Milica Radenković Jeremić - BBC novinarka  [ BBC ]

19. 08. 2024. 15:45   >>  18:19

Rio Tinto u Srbiji: Ideološke razlike - snaga ili slabost protesta zbog rudnika litijuma

Otvaranje rudnika izvelo je na ulice i levicu i desnicu, koje su se ujedinile u otporu projektu kompanije Rio Tinto u Srbiji.

„Levi i desni jednako su besni", pisalo je na transparentu koji je dvoje profesora geografije raširilo početkom avgusta na Trgu slobode u Novom Sadu.

Slaviša Ignjatović i Tanja Notaroš bili su među nekoliko hiljada ljudi okupljenih na protestu u drugom najvećem gradu u Srbiji povodom mogućeg otvaranja rudnika litijuma na zapadu zemlje.

„Kada imamo situaciju koja nas sve dotiče, tu nema levo ili desno, postoji samo razum i srce", kaže Tanja Notaroš za BBC na srpskom.

• Rio Tinto u Srbiji: Buna protiv rudnika litijuma - uhapšeni aktivisti oslobođeni
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog

Zbog najava australijsko-britanske kompanije Rio Tinto da će otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra, u Srbiji su planuli protesti pošto je Ustavni sud ukinuo uredbu kojom je stavljena tačka na ovaj projekat, a vlada dozvolila da se istraživanja nastave.

Organizovani su skupovi širom Srbije, od kojih su neki bili najveći tokom poslednjih decenija.

„Na pitanju litijuma susreo se veliki broj ekoloških organizacija i neformalnih grupa koje su se do sada bavile vlastitim lokalnim problemima.

„Pošto je to tema na kojoj je moguće suprotstaviti se režimu, neizbežno su se priključili i oni koji se po drugim pitanjima protive autoritarnoj vlasti", kaže Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Tako se napravio širok krug „levih i desnih, i ekologa i onih koji podržavaju različite opozicione stranke", što je i „snaga" ali „slabost protesta", smatra.

„Ako prenesete taj otpor na neki drugi problem, ideološka, personalna, organizaciona šarenolikost umanjiće uticaj protesta, jer jedan deo građana verovatno neće učestvovati", dodaje.

Političko-ideološka raznolikost ekoloških protesta u Srbiji nije neobična, i poslednjih godina rađale su se „nesvakidašnje koalicije protiv velikih infrastrukturnih projekata" u Evropi, kaže profesor Feliks Anderl sa nemačkog Uuniverziteta Filips u Marburgu.

Ovakve koalicije imaju dovoljno saznanja o lokalnoj sredini da se argumentovano suprotstave planovima vlasti ili korporaciji.

Ali one su i „manje politički koherentne jer su motivisane direktnim uticajem projekta, a ne nužno ideološkom opredeljenošću", kaže za BBC na srpskom.

„Što je šira koalicija, to je teže da se prenese poruka.

One su „uspešne kada se nečemu suprotstavljaju, kada im je cilj da zaustave određeni projekat", ali imaju problem da se ostanu na okupu kada su u pitanju planovi za budućnost, smatra profesor koji se bavi ekološkim konfliktima.

Slaviša Ignjatović već nazire podele.

Dok pojedine organizacije ističu da cilj protesta nije rušenje vlasti već zabrana eksploatacije litijuma, drugi smatraju da je „vlast dovela Rio Tinto", i da stoga bez njenog smenjivanja ništa ne može da se postigne, kaže.

„To vidim kao problem u budućim protestima", ističe član grupe građana Oslobodimo Vrbas.

Smatra da zahtev protesta mora da bude i smena aktuelnog režima i promena sistema.

Ko su protivnici litijuma?

Istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) iz juna 2024. godine pokazalo je da 55.5 odsto građana protivi, dok dvostruko manje (25.6 odsto) podržava rudarenje litijuma u Srbiji.

„Protivnici kopanja litijuma su heterogena grupa u starosnom, obrazovnom i ideološkom smislu.

„Videli smo u ranijim istraživanjima da se stavovi među opozicionim glasačima dosta oštro, gotovo nožem, mogu razdvojiti. Sada nema razlike između takozvane proevropske i nacionalne opozicije", kaže Đorđe Vukadinović, urednik NSPM-a za BBC na srpskom.

Među oponentima se nalaze i protivnici vlasti koji nemaju jasnog opozicionog favorita, ali i građani koji se ne izjašnjavaju u političkom smislu, dodaje.

Demonstranti su prethodnih nedelja uglavnom nosili transparente kojima se obraćaju Rio Tintu, uz glavnu poruku: „Nećeš kopati".

Provejavale su međutim i ruske zastave, transparenti da je Kosovo deo Srbije, kritike na račun Evropske unije - ikonografija vidljiva na desno i nacionalno obojenim skupovima, koja se prelila i među govornike.

Za mikrofonom su se pojavljivali članovi pokreta Mi snaga naroda Branimira Nestorovića, prepoznatljiv po antizapadnim stavovima i naklonosti Rusiji, koji je na parlamentarnim izborima osvojio 4,6 odsto glasova.

„Šarolikost govornika i govora realno oslikava socijalnu, demografsku, ideološku šarolikost onih koji prisustvuju protestima", smatra Vukadinović.

Tanji Notaroš, koja kaže da pripada levom političkom spektru, zasmetale su ruske zastave na protestu u Novom Sadu, jer se „rudarenje litijuma tiče Srbije, a ne Rusije".

Ona radi kao nastavnica 23 godine, članica je Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, i veoma joj je stalo do rešavanja ekoloških problema.

Stavovi i simboli sa kojima se ne slaže neće je za sada odvratiti od protesta, kaže.

Između masovnosti i zajedničkog cilja

Učešće različitih grupa u protestima, Slaviša Ignjatović vidi kao prednost koja omogućava masovnost na početku, ali i podstiče mlade da učestvuju u skupovima protiv litijuma.

Rezultati istraživanja NSPM-a pokazali su da je protivnika najviše među mlađima.

„U grupi od 18 do 40 godina, odnos protivnika i pristalica rudarenja litijuma je osam prema jedan u koristi protivnika", kaže Đorđe Vukadinović.

Kako raste starosna granica, tako se broj onih koji se protive otvaranju rudnika postepeno smanjuje i tek među starijima od 70 godina više je ljudi koji podržavaju kopanje litijuma, objašnjava.

„Pristalice projekta su homogena grupa koju mahom čine stariji, i simpatizeri i glasači pre svega vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), i nešto manje među socijalistima, koji su godinama uz SNS", kaže Vukadinović.

Ideološka raznolikost među demonstrantima, pored masovnosti, donosi političarima dodatni problem, smatra Anderl, koji je analizirao prvi talas protesta protiv Rio Tinta 2021. godine.

Političarima će biti teže da odbace ovakve skupove kao neozbiljne ako u njima učestvuju pojedinci koje moraju ozbiljno shvatiti ili njihovi potencijalni glasači, navodi.

Govoreći dan posle beogradskog skupa protiv litijuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će razgovarati sa ljudima koji su zabrinuti zbog otvaranja rudnika, kao i da će on biti „najgori policajac za Rio Tinto".

Đorđe Vukadinović veruje da su izjave vlasti o litijumu upućene pre svega njihovim simpatizerima i glasačima.

Među pristalicama SNS, a posebno Socijalističke partije Srbije dosta je neopredeljenih po pitanju rudarenja, zbog čega je kampanja vlasti usmerena na njihovo ubeđivanje, kaže.

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

---

Zelena tranzicija i Srbija

Iako poželjna zarad masovnosti, ideološka šarenolikost protesta može da ograniči domete ovakvih skupova, smatra Feliks Anderl.

„Veoma je teško uskladiti se oko zajedničke agende duže vreme jer različite frakcije vuku u različitim pravcima", kaže.

Kao primer navodi odgovor ekoloških koalicija na Evropski zeleni dogovor, čiji je cilj da se do 2050. emisija gasova sa efektom staklene bašte svede na nulu.

Dok umerene struje veruju da je ovaj dogovor njihov uspeh, drugi smatraju da su mere koje donosi nedovoljne, objašnjava profesor Andler.

„Ovo stvara unutrašnje frakcije koje su karakteristične za raznovrsne protesne koalicije", kaže.

Bitan deo Zelenog dogovora je veća proizvodnja i upotreba električnih automobila, za koje su potrebne litijumske baterije.

Evropskoj uniji je potreban litijum za zelenu tranziciju, ali ta tranzicija nije ona na koju su računali pokreti za očuvanje životne sredine, kaže Andler.

Profesor dodaje da položaj ekoloških demonstranata otežava i to što su se sada našli prekoputa protivnika koji sami sebe proglašavaju „zelenim".

„Ova promena se dogodila širom Evrope", objašnjava.

Učesnicima aktuelnih ekoloških protesta, koji postaju sve nestrpljiviji, teško je da nađu odgovor na ovu promenu, zaključuje.

---

---

Budućnost protesta

Posle velikog skupa u Beogradu 10. avgusta 2024, nastavljena su manja okupljanja protiv litijuma i u drugim gradovima.

„Planiramo dalje aktivnosti, jer se režim i kompanija ne povlače", rekao je Nebojša Petković, iz udruženja Ne damo Jadar, koje je jedan od organizatora, za Danas.

Nije objavio detalje, osim da u ovom trenutku nisu planirani „radikalniji vidovi protesta".

• Gde se sve održavaju protesti u Srbiji zbog najava rudarenja litijuma
• Protest zbog litijuma u maloj, rudarskoj Bresnici: Šta brine meštane
• Iza kulisa protesta protiv kopanja litijuma: Gornje Nedeljice, dve godine kasnije

Skupovi protiv litijuma mogu se uporediti sa protestima 1990-ih protiv vlasti Slobodana Miloševića, kada su među opozicionim strankama i liderima postojali sukobi i „animoziteti koji su se brzo izgubili kada su počeli da protestuju zajedno", smatra Nebojša Vladisavljević.

„Kada protesti traju duže, kada su povezani i prelivaju se iz mesta u mesto, postepeno se javlja neka vrsta solidarnosti i tolerancije prema političkim neistomišljenicima", kaže.

Po „širokoj, nadideološkoj bazi", Đorđe Vukadinović upoređuje sadašnje skupove sa ranijim opozicionim protestima „Jedan od pet miliona", takođe šarenolikog sastava, od levice i desnice, do studenata.

„Režim će nesumnjivo želeti da naglasi heterogenost protesta ističući delove pojedinih govora ili biografije govornika.

„Ne bi trebalo potceniti moguće dejstvo propagande tobož zabrinutih patriota i evropejaca", kaže.

Slaviša Ignjatović neće odustati od protesta bez obzira što će biti govornika ili organizacija sa kojima se ne slaže.

„Gledam da se nađe minimum zajedništva i da se bar po jednom pitanju ujedinimo", zaključuje.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk