Tim Gosling  [ DW ]

13. 03. 2025. 07:57

Mađarska, Srbija i Slovačka: civilno društvo na nišanu

Oduševljen napadom Donalda Trampa na USAID, američku agenciju za međunarodni razvoj, mađarski premijer Viktor Orban je krajem februara najavio želi da do Uskrsa očistiti svoju zemlju od „pseudo-civilnih organizacija koje služe stranim interesima“.

To nije nikakva nova pojava: neliberalne vlade širom srednje i istočne Evrope već dugo imaju na meti civilno društvo i njegove organizacije. Ipak, od početka ove godine, vlade Mađarske, Srbije i Slovačke pojačale su svoje napore u tom pogledu, uočivši u Trampovoj haotičnoj agendi priliku da skrenu pažnju – ili možda čak i demontiraju – domaće političke izazove.

Orban godinama optužuje mađarske organizacije civilnog društva da su pod kontrolom stranih interesa i ispituje njihove izvore finansiranja i način rada.

Slične taktike u svojim zemljama koriste i slovački premijer Robert Fico, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Rusija i SAD

Kritičari kažu da su takvi potezi inspirisani ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Nije iznenađujuće što su sva tri lidera proruski nastrojena.

Ipak, reizbor Donalda Trampa za predsednika SAD – ili tačnije, njegov napad i uništavanje USAID-a – dodatno je podstakao njihove ambicije.

„Nakon dolaska Donalda Trampa na vlast i zamrzavanja američkog finansiranja stranih projekata, Orban verovatno oseća da su sve spoljne prepreke sada uklonjene“, kaže Robert Laslo iz budimpeštanskog Instituta Politički kapital.

Mađarska vodi istragu protiv nevladinih organizacija i medija

Od osnivanja prošle godine, mađarska Kancelarija za zaštitu suvereniteta (SPO) vodi istragu protiv brojnih nevladinih organizacija i medijskih kuća.

Ona je 6. marta objavila da je otkrila „široku međunarodnu mrežu“ koja finansira organizacije zadužene za uticanje na javno mnjenje o migracijama, ratu i rodnoj politici.

LGBTQ+ zajednica već dugo je na meti političkih partija koje traže podršku od reakcionarnih i ekstremističkih glasača, a budimpeštanska Parada ponosa jedna je od meta mađarske Kancelarije za zaštitu suvereniteta.

„Orban je uvek govorio da nije dirao u Paradu ponosa zbog podrške koju joj je davao bivši američki ambasador u Budimpešti“, kaže za DW Mate Hegedus, portparol budimpeštanskog Prajda.

Sada, međutim, Budimpešta planira da zabrani taj marš, koji se održava već 30 godina.

Otprilike godinu dana pre opštih izbora u Mađarskoj, Orban se suočava s najozbiljnijim političkim rivalom u poslednjih 15 godina – Peterom Mađarom. On je lider novoosnovane stranke Tisa, koja u anketama uživa podjednaku podršku kao i Orbanov vladajući Fides. Mađar je pokušaj zabrane Parade ponosa nazvao „dimnom zavesom“.

„Mogući razlog zašto se to sada događa jeste izazov koji za Orbanovu vladu predstavlja Tisa“, ocenjuje Hegedus. „Vlada vidi krajnju desnicu kao najbolji izvor proširene podrške.“

„Strani agenti“

Pre sedam godina Orban je uveo zakon koji obavezuje nevladine organizacije u Mađarskoj da se registruju kao „strani agenti“ ako dobijaju sredstva iz inostranstva.

Premijer Robert Fico sada nastoji da sličan zakon progura i u Slovačkoj. Početkom ove godine tvrdio je da Ukrajina i Gruzija u sklopu svojih tajnih operacija koriste nevladine organizacije i medije kako bi u njegovoj zemlji pokušale da izvedu državni udar.

Sada je zahtevao detaljan spisak svih državnih sredstava dodeljenih civilnim organizacijama i ponovo otvorio slučaj star više od deset godina povezan s porodicom Mihala Simečke, lidera opozicione Progresivne Slovačke, sugerišući da je reč o korupciji.

Krajem prošlog meseca i srpska policija upala je u nekoliko nevladinih organizacija zbog sumnje u zloupotrebu sredstava i pranje novca. Jedan demokratski nadzorni organ, koji je bio meta racija, nazvao je taj potez „besmislenom demonstracijom mišića autoritarnog režima“.

Tramp kao katalizator

Trampovo gušenje USAID-a očigledno je dodatno podstaklo napade na civilno društvo u te tri zemlje, ocenjuju analitičari.

Većina organizacija koje su bile meta vlasti u Srbiji dobijala je sredstva iz Vašingtona, a Beograd je potvrdio da je od američkih vlasti zatražio detalje o njihovom finansiranju.

Slovački premijer Fico uputio je sličan zahtev prilikom susreta s američkim potpredsednikom Džej Di Vensom prošlog meseca, pre nego što je naredio proveru svih nevladinih organizacija koje se u Slovačkoj finansiraju sredstvima iz inostranstva.

Trampove akcije takođe pružaju priliku da se prikriju ili reše politički izazovi i problemi.

„Te vlade vide kako nestaje spoljna kontrola iz SAD dok se suočavaju s domaćim izazovima“, kaže za DW Danijel Hegedus, stručnjak za centralnu i istočnu Evropu pri Nemačkom Maršalovom fondu.

Ogromni protesti u Slovačkoj i Srbiji

Beograd i Bratislava nedavno su suočili se masovnim antivladinim protestima.

Oko 100.000 ljudi prošlog meseca protestovalo je širom Slovačke protiv Ficove proruske politike i neliberalnih mera. Ti protesti, zajedno s dugotrajnom krizom u vladajućoj koaliciji, znače da on očajnički pokušava da osigura tesnu većinu, dok odbija pozive za prevremene izbore od strane Mihala Šimečke, čija stranka vodi u istraživanjima javnog mnjenja.

Baš kao i Fico, i predsednik Vučić insistira na tvrdnji po kojoj su demonstracije u njegovoj zemlji delo provokatora finansiranih iz inostranstva.

Podstaknuti urušavanjem nadstrešnice na ulazu u železničku stanicu u Novom Sadu prošlog novembra kada je poginulo 15 ljudi, veliki studentski protesti u Srbiji prerasli su u poziv predsednika da podnese ostavku.

Vučić ostaje prkosan, uprkos ostavci premijera i prošlonedeljnim scenama potpunog haosa u parlamentu.

Situacija je delikatna, kako za Vučića, tako i za Fica, jer protesti imaju malo dodira sa opozicijom, koja se često pokazuje kao relativno laka za suzbijanje.

„Studentski protesti u Srbiji i dalje su veoma popularni širom zemlje, jer su se pažljivo distancirali od opozicije“, objašnjava Milan Nič, viši istraživač u trustu mozgova Nemački savet za međunarodne odnose. „U Slovačkoj takođe nema centralizovane organizacije.“

Moguća „prava represija“

Civilno društvo i nezavisni mediji u centralnoj i istočnoj Evropi već trpe posledice zbog ogromnog smanjenja finansiranja nakon zamrzavanja sredstava USAID-a.

Evropska unija bi mogla da pruži nekakvu zaštitu kao što je uradila 2021. godine, kada je naterala Mađarsku da povuče Zakon o „stranim agentima“. Tačno je da Brisel pokušava istu taktiku u vezi s mađarskom Kancelarijom za zaštitu suvereniteta i da pritiska srpske zakonodavce ne donose sličan zakon, ali analitičari strahuju da bi možda mogla da izostane politička volja za nekim snažnijim odgovorom.

Tramp odnose prema USAID-u upečatljiv je primer svim političkim elitama koje bi želele da utišaju kritike, a civilno društvo je sada pod pritiskom i u Nemačkoj i EU, jer institucije u Briselu razmatraju finansiranje EU organizacija civilnog društva.

Ficova nesigurna politička pozicija znači da će se on verovatno „boriti da iskoristi“ priliku koju je stvorio Tramp, kaže Danijel Hegedus i dodaje: „Kako se približavaju izbori sledećeg aprila u Mađarskoj, tamo bismo mogli da vidimo pravu represiju – a to se već događa u Srbiji“.

Za mnoge, međutim, povratak u prošlost nije opcija: „Povratak unazad za LGBTQ+ zajednicu nije moguć“, kaže Mate Hegedus iz budimpeštanske Parade ponos. „Žele da nas sakriju od javnosti, ali mi nameravamo da 28. juna slobodno marširamo.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku

https://www.dw.com/a-71897019