Zobaer Ahmed  [ DW ]

06. 08. 2024. 07:55

Premijerka Bangladeša je protjerana, šta je sljedeće?

Premijerka Bangladeša Šeik Hasina podnijela je ostavku i pobjegla iz zemlje ovog ponedjeljka 5. avgusta, poslije nedjelja masovnih studentskih protesta, a zatim i eskalacije nasilja koje je do sada odnijelo stotine života.

To je označilo nagli i dramatičan kraj njene 15-godišnje vladavine.

Nakon objavljivanja te vijesti, na ulicama glavnog grada Dake, kao i u drugim većim gradovima, započelo je slavlje. Radosna gomila mahala je zastavama, a neki su i plesali na tenku na ulicama Dake, da bi nakon toga stotine ljudi probile kapije Hasine zvanične rezidencije.

„Vrijeme je da se zaustavi nasilje“

Načelnik generalštaba vojske Bangladeša, general Vaker-Uz-Zaman, najavio je u svom televizijskom obraćanju da će vojska formirati privremenu vladu. Nije odmah bilo jasno da li će je voditi on, a ni ko će se pridružiti toj privremenoj upravi.

„Zemlja je mnogo propatila, ekonomija je pogođena, mnogo ljudi je ubijeno. Vrijeme je da se prekine nasilje“, poručio je Zaman, obučen u vojničku uniformu.

„Nadam se da će se poslije mog govora situacija popraviti“, rekao je.

Zaman je dodao da je već razgovarao s glavnim opozicionim strankama i pripadnicima civilnog društva, ali ne i sa Hasininom strankom Avami liga.

Prošlo je manje od sedam mjeseci otkako je Hasina u januaru pobijedila na nacionalnim izborima i tako obezbijedila četvrti uzastopni mandat na vlasti, a peti ukupno. Glasanje je bojkotovala većina opozicije.

Ali, nemilosrdni i nasilni protesti u proteklih nekoliko nedjelja, kao i nesposobnost snaga bezbjednosti da ih iskontrolišu i zaustave, navukli su zavjesu na vladavinu Šeik Hasine.

Demonstracije su izbile još u junu, nakon što su studentske grupe zahtijevale ukidanje kontroverznog sistema kvota za zapošljavanje u državnoj službi.

To je, međutim, preraslo u veliki ustanak protiv vlade.

Nemiri su do sada, od sredine jula, odnijeli oko 300 života, javljaju lokalni mediji.

Kako će proteći tranzicija?

Nejasno je da li će tranzicija ka privremenoj administraciji koju vodi vojska proteći glatko.

Neki od studenata koji su demonstrirali već su izjavili da neće prihvatiti nijednu vladu bez njihovog predstavnika.

„Predstavnici studentskih moraju da budu dio privremene vlade. U suprotnom, mi to nećemo prihvatiti“, rekao je za DW Asif Mahmud, studentski lider.

On je takođe naglasio da oni ne samo da žele da se izjasne o strukturi vlasti, već i o politici koju će ona voditi.

Z. I. Kan Pana, pravnik i aktivista za ljudska prava, takođe je izrazio nezadovoljstvo najavom načelnika generalštaba.

„Nijesmo čuli nikakve konkretne planove od načelnika vojske. Ono što je najavio samo je privremeno rješenje“, rekao je Pana za DW. „Koliku podršku javnosti imaju ljudi s kojima je razgovarao u vezi s formiranjem prelazne vlade? Mislim da ljudi to neće prihvatiti.“

Međutim, u saopštenju odjeljenja vojske za odnose s javnošću navodi se da će načelnik generalštaba uskoro direktno razgovarati s predstavnicima studenata i profesora koji protestuju.

Koncept „privremene vlade“ za Bangladeš nije nov. Od 1990. do 2008. godine, tokom opštih izbora, izabrana vlada prepustila je vlast privremenoj, tehničkoj vladi, koja je imala zadatak da organizuje izbore na slobodan i pošten način. Taj sistem je ukinut 2011.

Neki posmatrači sada se zalažu za to da slična privremena uprava preuzme vlast do održavanja novih izbora.

Vojska „ne bi trebalo da vodi vladu“

U međuvremenu, grupa od 21 istaknute ličnosti, među kojima su i aktivisti za ljudska prava i pravnici, pozvala je privremenu upravu da preduzme mjere za otklanjanje uzroka masovnog nezadovoljstva, što je i dovelo do svrgavanja Šeik Hasine.

U saopštenju su naveli da se nagomilani gnijev javnosti zbog dugogodišnjih izbornih prevara, široko raširene korupcije, lošeg upravljanja privredom i represije sada pretvorio u masovni pokret.

„Vlast bi trebalo prenijeti na nacionalnu ili privremenu vladu ustavnim putem, pa i izmjenom ustava ako je potrebno, a sve nakon razgovora sa studentima koji protestuju i sa političkim strankama.“

Grupa je takođe naglasila da vojska ne bi trebalo da upravlja zemljom i da bi umjesto toga trebalo da preda vlast civilnoj, privremenoj vladi i da se vrati u kasarne.

Šahdin Malik je jedan od potpisnika tog pisma. U razgovoru za DW, on naglašava da je uloga vojske da štiti Bangladeš od spoljnih pretnji, a ne da upravlja zemljom.

„Vojska treba da zaštiti zemlju od spoljnih sila u ratu. Nije njena uloga da vodi zemlju“, rekao je Malik.

*ovaj članak je najprije objavljen na engleskom jeziku