Metju Vilson - BBC  [ BBC ]

29. 07. 2024. 12:40   >>  15:18

Umetnost: Od Zvezdanog neba do Žitnog polja - zašto su čempresi Van Gogov najmračniji simbol

Iako je bio poznat po suncokretima, Van Goga je privlačio još jedan stalno prisutan simbol. Čempresi su mu davali snagu u najtežim trenucima.

Svaki delić prirode je imao veliko značenje u svetu Vinsenta Van Goga.

Suncokreti su bili njegovi simboli radosti i posvećenosti.

Zvezde su bile treptaji raja.

Ali zašto su čempresi postali njegov simbol hrabrosti i snage uma?

• Iznenađenje: Na jednoj strani slika „Seljanke", na drugoj nepoznati autoportret Van Goga
• Stara razglednica otkrila „poslednje delo" Van Goga
• Van Gog se borio s „epizodama delirijuma“

U leto 1889. godine, Vinsent Van Gog je dobrovoljno došao u kliniku za psihijatrijske bolesti San Pol de Mauzole u San Remiju.

Tim lekara je nadzirao tok njegovog oporavka od niza nervnih slomova, ali umetnik je imao i samoprepisani lek.

Prepuštao se prirodi i posvećivao se više njegovoj umetnosti.

Postao je prilično opsednut jednim obeležjem okolnog seoskog krajolika Provanse - bujnim, drevnim čempresima.

Ovo drvo, koje je postalo slikareva opsesija, bilo je i tema izložbe „Van Gogovi Čempresi" održane leta 2023. u Muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

„Bila je to prva izložba koja se usredsredila na Van Gogove čemprese.

„Daje neprikosnovenu i sasvim novu perspektivu. Ona otkriva pozadinu priče o njegovom dugogodišnjem interesovanju za ovaj motiv", rekla je kustoskinja Suzan Alison Stajn za BBC kulturu.

Prikazaćemo šta su četiri ključna umetnička dela, koja su bila izložena ovog leta, otkrila o Van Gogovom simbolu otpora.

1. Zvezdana noć, jun 1889.

„Prelepa je u kontekstu linija i proporcija, kao egipatski obelisk. A zelena je veoma upečatljivog kvaliteta."

To je Van Gog zapisao u njegovim beleškama dok je boravio u ustanovi u San Remiju.

To može da se vidi izraženo i u vizuelnom obliku na svim njegovim platnima na kojima je prikazano ovo drvo 1889. i 1890. godine, a naročito na Zvezdanom nebu.

Otkrio je sličnost u oblicima čempresa i obeliska pošto je čitao o egipatskoj arhitekturi izloženoj na pariskom Svetskom sajmu 1889. godine.

Osim što se pokazalo da traju kroz istoriju, čempresi i obelisci imali su elegantan i pojednostavljen oblik.

Povezivali su Zemlju sa nebom, što je svojstvo koje je Van Gog u najdramatičnijem maniru iskoristio u Zvezdanoj noći.

Egipatski obelisci bili su simboli Ra, boga Sunca, i poput čempresa, prostirali su se vertikalno u nebo, povezujući hladno tlo sa vatrom nebesa, izražavajući nadu i besmrtnost.

Slikajući čemprese kao obeliske, Van Gogova namera bila je da izrazi veličanstvenost, bezvremenost i monumentalnost prirode, nešto u čemu je mogao da pronađe utehu u trenucima očaja.

2. Žitno polje sa čempresima, jun 1889.

„Čempresi me i dalje opsedaju.

„Voleo bih da uradim nešto sa njima kao sa platnima sa suncokretima zato što me oduševljava kad vidim da ih još niko nije radio onako kako ih ja vidim", napisao je Van Gog u pismu bratu Teu.

Razmišljao je o čempresima i njihovom ekspresivnom potencijalu otkako je prvi put stigao u Provansu u februaru 1888. godine.

To je ostvario u njegovim slikama tek posle dolaska u San Remi.

Obelodanivši da želi da „uradi nešto sa njima, onako kako ih on vidi", Van Gog je otkrio ključni deo njegovog čvrstog karaktera - borbu za profesionalni uspeh.

---

Kako je slučajno otkriven autoportret čuvenog Van Goga:

---

„Uvek je veoma vodio računa o tome šta se dešava u svetu umetnosti", objašnjava Stajn.

Dodaje da je bio veoma ambiciozan i da je mislio na njegovo nasleđe.

„On zaista jeste od početka prepoznao čemprese kao motiv koji budi mnoge asocijacije.

„To se uklapalo u njegovo viđenje motiva karakterističnog za Provansu, a koji će ga razlikovati od drugih slikara", kaže Stajn.

Čempresi su postali dominantni u njegovom radu i služili su kao neka vrsta potpisa i simbola oblasti koju je voleo, pogotovo u pejzažima kao što je Žitno polje sa čempresima iz juna 1889. godine.

3. Čempresi, jun 1889.

Van Gog je takođe stalno razmišljao o pronalaženju jedinstvenog stila u slikanju prirode i on je to smatrao važnom odskočnom daskom na putu do ostvarenja.

Kad je prvi put stigao u Provansu, želeo je da osnuje slikarsku koloniju, a posebno je žudeo za prisustvom kolege umetnika Pola Gogena čijim se delima divio.

Holanđanin je bio zaintrigiran Gogenovim odvažnim idejama o slikarstvu i njegovoj duhovnoj ulozi.

Gogen je verovao da slikari treba da proučavaju prirodu direktno, ali da potom primene snagu ljudske mašte kako bi izmenili izgled pojačavanjem oblika i boja.

Iako se Gogen pridružio Van Gogu u Provansi u oktobru 1888. godine, otišao je u decembru, uznemiren Holanđaninovim haotičnim ponašanjem.

Ali Van Gog je istrajao u pretvaranju čempresa u izraz njegove umetničke jedinstvenosti.

Čempresi iz juna 1889. godine najbolje oslikavaju njegov jedinstveni pristup.

Drvo je naslikao kao da je zamrznuti stub dima koji kulja nagore, uvrćućim potezima četkicom, koristeći istu tehniku i za tok i treptaje okolnih oblaka i polja.

Stil je bio izraz Van Gogovih dubokih osećanja prema prirodi.

Energije su predstavljene kako utiču jedna na drugu, plodnost minerala u zemlji koje izvlače čempresi, ujedinjeni su u zanosu sa jačinom vetra, brda i meseca.

4. Seoski put u Provansu noću, maj 1890.

„To je tamni pramen u krajoliku obasjanim suncem.

„Ali to je jedna od najzanimljivijih tamnih nota, najteža za dočarati tačno onako kako je zamišljam", napisao je Van Gog bratu Teu o tonu čempresa koji ga okružuju.

Tama koju je Van Gog doživljavao odražava tradicionalne asocijacije čempresa sa smrću i besmrtnošću, što su važni koncepti za slikara koji traži izvesnost usred životnih bura.

Čempresi su često bili sađeni na grobljima, a njihovo drvo korišćeno za mrtvačke sanduke.

U pisanjima klasičnih autora kao što su Ovid i Horacije, pojavljivali su se u kontekstu ožalošćenosti.

Ove asocijacije su istrajavale vekovima, ponovo se javljajući u Šekspirovim komadima i romanima Viktora Igoa, autora koje je Van Gog poznavao i poštovao.

„On je umeo da ceni to što su oni vekovima staro drveće, a svakako je znao za njihovu vezu sa ponovnim rođenjem, besmrtnošću i smrću.

„Od početka ih je povezivao sa zvezdama i žitom, što su bile njegove već oprobane metode za dočaravanje večnosti i večnih ciklusa života.

„Bili su simbol milenijuma kao zaštitnici i čuvari seoskog krajolika od snažnih severnih mistrala", objašnjava Stajn.

Na slici Seoski put u Provansi noću, čempresi dominiraju središnjim delom kompozicije, razdvajajući zvezdu i Mesec na noćnom nebu.

Ispod su dva muškarca, verovatno simbolišući Van Goga i Gogena, koji se udaljavaju od drevnog drveta nalik obelisku.

Ubrzo nakon što je naslikao Seoski put u Provansi noću, Van Gog je napustio Provansu i preselio se u gradić nadomak Pariza, i dalje žudeći za idejom o kreativnom partnerstvu sa Gogenom.

Čempresi na slici deluju kao poslednja posveta osnovnim elementima prirode, duhovnosti, umetničkoj ambiciji i kulturnoj istoriji koji su održavali Van Goga u životu na jugu Francuske.

• Van Gogovo pismo o poseti bordelu prodato za 210.000 evra
• Van Gogova slika Pariza dostigla cenu od 13 miliona evra
• Za koliko je prodat Van Gogov pištolj kojim je pokušao samoubistvo

Van Gog se ubio u julu 1890. godine.

Na njegovoj sahrani, kovčeg je bio prekriven suncokretima i granama čempresa, slikareva dva najprepoznatljivija motiva.

Danas slikara povezujemo uglavnom sa suncokretima, simbolom svetovne posvećenosti i prolazne radosti.

Van Gog je nazivao njegove suncokrete „nadopunjujućim, a opet jednakim" čempresima, koji su bili simbol stabilnog i večnog.

Čempresi su bili Van Gogov simbol otpornosti.

Kako to kaže Stajn, izložba u Muzeju umetnosti Metropoliten pokazala je čvrstinu Van Gogovog karaktera i „njegovu snalažljivost, rešenost da nastavi, sposobnost da se suoči sa izazovima koji stoje na putu svežeg otkrića".

Kad mu je bilo najteže, doživljavao je čemprese kao ogromne toteme u krajoliku, ambleme moći prirode, zaštitnike provansalskog sela.

Izvlačio je nadahnuće iz istorije, vlastitog osećaja ambicije i tradicionalnog simbolizma u umetnosti i književnosti da bi obogatio viziju i stvorio trajnu ikonu - dalekih vremena, ambicije, jedinstvenosti i unutrašnje snage pred nepredvidivosti života.

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk