Milica Kapa, TVCG

građani imaju volje, nemaju uslova

Recikliranje u Crnoj Gori još u začetku, uprkos novim zakonima i strategijama

Recikliranje u Crnoj Gori još je u začetku, uprkos novim zakonima i strategijama. Građani kažu da imaju volju za odvojenim prikupljanjem otpada, ali da nemaju uslova. Aktivisti upozoravaju na nedostatak infrastrukture, dok nadležni tvrde da će cilj od 50% recikliranog otpada biti dostignut do 2030.

Recikliranje u Crnoj Gori - kao novogodišnje obećanje koje svi dajemo, ali nikad ne ispunimo. Ako ćemo u Evropu, onda ćemo morati da ih pretvorimo u stvarnost. A naša stvarnost kaže da građanima, za početak, nijesu ni stvoreni uslovi za pravilno odlaganje otpada.

Za sada je sve i dalje na nivou strategije.

Jasmina Janković Mišnić iz Direkcije za otpad u Ministarstvu ekologije kaže da je strategija uglavnom fokusirana na donošenje zakonskih i podzakonskih akata.

"Prije svega, mi smo donijeli u aprilu novi zakon o upravljanju otpadom koji je regulisao tu oblast, tj. reciklažu i tim zakonom smo postavili neke standarde i neke procente koje treba da dostignemo do 2030. godine"

S druge strane, aktivista Vuk Iković kaže da se ne može govoriti o reciklaži samo na osnovu zakona i planova.

"Mi smo u zakonu i u planu stavili ono što traži Evropska unija od nas, ali nismo stvorili uslove, znači infrastrukturu i novac da primijenimo tu reciklažu. Moramo da imamo uslove za razdvajanje tog otpada na licu mjesta. S obzirom na to, ti uslovi ne postoje. Nemamo ih ni na ulici, nemamo ih, obično, ni kod preduzeća, još manje u domaćinstvima. Onda je reciklaža na niskom nivou", kaže Iković. 

Poručuje da nadležni moraju da stvore uslove za preduzeća da recikliraju. Takav primjer je fabrika u Danilovgradu, koja od reciklirane plastike pravi mobilijar.

"Do otpada se ne dolazi lako. Zapravo, to deponija Crne Gore prikuplja za nas, ona ga reciklira sama i onda donese do nas u fabriku i mi od toga možemo da napravimo naše ekomobilije", kaže Danilo Grbović.

Ovaj primjer nam pomaže da shvatimo da otpad nije samo smeće, već i resurs koji čeka da bude iskorišten.

Iković kaže da je tamo gdje postoji reciklaža, ona 2 do 3 odsto.

"Znači, sve ono što bi trebalo da bude sirovina, nama je ustvari ništa drugo nego smeće koje odlažemo na određene kade koje smo jako punoplatili", navodi on. 

Janković-Mišnić poručuje da je ohrabrujuće što uopšte postoji reciklaža i što idemo ka povećanju tog procenta.

"Do 2030. godine mi očekujemo da 50 odsto proizvoda bude reciklirano. Za sada je to do 20 odsto otprilike", navodi ona.

No, u zemlji koja se ponosi svojom prirodom i čija su bogatstva mamac za turiste, dobro bi bilo da najavljene promjene dođu što prije.