Igor Pejović

"Mladi voljni da utiču na promjene, nijesmo svjesni što sve Crna Gora ima"

Mladi imaju možda i najznačajniju ulogu kad govorimo o socijalnim i političkim pitanjima, i dosta je njih koji su spremni i voljni da utiču na promjene, kazala je u emisiji Mladovanje na Televiziji Crne Gore (TVCG) mlada evropska ambasadorka, građanska aktivistkinja i borkinja za ljudska prava Edina Osmanović.

Edina, koja je sada zaposlena u Ujedinjenim nacijama, tačnije u Međunarodnoj organizaciji za migracije, dio osnovnih i magistarskih studija provela je u Americi i Španiji, a bila je počasni predavač na Arapskoj akademiji u Egiptu.

"Mislim da je u Ameriku otišla jedna Edina, a vratila se potpuno druga. Tako da je mene Amerika definitivno nekako promijenila. Nijeste ista osoba kad se otisnete od kuće, kad ste daleko od svojih, kad morate sami da mislite o svemu", kaže naša sagovornica.

Mladi, kaže, nose itekako veliku odgovornost, “posebno danas kad smo svi prisutni na društvenim mrežama i možemo brže i lakše da pošaljemo poruku, da nekog uputimo na ispravne stvari”.

"Tu smo dosta jaki i možemo da se povežemo. Ja to gledam kao da smo alke u lancu dobrote i mladi koji imaju kapacitet da čine dobro možda nijesu zajedno, ali u trenu kad se svi spoje, to će biti neraskidivi lanac dobrote koji će biti neki novi pokretač promjena", kazala je Edina.

Zanimalo nas je i koliko su mladi ljudi u Crnoj Gori spremni da budu građanski aktivni, ali i da volontiraju.

Dugo mislila da je Amerika obećana zemlja

"Ima dosta mladih koji su i spremni i voljni da utiču na promjene, koji su involvirani, rade određene stvari, ali moramo uzeti u obzir da postoji i druga strana, i da ima dosta mladih koji nemaju finansijsku slobodu da sebi priušte da nešto rade, a da to nešto nije plaćeno", kaže Edina.

Osvrnula se i na svoj boravak u Americi: "Ja sam dugo nekako mislila da je Amerika moja obećana zemlja. Imam jako puno rođaka i rodbine koji tamo žive i nekako slušajući njihove priče kako je njima tamo prelijepo, interesantno, imala sam želju da odem da vidim kakav je taj svijet, kakva je ta Amerika, što se tamo dešava, kako oni tamo žive, kakva je to njihova hrana koju stalno pominju. I to je bio moj glavni motiv."

Tamo je radila kao spasilac: "Tako da je to bilo jedno skroz interesantno iskustvo, jer ja sam iz Bara, i nikad mi ne bi palo napamet da u Baru budem spasilac, ali ako idem u Ameriku, ajde onda tamo zašto da ne, da probam...bilo je jako puno izazova".

Na pitanje je li bilo potrebe za akcijama, odgovara: "Nažalost jeste, ali uspješno. Spasila sam dvoje djece, tako da nekako kad ste spasilac, ne želite da dozvolite da se nešto veće desi. Tako da cilj je čim opazite opasnost vi reagujete, ali bilo je sve kako treba".

Prijateljstva koja je stekla tokom trajanja Work and Travel programa je nešto što će, kaže, posebno pamtiti: "Vi kroz to crpite neke preliljepe emocije, i njih pamtite. Zaboravi se i taj iznos novca koji se zaradi, i stres na poslu...Dosta ljudi nije znalo za Crnu Goru, kad kažem Montenegro, mislili su na malu provinciju u Portugalu, ili su mislili da je Latino Amerika, jer ja govorim i španski, pa sam pravila neke šale da sam Kolumbijana. Ali kad bi htjela da objasnim, pomenem Jugoslaviju i svima je već bilo jasno".

Mladi da iskoriste šansu da odu u inostranstvo

Mladima preporučuje da što više i kad su god u prilici putuju: "Da obavezno, kad god, iskoriste prilike za studiranje i odlazak u inostranstvo, jer to iz korijena mijenja osobu. Učite da budete dio raznolikosti, da vrednujete drugojakost, da je poštujete, da volite jedni druge".

Edina je dio magistarskih studija pohađala na Univerzitetu Valladolid u Španiji, putem Erasmus plus stipendije.

"Mislila sam da je Amerika moja obećana zemlja, dok se nije desila Španija. Tamo sam studirala jedan dio magistarskih studija...to je potpuno drugačija priča u odnosu na Merilend i Pitsburg. I to je imalo jednu dozu ozbiljnosti u odnosu na osnovne studije, jer se od vas očekuje da baratate određenim pojmovima, da mnogo brže radite i završavate svoje zadatke", kaže Edina.

Na naše pitanje kakvi su problemi mladih u Crnoj Gori, Americi i Španiji i svih onih koje je upoznavala na razmjenamam, Edina odgovara: "Svako od nas nosi probleme sa sobom, ali zavisi od percepcije kako se nosimo sa njima. Puno je mladih koji nemaju velike žiotne probleme, ali od toga prave famu. Puno je mojih afričkih prijatelja, iz Maroka, Tunisa, koji žive u lošim i teškim uslovima, njima je stipendija u Španiji značila sve. Dosta njih je ostalo da žive kao migranti tamo dok nijesu legalno dobili sve papire. Njima je život u njihovoj zemlji težak da se odluče na korak koji nije lak, da ostanete u nekoj zemlji i tu budete godinama, da nikad ne vidite roditelje, braću, sestre, kako bi se otisnuli u potrazi za boljim životom".

Zato je, kaže, kad je čula sve te priče osjetila zahvalnost prema svemu onom što imamo u Crnoj Gori, a da toga nekad nijesmo svjesni.

"To treba da vrednujemo i čuvamo ono što nam je Bog dao, da multipliciramo tu dobrotu i da to bude još ljepše", kaže Edina.