Aleksandar Miladinović - BBC novinar saradnik  [ BBC ]

19. 02. 2025. 07:32   >>  13:15

Sve što treba da znate o izborima u Nemačkoj

Tema izbeglica, kontrolisanih i nekontrolisanih migracija, pa i straha od stranaca, nadmašila je sve ostale u kampanji.

Tek četvrti put u novijoj istoriji posle Drugog svetskog rata, u Nemačkoj se održavaju vanredni parlamentarni izbori.

Politički sistem, koji je sinonim na stabilnost i gde se na vlasti već decenijama smenjuju dve velike i dve nešto manje partije, uzdrman je krajem 2024. godine padom vlade Olafa Šolca.

Već i sama Šolcova vlada bila je istorijska - posle pola veka, u njoj su se našle tri stranke, umesto tradicionalne dve: socijaldemokrate, zeleni i liberali.

Iako su razlozi za pad vlade bili pre svega na čemu će se u državi štedeti, a gde će se trošiti, predizborna kampanja bila je potpuno drugačija.

Tema izbeglica u Nemačkoj, kontrolisanih i nekontrolisanih migracija, pa i straha od stranaca, nadmašila je sve ostale.

Uzavrela kampanja mogla bi da promeša političke karte u budućem nemačkom parlamentu, ali i da učini još težim i neizvesnijim proces formiranja vlasti.

Nemačka do sada nije iskusila situaciju da posle izbora nije moguće formirati vlast, a stranke su uvek nalazile zajednički jezik.

• Desničarski AfD traži masovno deportovanje migranata pred izbore u Nemačkoj
• Nekad moćna nemačka auto-industrija je u padu - šta je potrebno da se izvuče
• Da li će nemačkoj privredi biti potrebno više od šolje kafe da bi se pokrenula

Više od 59 miliona stanovnika Nemačke odabraće 23. februara 630 poslanika koji će imati mandat od četiri godine i zadatak da odaberu novog kancelara i vladu, za šta će biti potrebno 316 glasova.

Na izborima se takmiči 29 stranaka, ali će samo deset imati kandidate u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina, Hrišćansko-demokratska partija (CDU) imaće 15 lista, dok se u Bavarskoj nadmeće njena sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU).

Pokvareni 'semafor'

Nemačkom je u prethodne nepune četiri godine prvi put u istoriji upravljala takozvana „semafor" koalicija.

Ime je dobila po bojama stranaka koje su je činile: crvena (socijaldemokrate), žuta (liberali) i zelena (zeleni).

Nesuglasice oko trošenja novca i privrede kulminirale su u novembru i decembru 2024. godine, pa je kancelar Šolc najpre smenio Kristijana Lindnera, lidera liberala i ministra finansija, što je značilo i gubitak većine za vladu u Bundestagu.

Uprkos ranije završenom mandatu, Olaf Šolc ponovo je kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) za kancelara.

Sa plakata SPD-a u bojama nemačke zastave, Šolc poziva na stabilnost u zemlji koja bi garantovala stabilne penzije i socijalnu pravdu.

Socijaldemokrate kažu da razumeju značaj stranih radnika za nemačku privredu, ali se istovremeno zalažu za strožu kontrolu migracija, pre svega na spoljnim granicama Evropske unije.

Zeleni su se 2021. vratili na vlast posle pauze od 16 godina najboljim rezultatom u istoriji stranke, a značajnu ulogu u Šolcovoj vladi igrali su Robert Habek, ministar privrede, i šefica diplomatije Analena Berbok.

Habek je i kandidat Zelenih za budućeg kancelara Nemačke, čime ova stranka poručuje da želi aktivnije investiranje u privredu, ali i reformu ograničenja zaduženja države.

Uz insistiranje na daljem korišćenju obnovljivih izvora energije za grejanje, Zeleni se zalažu i za uvođenje novih poreza, posebno bogatima.

Liberalna Slobodna demokratska partija (FDP) bila je najmanja članica vladajuće trojke, ali je upravo ona oborila vladu i dovela do vanrednih izbora.

Lider liberala Kristijan Lindner, kandidat FDP za nemačkog kancelara, u međuvremenu je stranku dodatno približio opozicionim konzervativcima jer su liberali glasali za predloge CDU o ograničenju migracija.

U predizbornom programu, ova stranka tradicionalno se zalaže za smanjenje uloge države u privredi i smanjenju poreza, što je i dovelo do sukoba u prethodnoj vladi

(Ne)pomirljive opozicione kolone

Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) odlazak Angele Merkel u političku penziju poslao je u opoziciju, a na čelo stranke došao je daleko konzervativniji Fridrih Merc, po mnogo čemu suprotnost prethodnoj kancelarki.

