Ula Bruner (rbb)  [ DW ]

23. 02. 2025. 07:50

Zlatni medved Berlinala za norveški ljubavni film „Snovi“

Norveški film „Snovi“ (Drømmer) osvojio je Zlatnog medveda na jubilarnom 75. filmskom festivalu u Berlinu. Bila je to iznenađujuća odluka žirija, jer film nije smatran velikim favoritom za glavnu nagradu. To je priča o djevojci koja se zaljubljuje u svog učitelja – tema koja je maestralno obrađena na lagan, zabavan i istovremeno formalno složen način.

Srebrni medved za distopiju iz Brazila

S druge strane, brazilski film „Plava staza“ Gabrijela Maskara unapred je smatran favoritom kritičara. Na kraju je dobio Veliku nagradu žirija. U toj distopijskoj viziji budućnosti, žena koja je protjerana u koloniju za stare, pronalazi utočište u Amazonu. Njegov film govori o „pravu na san i tome da nikada nije kasno da se pronađe novi smisao života“, rekao je Maskaro na svečanosti dodjele nagrada.

Nagradu žirija dobila je argentinska drama „Poruka“ Ivana Funda. To je priča o djevojčici koja navodno može da komunicira s kućnim ljubimcima i tako obezbjeđuje egzistenciju svoje male zajednice. „Važno je da se bioskop u Argentini finansira i zato je ova nagrada toliko važna“, naglasio je reditelj.

Kineska drama „Živjeti na zemlji“ koja je otvorila takmičenje, na kraju je dobila nagradu za najbolju režiju. Reditelj Huo Meng u svom filmu na impresivan način opisuje duboke promjene u ruralnoj Kini tokom nekoliko generacija. „Želio bih da se zahvalim članovima žirija – na kineskom ih zovem ’učitelji’ – što im se dopao ovaj film“, rekao je Huo Meng nakon što je dobio nagradu. Ujedno je podsjetio i na to da se mnogi njegovi protagonisti prvi put na ekranu.

Najbolja gluma – Rouz Birn i Endrju Skot

Australijanka Rouz Birn važila je za favoritkinju. Na kraju je i osvojila Srebrnog medveda za najbolje glumačko ostvarenje, odnosno briljantno odigranu ulogu majke u filmu „Kad bih imala noge, šutnula bih te“ rediteljke Meri Bronštajn. „Duboko sam polaskana što sam ovdje“, rekla je Birn. „A moja djeca već se raduju što će vidjeti medveda.“

Endrju Skot je osvojio Srebrnog medveda za najbolju sporednu ulogu. U biografskoj muzičkoj drami „Plavi mesec“ Ričarda Linklejtera on tumači ulogu kompozitora Ričarda Rodžersa.

Veteranu iz Rumunije nagrada za najbolji scenario

Rumun Radu Žude dobio je Srebrnog medveda za scenario za film „Kontinental ’25“, djelo koje se oštro razračunava s dvostrukim standardima zapadnog svijeta. Nagradu, kaže Žude, posvećuje Luisu Bunjuelu za njegovo „nepoštovanje“. Radu Žude 2023. i sam je sjeo u međunarodnom žiriju Berlinala, a 2021. kući je odnjeo Zlatnog medveda za film „Baksuzni kres ili luda pornografija“.

Srebrnog medveda za izuzetna umjetnička dostignuća dobila je francuska rediteljka Lusil Hadžihalilović za francusko-njemačku koprodukciju „Ledena kula“. „Živio film“, rekla je Hadžihalilović. „Nosim ovu nagradu u Pariz mom timu.“ U tom timu su, između ostalih, francuske i svetske zvijezde Marion Kotijar i Avgust Dil.

Favorit ostao praznih ruku

Iznenađujuće je to da sedmočlani žiri sa američkim rediteljem Todom Hejnsom na čelu, prilikom dodjeljivanja nagrada nije uzeo u obzir ukrajinski dokumentarac „Timestamp“. U njemu Katerina Gornostaj prikazuje svakodnevni život u ukrajinskim školama tokom rata – film je, uz „Plavi trag“, smatran favoritom za Zlatnog medveda.

Dva njemačka filma, „Šta zna Marijele“ Frederika Hambaleka i „Junan“ Amera Fahera Eldina, takođe su ostala bez nagrada.

Za Zlatnog i Srebrnog medveda ove godine se takmičilo ukupno 19 filmova. Dobitnica Oskara Tilda Svinton dobila je na otvaranju počasnog Zlatnog medveda za životno djelo. Nagrada Kamera Berlinala za specijalne zasluge u filmskom stvaralaštvu pripala je Rajneru Roteru, umjetničkom direktoru Njemačke kinoteke i od 2006. direktoru programa „Retrospektive“ na Berlinalu.