Igor Pejović

Jovan Kovačević: Dok sam u Americi, Crna Gora mi više nedostaje

Podgoričanin Jovan Kovačević od malih nogu počeo je sa takmičenjima u šahu, no tu je sportsku igru vremenom zamijenio matematikom, osvajajući državna takmičenja i olimpijade znanja. Danas na Univerzitetu u Čikagu, nakon matematičke gimnazije u Podgorici i koledža u Italiji, studira statistiku i ekonomiju. U emisiji Mladovanje na TVCG govorio je o svom izboru, životu van granica Crne Gore, planovima...

Šah je, kaže, počeo igrati s osam godina. Bio je u tome dosta dobar, ali ne i previše zainteresovan...A onda se rodila ljubav prema matematici.

"Vremenom sam ispao iz takta, a matematika je došla kao odlična alternativa. Moj stariji brat se takmičio iz matematike, i onda mi je on bio kao neki primjer da nastavim tim putem", prisjeća se Jovan.

Kaže i da nije zažalio što je napustio šah, jer nije ni napravio rezultate da bi imao za čime žaliti: "Ostalo je to neko interesovanje za šah, igrao sam tokom godina, volio bih i sad da ga igram, naročito jer je postao popularan tokom kovida".

Do stipendije već tokom gimnazijskih dana

Njegova nastavnica iz OŠ Štampar Makarije, Stanislavka Aprcović, najzaslužnija je, kaže, za njegov uspjeh iz matematike. A onda upisuje matematičku gimnaziju u Podgorici.

"Upisao sam je zbog tih takmičenja, ali što se tiče studija...tu sam želio da se sklonim malo od matematike i probam neko polje gdje je matematika više primijenjena, kao statistika i ekonomija. Nijesam želio da se bavim matematikom cijeli život, mada je volim. Slična je priča to kao sa šahom. Više je bila to ljubav prema brojevima i formulama...", kaže Jovan.

Tokom gimnazijskih dana dobija stipendiju, zahvaljujući kojoj posljednja dva razreda srednje škole završava u Italiji, na UWC koledžu u Duinu.

"Prvi put kad sam otišao u Italiju nijesam mogao da dočekam da se vratim u Crnu Goru, kao da sam brojao dane da se vratim, a svaki sljedeći put bilo je lakše...

Nakon Italije, Jovan na školovanje odlazi u Ameriku, tačnije na University of Chicago, gdje studira statistiku i ekonomiju. Želio je, kaže, da studira u Evropi, no evropski fakulteti ne daju pune stipendije.

U Americi mu kuća fali više

"Ili daju, ali vrlo rijetko. Amerika je u tom pogledu baš razvijena da plaćaju sve. Od puta, hrane, smještaja i svega. I u Italiji su me bukvalno nagovorili da apliciram za Ameriku...", kaže naš sagovornik.

No, nije se, kaže, pretjerano asimilovao u neku američku kulturu: "Meni su i sad od društva najbliži Evropljani...oni koji su tamo odrasli, a došli da studiraju u Americi. Naravno, ne klonim se sad Amerikanaca, ali najbliži su mi ostali Evropljani jer se vidi jasna razlika u ponašanju. Najčešće su to prijatelji iz Engleske, Švajcarske, Italije..."

Dok je u Americi nedostaje mu Crna Gora mnogo više nego što je bilo dok je bio u Italiji.

"E sad ne znam je li zbog distance...ali dosta sam primijetio da je najviše jezička razlika, što se ne služim jezikom kao u Italiji pošto sam tamo imao društva s naših prostora. Više mi kuća nedostaje nego prije...pored ostalih faktora, rekao bih da je i to. Primijetio sam dok sam u Americi da se često čujem s porodicom, čak i kad nemam da im kažem nešto konkretno", kaže naš sagovornik.