Sabine Kinkarc  [ DW ]

13. 03. 2025. 07:24

Nemačka infrastruktura vapi za milijardama evra

U Drezdenu, svetski poznatom baroknom gradu, 11. septembra prošle godine srušio se jedan od četiri mosta preko Elbe. Graniči se sa čudom da niko nije stradao ili bio povređen. U širem gradskom području živi 800.000 ljudi, a godišnje u grad dođe dva miliona turista. Preko mosta je te noći samo 18 minuta pre nego što se građevina srušila, prošao tramvaj.

Uzrok je brzo pronađen. Korozija je nagrizla čelik koji je od 1967. do 1971. bio ugrađen u most: To je u celoj Nemačkoj uzburkalo duhove. Hiljade mostova su u tako lošem stanju da bi morali hitno da se saniraju ili da se uklone kako bi se izgradili novi.

Najmanje pet milijardi godišnje

Procenjuje se da u Nemačkoj ima 130.000 mostova. Za saobraćaj su važni mostovi na auto-putevima i saveznim putevima, kojih je 40.000. Ministarstvo saobraćaja navodi da je hitno potrebno da se sanira ili sruši oko 5.000 mostova.

Iz državnog budžeta je prošle godine predviđeno 4,6 milijardi evra za saniranje auto-puteva i drugih saobraćajnica uključujući i mostove na njima. A vlada kojoj upravo ističe mandat je za ovu godinu predvidela pet milijardi evra. Nadležna državna firme za održavanje auto-puteva „Autobahn-GmbH“ je zauzela stav da ta suma nije dovoljna.

Nemačka troši svoju supstancu

Nisu dotrajali samo mostovi, već i putevi i železničke pruge, infrastruktura za snabdevanje energijom i vodom, telekomunikaciona mreža, škole, univerziteti i bolnice. I tehnička i socijalna infrastruktura su decenijama zapostavljane. „Naša zemlja se troši u hodu“, upozorio je početkom marta šef socijaldemokrata Lars Klingbajl.

Pored svega toga uočljiv je i zaostatak u modernizaciji. Digitalizacija zemlje ide presporo. Izgradnja i preuređenje infrastrukture u skladu sa klimatskim ciljevima ni izdaleka nisu završeni. Ekonomisti odavno upozoravaju političare da su dodatna ulaganja neophodna. Institut za nemačku privredu koji je blizak nemačkim poslodavcima naveo je u leto prošle godine ukupnu investicionu sumu koja je potrebna: 600 milijardi evra.

Na 40 železničkih pravaca traju radovi

Najviše novca je potrebno za saveznu infrastrukturu. Prema računici Ministarstva za saobraćaj do 2029. biće dodatno potrebno 25 milijardi evra za saniranje saveznih puteva. A u postojećim planovima za saniranje železničke mreže nepokrivena je potreba od 13 milijardi evra. Nemačka železnica (Deutsche Bahn) namerava da do 2030. sanira 40 najvažnijih pravaca u dužini od 4.200 kilometara.

Železnička stanica „Štutgart 21“ pokazuje da infrastrukturni projekti mogu da budu izuzetno skupi. Gradi se već 15 godina, a troškovi su porasli sa prvobitne četiri milijarde evra na 11 milijardi evra u decembru 2023.

Savezno udruženje nemačke industrije je juna 2024. izračunalo da će za ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu biti potrebno 165 milijardi evra. Ministar saobraćaja vlade u odlasku Folker Vising hteo je za vreme svog mandata da napravi veliki fond za infrastrukturu za koji bi privukao i privatni kapital, ali do toga nije došlo.

Kako transportovati električnu energiju sa severa na jug?

Ogromne sume su potrebne za dalju izgradnju električne mreže. Snaga vetra se koristi pre svega na vetrovitom severu zemlje. Da bi se ta energija transportovala prema jugu potrebne su jače mreže. Prema računici firmi za transport energije potrebno je da se uloži oko 55 milijardi evra. Dodatno je do 2033. potrebno deset milijardi evra za izgradnju lokalnih distributivnih mreža.

Do sada su ti troškovi prebacivani na potrošače i firme, jer su ugrađivani u cenu struje. To je smanjilo konkurentnost nemačke ekonomije na svetskom tržištu. Ako država želi da rastereti potrošače, mora da preuzme te troškove. Tu su i troškovi izgradnje rezervnih elektrana, kao i mreže za vodonik.

I stanovi spadaju u infrastrukturu

U celoj Nemačkoj nedostaje stambeni prostor, najviše u velikim gradovima i gusto naseljenim područjima. To je dovelo do ponekad drastičnog povećanja kirije u prethodnih nekoliko godina. U Minhenu nije neuobičajena cena od 24 evra po kvadratnom metru prilikom iznajmljivanja stanova. To sa sobom donosi niz negativnih pojava. Ljudi koji imaju prosečna primanja jedva da sebi mogu da priušte stanovanje u gradovima. Poslodavci koji ne nude izuzetno visoke plate mogu da nađu radnu snagu samo ako uz posao ponude i stambeni prostor.

Savezno udruženje nemačke industrije u jednoj analizi računa da će u narednih deset godina morati da se uloži dodatnih 56 milijardi evra, kako bi se podstakla gradnja novih stanova ali i da bi zgrade mogle da se grade u skladu sa propisima o zaštiti klime.

Obrazovanje – zadatak za budućnost

Velike sume su potrebne i za saniranje vrtića, škola i univerziteta, za digitalizaciju svih obrazovnih ustanova. Savez nemačke industrije računa sa time da u ovoj oblasti treba izdvojiti sto milijardi evra. Sindikat obrazovanja i nauke (GEW) tvrdi da je suma još veća –130 milijardi evra. „Nemački obrazovni sistem liči na veliko gradilište“, navodi se u jednom saopštenju Sindikata od početka marta ove godine. Dodaje se da je nedostatak stručne radne snage u obdaništima i školama „dramatičan“.

Obrazovanje je u nadležnosti 16 nemačkih pokrajina, pa ulaganja idu njima na teret. Ali i nemačke opštine imaju svoju infrastrukturu kojoj je potrebna hitna obnova. U opštine se najmanje ulaže, pošto nema dovoljno novca. Budžet je prazan, zaduženja velika.

I u drugim oblastima nedostaju sredstva

Investicioni zastoj u pogledu bolnica iznosi 50 milijarda evra. Udruženje nemačkih bolnica navodi da 70 odsto nemačkih bolnica proizvode gubitke. Oko deset milijardi evra nedostaju u oblasti zaštite od katastrofa, koja je nadležna za pomoć u slučaju poplava, zemljotresa, požara ali i za zaštitu u slučaju ratne opasnosti.

Ako se saberu sve ove potrebe, onda su zaista u narednih nekoliko godina neophodne stotine milijardi evra, kako bi se opšta infrastruktura u Nemačkoj opet dovela u dobro stanje.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku