Anhal Vohra (Brisel)  [ DW ]

18. 07. 2024. 07:29

Ima li Ursula fon der Lajen većinu u Evropskom parlamentu?

Ursula von der Lajen dobila je samo pola bitke kada su je lideri Evropske unije u junu podržali za drugi mandat na mestu predsednice Evropske komisije. Ovog četvrtka 18. jula ona mora da pridobije većinu od 720 poslanika Evropskog parlamenta.

Ona se predstavlja kao iskusna liderka i mogla bi da ima koristi od želje u Evropskoj uniji za čvrstom rukom u vreme kada u Ukrajini besni rat i kada bi mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću na novembarskim izborima mogao da uzdrma globalne odnose.

Konzervativna politička grupacija Ursule fon der Lajen, Evropska narodna stranka (EPP), ima 188 poslanika, socijalisti i liberali 155, a liberalna grupa Obnovimo Evropu 75. To je daleko više od 361 glasa potrebnog za dobijanje drugog petogodišnjeg mandata.

Na papiru deluje da bi mogla da prikupi potreban broj glasova u okviru tog saveza.

„Nisam matematičar, ali mislim da s te tri snage centra koje podržavaju Ursulu fon der Lajen i koje su deo paketa dogovora, imamo dovoljan broj glasova“, rekao je prošle nedelje portparol EPP Pedro Lopez.

Ali, ni političari, a ni stručnjaci s kojima je DW razgovarao ne veruju da će biti tako lako kao što je Lopez sugerisao. Nema garancija da će svi u toj koaliciji glasati za Fon der Lajen.

„Biće tesno“, kaže Žilijen Hoez, stručnjak za EU iz Brisela.

Tajno glasanje

S obzirom na to da se glasa tajno, važno je da Fon der Lajen lično razgovara s poslanicima, jer oni mogu da glasaju na osnovu interesa njihovih birača, a bez straha od posledica ako odstupe od zacrtane stranačke linije.

I pošto se članovi Evropskog parlamenta ne mogu primorati da glasaju za kandidata stranačkom disciplinom, vlade i lideri nastavljaju da pokušavaju da utiču na ishod.

Irski premijer Sajmon Haris na primer, pozvao je irske poslanike u Evropskom parlamentu da podrže Fon der Lajen u interesu toga da Irska dobije ključno mesto u Evropskoj komisiji. Komisija od 27 članova ima komesara iz svake zemlje-članice, ali neke su pozicije uticajnije od drugih.

„Ne sumnjam da će predsednica Fon der Lajen želeti da razgovara sa poslanicima u Evropskom parlamentu. To bi bila odgovarajuća stvar i ja ću svakako sarađivati s irskim poslanicima u Evropskom parlamentu na osnovu toga što smo sada predložili Majkla Mekgrata da bude komesar“, rekao je Haris za irsku javnu televiziju RTE.

Ako Fon der Lajen ne bude uspela da obezbedi 361 glas, EU bi mogla da zapadne u krizu i to u trenutku kada vlada velika zabrinutost, a alternativni kandidati s dovoljnom podrškom čitavog bloka praktično ne postoje.

Da li će se Fon der Lajen pomeriti udesno?

Fon der Lajen se jedva provukla kod iste te koalicije 2019. kada je izabrana s malom razlikom od devet glasova.

Ovoga puta, nekoliko političara unutar te višestranačke koalicije već je najavilo da neće glasati za nju. Drugi su je upozorili da mora jasno da se kloni saradnje s ekstremno desnom grupom Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), trećom po veličini snagom u Evropskom parlamentu.

Socijalisti i liberali pažljivo prate kakvi su to odnosi Fon der Lajen sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, koja je na čelu ECR. Uoči evropskih izbora prošlog meseca, Fon der Lajen je otvorila vrata mogućem savezu sa Meloni. Taj potez razbesneo je njene glavne saveznike, koji su zapretili da će povući svoju podršku ako ona još više skrene u udesno.

Nakon evropskih izbora, EPP je nagovestio da neće biti formalnog dogovora sa Meloni, ali postoji šansa da će Fon der Lajen u svom govoru ovog četvrtka ponuditi Rimu ustupke po pitanju imigrantske politike. Svako takvo obećanje, ali i poruke o aktuelnom sukobu u Gazi, socijalisti, liberali i zeleni pažljivo će pratiti.

Zeleni spasavaju Fon der Lajen?

Zeleni su izgubili 18 mesta na evropskim izborima u junu, ali oni i sa sadašnja 53 mandata veruju da su spremni da igraju značajnu ulogu u Evropskom parlamentu, da su oni ti koji drže u svojim rukama ključ za povratak Fon der Lajen. Zeleni bi mogli da joj obezbede neophodne glasove, a da ona ne mora da sklapa dogovor sa Meloni, pa da tako opstane ravnoteža između desnog i levog centra i progresivnih snaga.

DW saznaje da je Fon der Lajen uverila poslanike Zelenih da je odlučna da sledi cilj koji predviđa nultu emisiju do 2050, a koji je postavljen u evropskom „Zelenom dogovoru“ (Green Deal). Ipak, kako se saznaje, dodala je i da će plan možda morati da se prilagođava.

Fon der Lajen će morati da hoda po žici ako namerava da reši spor oko upotrebe motora s unutrašnjim sagorevanjem nakon 2035. Dok njen EPP, koji se uglavnom sastoji od nemačkih demohrišćana, želi da tu zabranu poništi, socijalisti i Zeleni žele pak da ona ostane.

Ali, Zeleni će verovatno glasati za Usrulu fon der Lajen. Poznavaoci prilika kažu da su postali popustljiviji nakon izbornih gubitaka i da traže nešto više od generalnih garancija o nastavku „Zelenog dogovora“.

„Ako postoji crvena linija, a onda je to da se desnica zadrži napolju“, rekao je jedan političar Zelenih koji je želeo da ostane anoniman.

Fon der Lajen će morati da balansira između različitih interesa kako bi ponovo bila izabrana. Jedan političar iz Evropske unije kaže za DW da ona ne može da pridobije saveznike samo tako što će služiti interesima sopstvene grupe.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku