Dragoslav Dedović (priredio članak agencije KNA)  [ DW ]

13. 03. 2025. 07:57

Pisac između svetova: 50 godina od smrti Ive Andrića

Više od četiri veka Bosna je bila pod osmanskom vlašću, da bi je 1878. okupirala Austrougarska. U tom mikrokosmosu između Orijenta i Okcidenta, islama, hrišćanstva i judaizma, rođen je 1892. Ivo Andrić u hrvatskoj katoličkoj porodici.

Otac, školski poslužitelj, umro je kada mu je bilo dve godine. Kasnije ga je očuh naučio nemački. U osnovnu školu je išao u Višegradu, gradu na bosansko-srpskoj granici. Taj grad će ga inspirisati za njegov roman „Na Drini ćuprija“.

Književni stručnjaci još uvek nisu jedinstveni u oceni da li je ta knjiga zaista „roman“, jer hronika obuhvata vreme od turske okupacije, do Prvog svetskog rata. Pasivni protagonista u knjizi je most. Na njemu se izvršavaju smrtne kazne, sukobljavaju se vojske, tu se odvija svakodnevica pokolenja trgovaca, zanatlija i verskih učitelja.

Andrić je 1961. dobio književnu Nobelovu nagradu „za epsku snagu s kojom se poduhvatio tema i predstavio sudbine ljudi iz istorije svoje zemlje“. Umro je na današnji dan pre 50 godina, 13. marta 1975.

Jugoslavija iznad svega

Njegova politička karijera imala je brži uspon. Kao sarajevski gimnazijalac pristupio je revolucionarnoj organizaciji Mlada Bosna. Upoznao je i Gavrila Principa, revolucionara koji je atentatom na austrijskog nadvojvodu Ferdinanda isporučio velikim silama povod za Prvi svetski rat. Andrić je nekoliko meseci proveo u zatvoru, kasnije je pomilovan.

U Beogradu, glavnom gradu novoosnovane južnoslovenske kraljevine, Andrić je stupio u diplomatsku službu. To je bilo polaganje njegovog ideološkog kamena-temeljca.

„Jugoslavija je za njega bila iznad svega – i to nezavisno od toga da li je to monarhistička ili komunistička Jugoslavija“, kaže Mihael Martens. Dopisnik nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung je objavio knjigu „U požaru svetova“, koja je jedna od najobimnijih biografija Ive Andrića.

Stvaralačka eksplozija dok divlja Drugi svetski rat

Andrić je napredovao stepenicama diplomatske karijere – tada je bio manje pisac, a više veran državni službenik. Bio je na diplomatskim dužnostima u Rimu, Madridu, Briselu, Ženevi i Parizu. Postao je zamenik ministra spoljnih poslova, a potom, 1939. i jugoslovenski ambasador u Berlinu. Tu se, preuzimajući dužnost, rukovao i sa Adolfom Hitlerom. Nedugo potom njegova zemlja je prestala da postoji. Srbija je postala teritorija pod direktnom upravom Vermahta.

Andrić završava svoju diplomatsku karijeru i vraća se kući, u okupirani Beograd. I baš tada počinje njegov najkreativniji period. Martens kaže da se Andrić povlači u jednu sobu u Beogradu i bavi se isključivo pisanjem, dok oko njega divlja Drugi svetski rat. „Stvaralačku eksploziju je potpomoglo i to što je preko dve decenije sakupljao građu za svoje romane pa je gotove koncepte već imao u glavi“.

Naposletku, nastaje preko hiljadu stranica dela koje će mu obezbediti svetsku slavu: „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođica“.

Čiji je Andrić?

Andrić je bio uvereni Jugosloven. Uprkos tome, ili baš zbog toga, na jugoistoku Evrope njegovo nasleđe se smatra spornim. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije, Andrić je iskazao lojalnost partizanskom vođi i kasnijem despotu Josipu Brozu Titu.

„Posle 1945. su Tito i komunisti bili jedini nosioci te ideje, koji su zaista mogli da ostvare jugoslovensku državu“, objašnjava Martens. „Za Andrića je važilo: glavno je da je Jugoslavija.“

Verovatno Andrić nije ni u najluđim snovima mogao da nasluti da će se njegova voljena Jugoslavija dvadeset godina posle njegove smrti 1975. raspasti na nacionalne države i to u krvavom ratu koji je trajao skoro celu deceniju.

Za mnoge Hrvate on je „izdajnik“. Bošnjaci u njemu uglavnom vide mrzitelja muslimana. Za nacionalističke Srbe on je preteča „velikosrpske ideje“. Neki Slovenci i kosovski Albanci u njegovom delu vide književni predložak za ratne zločine iz devedesetih. Predstavnici kultura različitih balkanskih država često se svađaju oko toga kome zapravo pripada Ivo Andrić, Hrvat po rođenju koji je odrastao u Bosni, a živeo i umro u Srbiji.