Grujica Andrić - BBC novinar  [ BBC ]

13. 03. 2025. 11:26   >>  14:25

Borba protiv korupcije u doba naprednjaka: Šta je urađeno od 2012. do danas

Prošlo je više od 12 godina otkako su vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) pokrenule prvi obračun sa korupcijom, ali efekti borbe nisu ohrabrujući.

Posle 12 godina, žitelji Srbije gledaju nastavak iste serije, iako prvi deo nije dobio baš dobre recenzije.

Srpska napredna stranka (SNS) je po dolasku na vlast 2012. najavila borbu protiv korupcije i od tada sprovela desetine hapšenja bivših funkcionera i poslovnih ljudi.

Više od decenije kasnije, rezultat ove borbe je tek nekoliko pravosnažnih osuđujućih presuda i velika odšteta koju bi država trebalo da isplati biznismenu Miroslavu Miškoviću.

Glavni zagovornik ove politike bio je Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik vlade, koji je stekao veliku popularnost posle talasa hapšenja.

Sada kao predsednik Srbije, Vučić je najavio novi obračun sa korupcijom u februaru, posle nedelja protesta predvođenih studentima na kojima se zahteva odgovornost za smrt 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

Ovog puta će se mnogi „iznenaditi kad budu videli kako izgleda prava borba protiv korupcije" i da „nijedna oblast, ni politička stranka neće biti preskočena", najavio je Vučić.

Kao i posle 2012. godine, vlast „ne vodi pravu i iskrenu borbu protiv korupcije", već pokušava da popravi politički rejting, smatra Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije.

„O pravom procesuiranju korupcije ne možemo da govorimo kada je pokreću najviši funkcioneri izvršne vlasti.

„Namera svih naših dosadašnjih vlada bila je samo da pokaže svetu da funkcioniše pravosudni sistem i da se vodi borba protiv korupcije, ali ništa ili gotovo ništa od tih slučajeva nije rešeno", kaže advokat Slijepčević za BBC na srpskom.

• Korupcija u Srbiji: Najlošija pozicija od 2012. godine, izveštaj Transparentnosti
• Korupcija „na izvol'te“ u Srbiji
• Korupcija kao način života u Srbiji

Srbija je 2024. nastavila pad na listi percepcije korupcije u javnom sektoru, koja je na najlošijem nivou od 2012.

U Evropi su po tom pitanju lošije samo Bosna i Hercegovina i Belorusija.

Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o broju pravosnažnih osuđujućih presuda za korupciju i takozvane povezane radnje posle 2012. godine.

BBC nije dobio odgovor na pitanje zbog čega je korupcija u Srbiji sve prisutnija, uprkos najavama vlasti.

Borba protiv korupcije se „ne meri brojem optuženih u jednom kontekstu, već brojem pravosnažnih osuđujućih presuda", a njih je od 2012. godine bilo vrlo malo, kaže Vladimir Vučinić, bivši sudija Višeg suda u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Već sada deluje da će i ovog puta biti jako malo osuđujućih presuda", smatra on.

Kazne i odštete koje država mora da plati zbog izgubljenih sporova premašili su milijardu evra tokom prvih 10 godina vlasti Srpske napredne stranke i njenih partnera, rekao je Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, za list Danas 2022.

„Poređenja radi, toliko je koštalo izvođenje čitavog južnog i istočnog kraka Koridora 10 ili višestruko više od novca izdvojenog za četiri klinička centra", naveo je Milanović.

Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o sumi koju je Srbija dosad morala da isplati u vidu odštete pravosnažno oslobođenima za korupciju i zloupotrebu službenog položaja od 2012.

„Ministarski" slučajevi sa malo rezultata

Na talasu „nulte tolerancije prema korupciji", kako su naprednjaci tada govorili, među prvim optuženim bio je Oliver Dulić, bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja.

Posle pobede SNS-a na izborima u maju 2012, tadašnjem poslaniku Demokratske stranke policija je pokucala na vrata 6. oktobra.

„O meni je pisano mesecima, iznošene su razne laži, pričalo se o krađi, milionima, kurupciji, čuo sam da ću biti uhapšen i postavljalo se samo pitanje šta će navesti kao razlog", priča Dulić za BBC na srpskom.

Dulić tog dana nije uhapšen zbog poslaničkog imuniteta, ali je u optužnici dve godine kasnije navedeno da je tokom 2009. i 2010. omogućio da slovenačka firma Nuba invest dobije dozvole za postavljanje optičkih kablova, iako navodno nije imala neophodnu dokumentaciju.

Dulić i drugi optuženi su na taj način omugućili slovenačkoj kompaniji da pribavi korist od oko 2,75 miliona dinara, tvrdili su iz tužilaštva.

Istom optužnicom obuhvaćen je njegov saradnik Nikola Janjić, kao i Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije", jer su kablovi postavljani i na zemljištu koje pripada tom javnom preduzeću.

Drobnjak je u decembru 2007. došao na čelo Puteva Srbije, gde je i danas, a na ročišta tokom 10 godina suđenja je dolazio i u službenom vozilu.

„Apsurdnost" procesa pokazuje što je Drobnjak u tom periodu obavljao javnu funkciju i „svaki dan sa Vučićem bio na televiziji", smatra Dulić.

U julu 2017, Viši sud u Beogradu prvostepeno je osudio Dulića na tri i po godine zatvora, Janjića na tri, a Drobnjaka na godinu dana.

Apelacioni sud je 2018. oborio presudu i naložio novi proces.

Tri godine kasnije Viši sud odlučuje da oslobodi krivice sve optužene, a odluku je potvrdio i Apelacioni sud 2023.

Iako je verovao da nema povoda da bude osuđen, Dulić kaže da je tokom decenijskog procesa živeo u „permanentnoj neizvesnosti".

„U svakom trenutku sam mogao da računam da postoji opcija da ću biti pravosnažno osuđen zbog velikog pritiska izvršne na sudsku vlast."

• Ko je bivši direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić i za šta se sumnjiči
• O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
• Fridom haus: Najveći pad demokratije i ljudskih prava u Srbiji u poslednjih 10 godina

U novembru 2012. uhapšen je i Saša Dragin, ministar poljoprivrede u vladi Mirka Cvetkovića, zbog navodnih malverzacija prilikom prodaje mineralnih đubriva čime je preduzeće „HIP Azotara" iz Pančeva oštećeno za više stotina miliona dinara.

Optužnica je podignuta 2013. godine protiv Dragina i desetina privrednika, poljoprivrednika i javnih funkcionera.

Prvostepena presuda Specijalnog suda u Beogradu doneta je tek u januaru 2025, kojom je Dragin oslobođen optužbi, dok je osuđeno ukupno 19 okrivljenih.

Predrag Bubalo, bivši funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) i nekadašnji ministar za privredu i privatizaciju, optužen je da je pomogao biznismenima Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću da 2005. ispod cene kupe državno preduzeće Luka Beograd.

Time je Bubalo oštetio državni budžet za više od 14 miliona evra, tvrdilo je tužilaštvo.

Viši sud u Beogradu ga je 2017. oslobodio, ali je Apelacioni sud dve godine kasnije ukinuo tu presudu.

U januaru 2020, Bubalo je oslobođen krivice, što je potvrdio i Apelacioni sud sledeće godine.

• Ko je Zagorka Dolovac i zašto je to tako teško saznati
• Protest studenata ispred Ustavnog suda u Beogradu: 'Bitno je da imaš (u)stav'
• Krši li predsednik Srbije ustavna ovlašćenja

Jasna Matić, bivša ministarka za telekomunikacije u Cvetkovićevoj vladi, pred sudom se našla zbog navodne zloupotrebe službenog položaja dok je bila direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) od 2004. do 2007. godine.

Uhapšena je u martu 2014. pod optužbom da su funkcioneri SIEPA između 2006. i 2013. štetnim ugovorima oštetili budžet Srbije za 119,6 miliona dinara i nezakonito prisvojili 91,9 miliona dinara.

Matić je pred Višim sudom u Beogradu 2020. godine prvostepeno osuđena na sedam meseci kućnog zatvora.

Apelacioni sud je dve godine kasnije ukinuo presudu, da bi Viši sud 2023. ponovo odredio istu kaznu, na koju je njena odbrana najavila žalbu, pa presuda još nije pravosnažna.

Grupi uhapšenih bivših ministara pridružio se 2015. Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede tokom 2007. i 2008. godine, zbog navodnog protivpravnog pribavljanja dobiti kompaniji „Maksim end ko".

Viši sud je 2023. oslobodio krivice njega i još sedmoro optuženih.

„Ako optužite 20 ljudi i svi budu oslobođeni, ili bude oslobođeno 15 njih, tu nešto nije u redu i neko je grešio: možda policija u iniciranju tih postupaka, možda tužilaštvo insistirajući na gonjenju ljudi ili sud koji nije filtrirao optužnice na vreme.

„Izložili ste ljude progonu, a sud zatrpali poslom, bez velikog rezultata", kaže Vučinić.

Pogledajte video: Nemiri u pravosuđu - protest podrške tužiteljkama

O „slučaju Mišković"

„Slučaj nad slučajevima" u borbi protiv korupcije tokom SNS vlasti je suđenje vlasniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću, jednom od najbogatijih ljudi u Srbiji.

Uhapšen je u decembru 2012. godine, kao i njegov sin Marko, biznismen Milo Đurašković i još osmoro osumnjičenih zbog navodnih malverzacija u putarskim preduzećima i utaje poreza.

„Srbiju nije, niti će moći, niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković", napisao je na Fejsbuku tada potpredsednik Vlade Vučić.

Posle hapšenja, rejting Vučića, kao funkcionera koji je javno najviše govorio o borbi protiv korupcije se udvostručio, pokazalo je istraživanje CESID-a.

Optužnicom iz maja 2013. Mišković i saradnici su se teretili da su oštetili putarska preduzeća za 16,9 milijardi dinara i budžet Srbije za 472 miliona dinara, kao i da su prilikom kupovine Preduzeća za puteve Niš izbegli plaćanje 320 miliona dinara poreza.

Sredinom 2013, slučaj stiže u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, kod sudije Vladimira Vučinića, kome će ovo suđenje postati prekretnica u karijeri.

„Znao sam kakva je klima u društvu, slušali smo najave i pre nego što je uhapšen Mišković navodilo se da će 'država ući u obračun sa tajkunima i da niko neće biti nedodirljiv'.

„Do ovog predmeta nisam imao iskustva sa velikim pritiscima, zbog čega sam verovao da ni u ovom toga neće biti", priča Vučinić, tada predsednik odeljenja, za BBC na srpskom.

Posle sedmomesečnog pritvora, Vučinić je Miškoviću odobrio mu da se brani sa slobode uz polaganje jemstva od plati 12 miliona evra - i danas najviši iznos jemstva u istoriji srpskog pravosuđa.

„Odlučio sam da bude u novcu, a ne u nekretninama ili drugim nepokretnostima, jer sam procenio da bi privrednika poput Miškovića najviše bolelo da mu bude 'zarobljen' toliki novac.

„Verovao sam da će zbog toga njegov interes biti da se postupak ubrza i da mu se (novac) vrati na kraju", kaže Vučinić.

Suđenje je počelo u novembru 2013, a Vučinić je ubrzo morao da donese još jednu tešku odluku - Miškoviću je privremeno vratio pasoš kako bi mogao zbog poslova da otputuje u London.

„Jemstvo je tada već bilo uplaćeno i kada se ne bi vratio, bilo bi mu oduzeto 12 miliona evra, na suđenja je redovno dolazio i protiv sina mu je vođen isti postupak, a procenio sam da njegova firma i hiljade zaposlenih ne treba da trpe", obrazlaže Vučinić odluku.

„Da ga nismo pustili tada, danas bi mogao da traži i nadoknadu za propuštenu dobit od poslova koje je ugovorio u Londonu ", ističe Vučinić.

Posle ove odluke, „sve je krenulo naopako" u karijeri bivšeg sudije, posebno kada je u oktobru 2014. Miroslavu i Marku Miškoviću trajno vratio pasoše.

„Predsednik Višeg suda (Aleksandar Stepanović) mi je rekao: 'Mišković će se smejati Vučiću sa Trafalgara' i dodao da neću više biti predsednik sudskog veća ukoliko ne promenim odluku.

„Ali, koliko je odluka bila ispravna govori da je sedam ili osam godina kasnije Mišković pravosnažno oslobođen svih optužbi", priča Vučinić, danas advokat.

Miroslav Mišković je prvostepeno osuđen u junu 2016. zbog utaje poreza na pet godina zatvora, a zabeležen je i presedan pošto je predsednica veća Višeg suda Maja Ilić za mišljenje pitala Narodnu skupštinu i Ministarstvo finansija.

Osuda Miškovića bio je „značajan napredak u borbi protiv korupcije u odnosu na raniji period", kazao je Vučić, tada premijer Srbije.

Za Zdenka Tomanovića, advokata odbrane, presuda „nije rezultat dokaza, već nedostatka hrabrosti suda da se suprotstavi najavama i obećanjima političke elite" da će Mišković biti osuđen.

Već 2017, Apelacioni sud vraća slučaj Višem sudu u Beogradu, koji je 2019. doneo novu osuđujuću presudu sa blažim kaznama zatvora optuženima.

Posle gotovo 10 godina od početka suđenja, u decembru 2021, Apelacioni sud je još jednom poništio odluku Višeg suda i pravosnažno oslobodio sve optužene u ovom procesu.

• Dosije „Pandora papiri": Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
• Tajno bogatstvo svetskih državnika otkriveno u procurelim dokumentima
• Pandora papiri - kratki vodič

Dvostruka cena korupcije

Suđenjem Miškoviću ne samo da nije utvrđena korupcija i doneta presuda kojim bi se nadoknadila šteta javnim preduzećima, već je državna kasa dodatno ispražnjena.

Srbija je dužna da isplati porodici Mišković 32,7 miliona evra odštete po tužbi preduzeća Mera Invest Miroslava Miškovića, odlučio je Međunarodni arbitražni sud u Vašingtonu, navodi se u presudi u koju je imao uvid nedeljnik Radar.

Kako su hapšenja postala važnija od presuda?

Hapšenja prenošena u medijima ostala su prva asocijacija na borbu protiv korupcije, bez obzira na ishod sporova, a privođenje Miškovića je najbolji primer, smatra Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije od 2003. godine.

„To je tako zato što ovo nije prava borba protiv korupcije.

„Miškovićevo hapšenje se dogodilo kada je Vučiću, tadašnjem potpredsedniku vlade, bio potreban takav naslov. Samo je politički rejting bio bitan. Sve je bila predstava", smatra ovaj pravnik.

Prilikom davanja prvog iskaza ispred tužilaštva, Dulića je „ispratilo 50 kamera".

„Kada sam pravosnažno oslobođen, tog dana nije bilo nikoga, što pokazuje koliko je interesovanje javnosti da se neki slučaj dovede do kraja.

„Ljudi očigledno vole da neko bude uhapšen i na taj način dobijaju osećaj zadovoljenja pravde, a uopšte ih ne zanima kakav je ishod suđenja", smatra Dulić.

Borba protiv korupcije nekad i danas

Neposredni motiv novog pokušaja iskorenjivanja korupcije je jedna od glavnih razlika između dve akcije koju je pokrenula vlast, smatra Dulić.

„Kada sam ja procesuiran, kretalo se na ljude iz prethodne vlasti i Demokratske stranke (DS) po dubini, sa ciljem stvaranja percepcije o 'žutim lopovima'.

„Danas se jasno vidi veza između situacije u društvu i pokušaja vlasti da skrene temu sa masovnih studentskih protesta", tvrdi Dulić.

U novom talasu obračuna sa korupcijom, privedeni su i aktuelni zvaničnici, poput ministara Gorana Vesića i Jelene Tanasković, gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski i bivšeg direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića.

„Zemlja mora da se bori protiv korupcije", a institucije da rade svoj posao, čak i kada se hapse ljudi bliski SNS-u i predsedniku republike, rekao je Vučić.

• Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači
• Troje optuženo zbog koruptivnih dela u padu nadstrešnice
• Anketna komisija: Pet spornih tačaka u rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu

Trenutni talas hapšenja je „daleko masovniji" od onog iz 2012. godine, kaže Vladimir Vučinić.

„Po broju pohapšenih, sadašnja akcija me više podseća na Sablju (policijsku akciju) posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

„Već sada deluje da će biti malo osuđujućih presuda, u postupak se ulazi sa premalo dokaza, nekad i bez osnova sumnje", ocenjuje Vučinić.

Zvaničnici nisu ni 2012, ni 2025, konsultovali Savet za borbu protiv korupcije, a na izveštaje nisu odgovarali, kaže Slijepčević.

„Nijednu vladu dosad naše mišljenje nije zanimalo. Kako onda možemo da govorimo o borbi protiv korupcije?", pita on.

Ovaj Savet je deo Vlade Srbije, i u izveštaju je nabrojao 24 sporne privatizacije u zemlji.

Među njima su Luka Beograd, C Market, Mobtel, Nacionalna štedionica, Novosti, Telekom i Trudbenik - nekadašnja državna preduzeća za koje se sumnjalo da su korupcijom dobili nove vlasnike.

Pritisak izvršne vlasti „nije dobar" za pravosuđe, ocenjuje Vučinić.

„Nije interes po svaku cenu osuditi nekoga, nego to uraditi tamo gde ima dokaza.

„Nije se išlo postupno, već u talasu, a talasi i u prirodi izbace na obalu i ono što valja i ono što ne valja", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk