Dirk Kaufman  [ DW ]

10. 10. 2024. 09:58

Da li recesija vodi do rasprodaje njemačkih firmi?

Situacija je loša, a prognoze su sumorne. Ove srijede 9. oktobra njemačka vlada saopštila je da u 2024. očekuje još jednu godinu recesije. Ministar privrede Robert Habek rekao je da će bruto domaći proizvod (BDP) pasti za 0,2 odsto. Već je prošle 2023. zabilježen pad od 0,3 procenta.

Dvije godine recesije zaredom dogodile su se samo jednom u posleratnoj istoriji, i to 2002. i 2003. godine.

„Od 2018. njemačka privreda više nije značajno rasla“, priznao je Habek. Potrebni su dodatni napori da bi se „Njemačka trajno vratila na put rasta“. Neophodno je, kaže, uspostaviti klimatski neutralan elektroenergetski sistem, a i privreda mora da osjeti efekte smanjenja birokratije. „Računa se samo ono što se u praksi doživi kao olakšanje.“

Njemačka – „novo problematično dijete evrozone“

Dan ranije, guverner njemačke centralne banke Joahim Nagel takođe je izrazio pesimizam. Umjesto rasta, rekao je, vjerovatnija je recesija.

I indeks poslovne klime minhenskog Ifo instituta pokazao je loše podatke u septembru. „Njemačka privreda je pod sve većim pritiskom“, izjavio je predsjednik Ifo instituta Klemens Fust, ukazujući na četvrti uzastopni pad indeksa. Kompanije su nezadovoljne trenutnom situacijom, a njihove prognoze su pesimistične.

Institut za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja (IMK), blizak sindikatima, takođe je snizio svoju ekonomsku prognozu: u 2024. će BDP ostati na 0 odsto. Kristof Svonke iz DZ banke u tom kontekstu nazvao je Njemačku „novim problematičnim djetetom evrozone“.

Strane kompanije bacile oko na njemačke firme

Trenutno okruženje u Njemačkoj nije ekonomski privlačno, kompanije planiraju lokacije u inostranstvu ili postaju sve interesantnije za strana ulaganja. Mnogi se okreću stranim izvorima finansijske pomoći. Evo nekoliko primjera:

Njemačka železnica Dojče ban planira da proda svoju logističku firmu Šenker. Nadzorni odbor upravo je odobrio prodaju profitabilne logističke filijale danskoj kompaniji DSV za 14 milijardi evra, što je veliki priliv novca za njemačko državno preduzeće koje se bori s gubicima.

Ili Komercbank, koju je njemačka vlada spasila tokom ekonomske krize, a sada i dalje drži oko 12 odsto akcija te banke. U septembru je italijanska Unikredit ušla u vlasništvo Komercbanke i planira potpuno preuzimanje. Evropska centralna banka, koja bi morala da odobri tu akviziciju, već je dala načelnu saglasnost, saznaje agencija Rojters iz insajderskih izvora.

Hemijski gigant BASF planira da investira deset milijardi evra u izgradnju postrojenja u Kini.

Energetsku kompaniju srednje veličine Techem švajcarski vlasnici sada prodaju američkom investitoru TPG.

Kots: „Kompanije nemaju pasoš“

Preuzimanje njemačkih kompanija, čak i onih u kojima njemački poreski obveznici još imaju udjela? Za mnoge posmatrače to je prirodan proces.

Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING banke, smatra da su „ekonomska stagnacija i strukturne promjene prirodno praćeni preuzimanjima – bilo unutar zemlje, bilo spolja“.

Štefan Kots, direktor Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, formuliše to kratko: „Kompanije nemaju pasoš.“ On smatra da je „za blagostanje neke zemlje važniji kvalitet poslovnog okruženja, a ne nacionalnost vlasnika preduzeća“. Kots takođe primjećuje da „trend opadanja direktnih investicija u Njemačku dodatno ukazuje na slabosti poslovnog okruženja“. Jaki privredni centri privlače strani kapital, kaže on, „dok investitori zaobilaze slabije.“

Ulazak stranog kapitala na domaće tržište ne predstavlja problem, smatra Kots. Naprotiv: „Ako strani investitori imaju bolje ideje o tome kako da iskoriste resurse u Njemačkoj, to će na kraju korist donjeti domaćim akterima kroz napredak u produktivnosti.“

Smanjenje birokratije – vječno obećanje. Kriva je i EU.

Već decenijima, još od 1980-ih, sve njemačke vlade obećavaju da će smanjiti birokratiju kako bi omogućile više investicija. Ništa od toga.

„Vidi se da se trude, ali se taj trud ne vidi na djelu“, kaže Štefan Kots i dodaje da se „upravo s inicijativom za rast, ponovo stvara nova birokratija“.

Ali, kada je riječ o birokratiji, za to nije odgovoran samo Berlin. Dio krivice snosi i Evropska unija.

„Posebno sa sve obimnijim izvještavanjem – od EU taksonomije, do regulative o lancima snabdjevanja – akteri na unutrašnjem tržištu sve više stoje jedni drugima na putu“, kaže Kots.

Karsten Brzeski se slaže da je smanjenje birokratije pravi put, ali ističe da taj proces „još nije završen“. On ima i konkretan zahtjev: „Veoma hitno nam je potrebno više e-uprave. To bi ubrzalo smanjenje birokratije i ublažilo nedostatak stručne radne snage u mnogim institucijama.“

Da li je „Zeleni put“ ispravan? Ne, kažu stručnjaci

Ministar privrede Habek istovremeno je zadužen i za zaštitu životne sredine. Evropska komisija u Briselu pokušava da pokaže „Zeleni put“ ka budućnosti.

Međutim, dvojica stručnjaka s kojim je razgovarao DW ne vjeruju da ekološka politika može da pomogne privredi. „Generalno, dekarbonizacija ne može da postane priča o rastu, jer politika dekarbonizacije pati od previše intervencionizma“, kaže Štefan Kots.

Ekonomista iz ING-a Brzeski ima slično mišljenje: „Koncentracija na zelene tehnologije do sada nije dovela dovoljno investicija. Bilo bi kratkovido sve staviti samo ’na zeleno’. Njemačka privreda je u poslednjih deset godina izgubila mnogo na konkurentnosti i sada je vrijeme da se to popravi.“

Kots: Država ne treba da sprečava rasprodaju

Za Štefana Kotsa, ključ za povratak njemačke industrije na put rasta je njena konkurentnost. On, međutim, energično upozorava na akcionizam: „Rast ne bi trebalo forsirati, već omogućiti.“

Programi za podsticaj privrede nisu potrebni, smatra. Iako trenutna inicijativa za rast „pokazuje pravi smjer, ona ne može da donese preokret. Za to je potrebna temeljna promena kursa, udaljavanje od intervencionističke industrijske politike i prelazak na politiku jačanja poslovnog okruženja.“

Kots kategorički tvrdi da njemačka vlada ne bi trebalo da sprečava potencijalnu rasprodaju njemačkih firmi i upozorava od „protekcionizma kapitala“. On ukazuje na tržišne zakone, prema kojima „preduzeća postaju kandidati za preuzimanje onda kada više nisu konkurentna“.

*ovaj članak je najpre objavljen na njemačkom jeziku