Merc, kandidat stranke za kancelara na aktuelni izborima, od CDU je napravio partiju konzervativnijih stavova, što je kulminiralo zajedničkim glasanjem sa ekstremnim desničarima po pitanju ograničavanja migracije i jačanja kontrola granica države.

Pomeranjem stranke udesno, Mercova politika ogleda se i u većem trošenju na vojsku, promeni sistema socijalnih davanja za nezaposlene, povratku nuklearnoj energiji.

Sestrinska partija Hrišćansko-socijalna unija (CSU) nastupa umesto CDU u Bavarskoj, a njen lider Markus Zeder pre izbora govori o nemogućoj saradnji sa strankom Zelenih u eventualnoj novoj vlasti.

Alternativa za Nemačku (AFD) najmlađa je, ali i najradikalnija od vodećih nemačkih partija - osnovana je 2013. godine kao izraziti protivnik evropskih integracija i koncepta Evropske unije.

Neke stavove u međuvremenu dodatno je radikalizovala, pa se jedan njen ogranak čak nalazi pod posmatranjem organa za zaštitu ustavnog poretka, proisteklog iz nemačke nacističke prošlosti.

Stranka želi da Nemačka istupi iz Evropske unije, ukine evro, gotovo u potpunosti zabrani pravo na abortus, ukine sankcije Rusiji, uvede granične kontrole i mogućnosti da migranti budu zadržavani i privođeni na granicama, uz smanjenje izdavanja za izbeglice.

Radikalizam partije kulminirao je pravljenjem predizbornih letaka koji podsećaju na avionske karte u jednom pravcu van Nemačke, ubacivane u poštanske sandučiće glasača, što je 2013. učinila i neonacistička stranka.

Alis Vajdel, kandidatkinju AFD za kancelarku Nemačke, podržao je i Ilon Mask, bliski saradnik Donalda Trampa i vlasnik kompanije Tesla, kao i mreže Iks.

Ipak, iako je mesec dana pre izbora CDU prvi put u istoriji izglasao sopstveni anti-migrantski predlog u parlamentu uz podršku AFD-a, sve partije tvrde da sa radikalnim desničarima ne žele da sarađuju, što je nasleđe postnacističke Nemačke.

• O čemu je Mask razgovarao sa liderkom nemačke ekstremno desničarske stranke
• Maskov „socijalni eksperiment na čovečanstvu": Iks u 2024. godini

Partija Levica daleki je naslednik komunističke partije koja je upravljala Istočnom Nemačkom u periodu posle Drugog svetskog rata.

Od prethodnih izbora, stranka se pocepala jer ju je napustila grupa koju predvodi Sara Vagenkneht, a razlike sa ovom grupacijom sve su vidljivije.

Levica se i na ovim izborima zalaže za pitanja socijalne pravde, ograničenja stanarina, ukidanje poreza na dodatu vrednost za osnovne namirnice i prevoz, smanjenje poreza na najmanje zarade, uvođenje minimalne penzije, ali i očuvanja prava na migracije.

Ova stranka ima dva kandidata koji bi vodili nemačku vladu: Hajdi Rajhinek i Jana van Akena.

Alijansa Sare Vagenkneht (BSV) je partija nastala u periodu od prethodnih izbora i jedina u Nemačkoj nosi ime sopstvene liderke i osnivačice.

Poput Levice iz koje je nastala, stranka zastupa politiku socijalne pravde.

Međutim, od konzervativaca je preuzela koncept jačanja nacionalne države, odbacivanja rodno neutralnog jezika i politike rodnih identiteta, kao i povećanu kontrolu migracija i zaustavljanje vojne podrške Ukrajini i Izraelu.

Liderka stranke Sara Vagenkneht je i kandidatkinja partije za kancelarku Nemačke.

Postizborne kombinacije

Jednu komplikovanu vladu, koja nije uspela da završi mandat, mogla bi da nasledi ništa manje složena koalicija.

Sve predizborne ankete ubedljivu prednost daju koaliciji CDU i CSU: prema najoptimističnijim prognozama, konzervativci mogu osvojiti do trećine glasova i tako imati inicijativu u pregovorima o vladi i kancelarsko mesto za Fridriha Merca.

Uprkos identičnom glasanju sa AFD oko migrantskih pitanja, Merc je izričit da sa desničarima ne želi buduću koaliciju, što ovu stranku ponovo ostavlja u opoziciji.

CDU će partnere najverovatnije tražiti u socijaldemokratama ili/i zelenima.

Iako se ranije koalicija CDU i SPD nazivala „velikom", zbog nešto slabijeg predviđenog rezultata stranke Olafa Šolca, teško da bi to ime opstalo i danas.

Ideološke razlike konzervativaca sa oba potencijalna partnera već sada nagoveštavaju buran politički život i u narednom mandatu.

Šansu za ulazak u vlast, bar kao najmanji, ako ne i odlučujući faktor, iz prikrajka čekaju liberali, ali njima je prvi izazov da uopšte uspeju da preskoče izborni cenzus.

Za sastavljanje vlade u kojoj ne bi bili konzervativci neophodno je da se dese gotovo neverovatne promene u odnosu na rezultate predizbornih anketa.

Komplikovane podele u nemačkoj politici mogle bi po prvi put da dovedu i do situacije da stranke ne mogu da se dogovore oko potrebne većine.

U tom slučaju, za nekoliko meseci mogli bi da uslede i novi izbori, u zemlji koja nikada nije imala dva izborna ciklusa u jednoj godini.

Od marksista i lenjinista do zaštitnika životinja

Od 29 partija, koliko učestvuje na nemačkim parlamentarnim izborima, samo deset se nadmeće u celoj zemlji.

Nemačka je izdeljena na 16 saveznih pokrajina sa visokim nivoom samostalnosti, a stranke izborne liste predaju u svakoj pojedinačno.

Uz one koji su u prethodnom sazivu Bundestaga imali predstavnike, u svim pokrajinama takmiče se i Slobodni birači, Volt, Marksističko-lenjinistička partija Nemačke i Alijansa za Nemačku.

CDU nastupa u 15 pokrajina, dok je u Bavarskoj predstavlja sestrinska stranka CSU.

U više od polovine nemačkih pokrajina, na listiću će se naći partija jednostavnog imena Stranka (u 13 pokrajina), kao i Partija zaštitnika životinja (11 pokrajina).

U manjem broju pokrajina, Nemci mogu da glasaju i za stranku Baza, Stranku humanista, Piratsku stranku, Ekološko-demokratsku partiju, Pokret Mera25, Stranku pravde i Stranku napretka.

Preostalih osam lista nastupaju u samo po jednoj pokrajini.

Najveća gužva na glasačkom listiću je u glavnom gradu Berlinu i pokrajini Severna Rajna - Vestfalija, gde se takmiči po 18 lista, dok ih je u Bavarskoj 17.

Parlament koji se smanjio

Jubilarni, 20. saziv Bundestaga, nemačkog parlamenta, koji je izabran 2021. godine, bio je jedan od najvećih na svetu.

Izbor čak 736 poslanika pre četiri godine bio je posledica stalnog rasta broja zastupnika zbog komplikovanog sistema glasanja.

SLIKA 5 - Birački listić na parlamentanim izborima u Nemačkoj nije jednostavan

Svaki birač u Nemačkoj ima dva glasa na jednom biračkom listiću.

Na levoj polovini se nalaze imena pojedinačnih kandidata koja su posebna za svaki birački okrug, dok se na desnoj nalaze imena stranaka koje se takmiče u pokrajini odakle je glasač.

Za ulazak u Bundestag, strankama je važno da osvoje više od pet odsto glasova sa desne polovine biračkih listića i time prelaze obavezni cenzus.

Sistem se komplikuje odlučivanjem o konkretnim kandidatima koja ulaze u parlament, jer se u obzir uzimaju i glasovi koje su dobili pojedinačni kandidati.

Ovi glasovi mogli su do prethodnih izbora da donesu i direktni mandat pojedinačnom kandidatu, čak i ako njegova partija ne uspe da preskoči cenzus, pa je i zbog toga povećavan broj poslanika.

Sada je ovaj broj ograničen na 630.

Mnogi Nemci sopstveni glas uveliko su poslali jer je moguće prijaviti se za glasanje poštom, čak i ako ste na dan izbora kod kuće.

Glas u koverti jedini je izbor i za Nemce koji nisu u Nemačkoj - glasanje u ambasadama i konzulatima, koje je praksa u balkanskim zemljama, nije moguće.

Na dan izbora, 23. februara, biračka mesta biće otvorena od 8 do 18 časova.

Odmah po zatvaranju birališta biće objavljeni rezultati izlaznih anketa urađenih na biračkim mestima, dok se prve zvanične projekcije rezultata očekuju tokom izborne noći.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk