Vitalij Ševčenko - BBC ruski servis [ BBC ]

22. 07. 2024. 11:06 >> 13:05

Zbog čega sve ljudi odgovaraju u Rusiji: Novčana kazna za žuto-plave patike

Sudovi u Rusiji po raznim osnovama, a pogotovo za „diskreditovanje ruske vojske", šalju ljude u zatvore ili ih novčano kažnjavaju.

Ana Bažutova je osuđena na pet i po godina zatvora zbog širenja „lažnih vesti" o ruskoj vojsci

Mišljenje koje se protivi zvaničnoj politici se ne toleriše u Rusiji Vladimira Putina.

Kritičari Kremlja se već godinama suočavaju sa mnogim zakonima koji mogu da se upotrebe protiv njih, a od invazije na Ukrajinu taj paket kaznenih mera se proširio.

Zakonima se guše osnovna prava kao što su sloboda govora i sloboda okupljanja, iako su ona sadržana u Ustavu Rusije.

Represivne kazne, često nesrazmerne prekršaju, podsećaju na metode primenjivane u bivšem Sovjetskom Savezu.

Širenje 'lažnih vesti'

Zakon koji se najviše primenjuje protiv kritičara rata u Ukrajini je krivično delo širenja „namerno lažnih vesti" o ruskoj vojsci.

Državna duma usvojila je zakon po hitnom postupku nakon što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je to „hitno bilo potrebno zbog apsolutno nezabeleženog informacionog rata koji se vodi protiv naše zemlje".

Od tada je na osnovu tog zakona optuženo ili osuđeno više od 300 ljudi, kaže poznata ruska grupa za ljudska prava OVD-Info.

Ilja Jašin je osuđen na zatvorsku kaznu od osam i po godina zbog širenja „lažnih vesti"

Iako zakon pominje „lažne" informacije, koristi se protiv ljudi koji ističu zločine koji su dobro dokumentovani, ali koje Rusija negira.

Ilja Jašin je jedan od najistaknutijih kritičara rata koji je osuđen po ovom zakonu.

Bivši predsednik saveta poslanika u jednom od rejona grada Moskve osuđen je na osam i po godina zatvora zbog prenosa uživo na Jutjubu tokom kojeg je pozivao na istragu o ubistvu civila u ukrajinskom gradu Buči.

U aprilu 2023. godine, istaknuti opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza osuđen je na 25 godina zatvora za izdaju i širenje „lažnih vesti" o ruskoj vojsci.

Slučaj protiv njega delimično je bio zasnovan na govoru u kojem je optužio ruske trupe u Ukrajini za ratne zločine zbog upotrebe kasetnih bombi u napadima na stambena naselja i bombardovanje porodilišta i škola.

Disident Vladimir Kara-Murza osuđen je na 25 godina zatvora nakon što je proglašen krivim za mnoga krivična dela, među kojima i širenje lažnih vesti o ruskoj vojsci

Zakon se primenjuje i na manje poznate Ruse.

Učiteljica ruskog jezika Raisa Boldova (61) dobila je uslovnu kaznu zatvora od godina dana i obavljanje rada u javnom interesu zbog objavljivanja kritičkih stavova o napadima na civile u Ukrajini, među kojima je bilo i bombardovanje porodilišta u Marijupolju.

Sud je naredio i da mora da se podvrgne psihijatrijskoj proceni, što podseća na jezive mere koje su primenjivane u bivšem Sovjetskom Savezu kada su disidenti zatvarani u duševne bolnice.

'Diskreditacija' ruske vojske

Još jednim nedavno usvojenim zakonom uvedene su kazne za „diskreditaciju ruske vojske", koji se primenjuje na širok spektar aktivnosti koje se tumače ili kao podrška Ukrajini ili kritika rata, kao što su:

Nošenje plavo-žute odeće, boje zastave Ukrajine
Ispisivanje antiratnih slogana na tortama, što je uradila pekarka Anastasija Černjiševa
Farbanje kose u plavo-žutu boju i slušanje ukrajinske muzike
Isticanje antiratnih plakata sa raznim porukama od „Ne ratu" do osam zvezdica - broj slova za „Ne ratu" na ruskom jeziku - ili čak samo praznog komada papira.

Seoski sveštenik u Kostromskoj oblasti, u središtu evropskog dela Rusije, je novčano kažnjen zbog diskreditacije ruskih oružanih zato što se molio za mir i pominjao šestu Božju zapovest „Ne ubij".

Obračun sa 'stranim agentima'

Ruski zakon o „stranim agentima" dozvoljava uvođenje ograničenja kritičarima vlasti bez da su zvanično osuđeni za bilo koje krivično delo.

Pojedinci ili organizacije koje kritikuju ili ispituju vladinu politiku su na meti vlasti ako se smatra da su primili novac iz inostranstva - čak i od rođaka - ili da su samo pod „stranim uticajem".

Etiketa stranog agenta se stavlja na njihovu celokupnu javnu komunikaciju, što treba da potkopa poverenje u njih i podseća na žigosanje disidenta kao „neprijatelja naroda" što je primenjivano u bivšem Sovjetskom Savezu.

Kao „strani agenti" u Rusiji označeni su organizacija za posmatranje izbora Golos, poznata agencija za istraživanje javnog mnjenja Levada centar, grupa za ljudska prava OVD-Info, pokret žena mobilisanih vojnika pod nazivom Put kući, i brojni nezavisni novinski sajtovi i novinari, među kojima je i Dmitrij Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Knjige koje su napisali takozvani strani agenti počele su da nestaju iz prodavnica i biblioteka.

'Nepoželjne organizacije' i 'ekstremisti'

Aleksej Navaljni je umro u zatvoru nakon što je osuđen za ekstremizam - a njegova udovica Julija sada je takođe optužena za ekstremizam — Aleksej Navaljni je umro u zatvoru nakon što je osuđen za ekstremizam. a njegova udovica Julija sada je takođe optužena za ekstremizam

Etiketa „stranog agenta" može da oteža život, ali biti proglašen „nepoželjnim" podrazumeva potpunu zabranu.

U Rusiji su na ovaj način zabranjene razne vrste organizacija - od međunarodnog ekološkog udruženja Grinpisa do londonskog analitičkog centra Chatham House, kao i niz važnih ruskih medija.

Fondacija za borbu protiv korupcije pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog je raspuštena nakon što je proglašena „ekstremističkom" - još jedna etiketa koja se koristi za uklanjanje pojedinaca i organizacija iz javnog života.

Navaljni je osuđen na dugotrajnu zatvorsku kaznu i umro je iza rešetaka u februaru 2024. godine.

Njegova udovica Julija tvrdi da ga je ubio predsednik Putin, ali nije pružila dokaze.

Nekoliko advokata Navaljnog su takođe uhapšeni pod optužbom za ekstremizam.

Okupljanja i protesti

Za održavanje demonstracija u Rusiji je potrebna dozvola vlasti.

Ako je okupljanje kritički nastrojeno prema vlastima, praktično je nemoguće dobiti dozvolu.

„Individualni protesti" su dozvoljeni, ali se mnogi redovno sprečavaju, pod izgovorom ograničenja zbog korona virusa.

Muškarac je novčano kažnjen jer je nosio plavo-žute cipele - što se smatra kršenjem zakona koji uređuju političke demonstracije.

Antonidu Smolinu, novinarku u Vologodskoj oblasti, na severozapadu evropskog dela Rusije, posetila je policija nakon prijave da je na mrežama objavila fotografiju na kojoj je u žutom kaputu, a u pozadini je plavo nebo.

Među aktivnostima koje su zabranjene u Rusiji su „nepoštovanje" vlasti i pozivi na uvođenje sankcija zemlji.

Zakoni kao sredstvo 'ozakonjenja represije'

Prema rečima Natalije Prilutskaje iz svetske organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenela, Kremlj koristi zakone da „ozakoni represiju", delom koristeći nejasne formulacije u nekim ruskim zakonima.

„Te nejasnoće omogućavaju strukturama za sprovođenje zakona da svaku aktivnost mogu da kvalifikuju kao zabranjenu aktivnost, ili im barem to olakšavaju", rekla je Prilutskaja za BBC.

Dmitrij Anisimov, portparol ruske grupe za ljudska prava OVD-Info, tvrdi da su zakoni posebno važni za Kremlj zbog načina na koji funkcioniše ruski bezbednosni aparat.

„Ruska bezbednosna struktura je prilično birokratska i potrebne su joj pravne norme za delovanje", rekao je on.

Zakonodavstvo na koje se pozivaju službe bezbednosti „namerno je osmišljeno tako da omogući jednostavnu i široko obuhvatnu primenu", dodao je on.

Prilutskaja kaže da sve to doprinosi opštoj klimi represije, za koju krivi predsednika Vladimira Putina.

„Ambicije jednog čoveka dovele su Rusiju na ivicu zaista dubokog ponora", kaže ona.

Pogledajte video: Kako Rusi vide svet

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему