara je istrčala za 1:53:28.

• Od pozajmljenih patika do svetskih rekorda: Neverovatna priča Kelvina Kiptuma
• Olimpijski pregled, 3. dan: Strelci doneli prve medalje Srbiji i Hrvatskoj
• Svetski rekord - istrčala 100 maratona za 100 dana

Granice ljudskih mogućnosti

Sve je teže oboriti svetske rekorde u atletici, smatra profesor Bruer.

„Tokom godina se performanse poboljšavaju u svim disciplinama i na kraju će ljudsko telo dostići granicu ljudskih mogućnosti", kaže on.

„Ono što smo videli kroz istoriju su relativno velika poboljšanja vremena i povećanja performansi, a to će neizbežno i postepeno početi da stagnira kako ljudsko telo bude dostizalo granicu ljudskih mogućnosti.

„Međutim, uz razvoj treninga, podučavanja i treniranja sportista, sportske nauke, i tehnologije, mislim da ćemo nastaviti da tražimo još bolje rezultate u svim disciplinama, ali prostor za poboljšanja će se postepeno smanjivati - to već vidimo u mnogim sportovima", dodaje.

Neki od učinkovitih tehnoloških napredaka su bolje atletske staze i patike za trčanje sa karbonskim vlaknima, ukazuje profesor Bruer.

„One apsorbuju udar stopala o tlo i guraju trkača napred.

„To omogućava trkačima da budu brži uz manje energije, manji napor, a to znači da mogu da trče brže tokom dužeg vremenskog perioda", dodaje on.

Dok se performanse sportista mogu proceniti pomoću tehnologije, „neke aspekte je teže izmeriti i nijansirati - kao što su ambicija, odlučnost, motivacija, i način razmišljanja", kaže Sofi Brus, sportska psihološkinja i osnivačica savetovališta za sportiste Latitude Performance.

„Ako uzmete u obzir da je vrhunski rezultat vrhunac svih tih promenljivih činilaca koji se spoje u pravo vreme, na pravi način, kod prave osobe, počinjete da shvatate koliko je teško oboriti rekord", kaže ona.

„Rekordi ne postoje samo da bi se obarali, i kao dokaz napretka i razvoja.

„Oni takođe predstavljaju izuzetne trenutke u istoriji kada nemoguće postaje moguće, a sportisti postižu nešto izvanredno u njihovim sportovima", dodaje.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk