Armen Nesesijan - BBC persijski servis  [ BBC ]

15. 02. 2025. 19:42   >>  16. 02. 2025. 20:28

Remek-dela koja mogu da se vide samo u Teheranu

Malo je poznato da se u iranskoj prestonici čuvaju neka od remek-dela savremene umetnosti.

Neka od najčuvenijih umetničkih dela Pabla Pikasa, Fransisa Bejkona i Džeksona Poloka ne vise na zidovima najpoznatijih svetskih muzeja, već su skrivena u prestonici Irana, Teheranu.

Ovaj grad baštini jednu od najzapanjujućih zbirki savremene umetnosti na svetu, za koju zna malo ko izvan Irana.

Decenijama su ova remek-dela bila sakrivena u podrumu Muzeja savremene umetnosti u Teheranu, obavijena velom tajne i zaključana daleko od očiju javnosti.

• 'Čista lepota': Restaurirani najveći srednjovekovni mozaici u Italiji
• Endi Vorhol: Od buntovničke supe do Olimpijskih igara u Sarajevu
• Mona Liza se seli, skuplje karte za ljude van EU

Uprkos bogatoj zbirci, od Iranske (Islamske) revolucije 1979. godine muzej je izlagao samo mali broj umetničkih dela.

Zbog političkih previranja, promena kulturnih vrednosti i niza istorijskih obrta i okolnosti ova umetnička dela držana su u skladištima i u njima nisu mogli da uživaju ni Iranci niti poklonici umetnosti u svetu.

Muzej savremene umetnosti u Teheranu je počeo da prikazuje neka od njegovih očaravajućih dela i tako pružio uvid u zbirku koja je decenijama bila velika zagonetka.

Svetionik kulturne razmene

Muzej savremene umetnosti u Teheranu jedna je od najznačajnijih kulturnih institucija u Iranu koja baštini jedna od najvrednijih zbirki savremene umetnosti izvan Evrope i Severne Amerike.

Izgrađen je 1977. godine pod pokroviteljstvom bivše kraljice i poslednje carice Irana, Farah Pahlavi, udovice poslednjeg iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je svrgnut s vlasti tokom Islamske revolucije 1979. godine.

Farah Pahlavi, koja je posle pobegla iz Irana, bila je strastvena ljubiteljka umetnosti, a njen rođak i arhitekta Kamran Diba projektovao je muzejsko zdanje.

Muzej savremene umetnosti u Teheranu osnovan je da Irance upozna sa savremenom umetnošću i da predstavlja most između zemlje i međunarodne umetničke scene.

Ubrzo je postao dom zadivljujućoj kolekciji dela velikana kao što su Pablo Pikaso, Salvador Dali i Endi Vorhol, kao i radovima vodećih iranskih modernista, čime je učvrstio status svetionika kulturne razmene i umetničkih ambicija.

Ali onda se desila Islamska revolucija i sve se dramatično promenilo.

Mnoga umetnička dela proglašena su neprikladnim za javno prikazivanje zbog golotinje, verske osetljivosti i umešanosti politike.

Slika Pjera Ogista Renoara Gabrijela u raskopčanoj bluzi (Gabrielle avec la chemise ouverte)? Previše skandalozna.

Vorholov portret bivše iranske kraljice? Previše političan.

Zapravo je tokom revolucije portret Farah Pahlavi isečen nožem.

Nakon revolucije, mnoga umetnička dela su zaključana u podrumu i ostavljena da skupljaju prašinu.

Hamid Kešmiršekan, istoričar umetnosti sa Fakulteta za orijentalne i afričke studije u Londonu koji je proučavao ovu zbirku, naziva je „jednim od najređih trezora dela savremene umetnosti izvan Zapada".

Kolekcija i dalje predstavlja svojevrsnu vremensku kapsulu najznačajnijih umetničkih pokreta, od apstraktnog ekspresionizma do pop-arta.

• „Iran bez kralja ne valja": Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
• Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije

Povratak na umetničku scenu

Muzej savremene umetnosti u Teheranu počeo je da oživljava njegov kulturni značaj kasnih devedesetih, tokom predsednika Mohameda Hatamija, koje je sprove niz liberalnih reformi.

A svet se odjednom setio šta sve nije video.

Poklonici umetnosti nisu mogli da veruju svojim očima - dela Vinsenta van Goga, Salvadora Dalija, čak i Kloda Monea - sva ona bila su u Teheranu.

Pojedina dela su nakratko pozajmljena za velike izložbe u Evropi i Sjedinjenim Državama (SAD).

Ipak, Muzej se i dalje suočava sa izazovima jer ima ograničeni budžet i zbog promenljivih političkih okolnosti često radi više kao kulturni centar nego kao klasičan muzej.

Uprkos tome, ostaje izuzetno važna institucija i neočekivani čuvar remek-dela savremene umetnosti u srcu Teherana.

Kolekcija muzeja predstavlja svedočanstvo kako umetničkih ambicija jedne epohe, tako i dokaz neprolazne snage kreativnosti uprkos nepredvidivom toku istorije.

Evo nekih od najčuvenijih umetničkih dela koja mogu da se vide samo u Teheranu.

'Slikar i njegov model', Pablo Pikaso

„Slikar i njegov model" (The Painter and His Model), najveće Pikasovo ulje na platnu iz 1927. godine, snažan je primer njegovih apstraktnih radova iz perioda posle kubizma.

Korišćenjem ograničene palete boja i fragmentisanih linija, nudi simbolički pogled na čovečanstvo.

• Pablo Pikaso i „trag ženskog stradanja“ koji je ostavio za sobom
• Prodali su sliku Pikasa da pobegnu od nacista - sada je njihovi naslednici žele nazad
• Pikasova ljubavnica izlazi iz njegove senke

'Na pragu večnosti', Vinsent van Gog

„Na pragu večnosti" (At Eternity's Gate) je prikaz istrošenog starca koji sedi povijen na stolici, laktovi su mu na kolenima a šakama prekriva lice, jedna je od vrlo retkih sačuvanih dela iz Van Gogovog prvog grafičkog ciklusa, tokom kog je stvorio šest litografija u novembru 1882. godine.

'Triptih dva naga muškarca i dva posmatrača', Fransis Bejkon

Triptih 'Triptih dva naga muškarca i dva posmatrača' prikazuje figure na dva bočna panela koje deluju kao da špijuniraju dva naga muškarca koja leže na krevetu na središnjem panelu.

Ovo je značajno delo ekspresionizma.

U blizini, kao kontrast Bejkonovom delu, izložen je portret ajatolaha Ruholaha Homeinija, osnivača Islamske Republike Irana.

'Ležeća figura', Henri Mur

Čuvena skulputra 'Ležeća figura' predstavlja harmoniju između čoveka i prirode. Svojom apstraktnom, ali misaonom formom, predstavlja remek-delo jednog od najpoznatijih britanskih vajara.

'Mural na crvenoj indijskoj zemlji', Džekson Polok

Živopisan primer Polokovog akcionog slikarstva koje odiše energijom i osećanjima.

'Portreti Fare Pahlavi', Endi Vorhol

Portret poslednje iranske kraljice Farah Pahlavi retko je delo koje kombinuje Vorholov pop-art stil sa iranskom kulturnom istorijom.

'Čovek koji hoda', Alberto Đakometi

Ovo je prva iz serije Đakometijevih skulputra u bronzi, koja se smatra jednim od njegovih najpoznatijih radova. Izdužena i delikatna figura simbolizuje usamljenost, krhkost i neprestanu borbu čovečanstva da ide napred.

'Oportunista', Žan Dibife

Provokativno delo izaziva tradicionalne pojmove umetnosti i estetike. Stvaralaštvo vodećag predstavnika marginalne umetnosti (art brut) je istovremeno sirovo i konceptualno duboko.

'Terapeut', Rene Magrit

Skulputra od bronze iz 1967. godine, jedno je od osam radova koje je nadrealistički slikar Rene Magrit napravio u trodimenzionalnoj formi.

'Kit', Čak Klouz

Ova foto-realistička mecontita (grafički postupak duboke štampe pri kome se matrica izrađuje mehaničkim putem) poziva posmatrača u svet izuzetnih detalja.

Klouzova inovativna tehnika mreže kvadratića čini ovaj portret majstorstvom igre apstraktnog i realizma.

Pogledajte video: Gezina priča - život u ateljeu, pomoć beskućnicima i povremeni napadi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk