Rajli Farel - BBC budućnost  [ BBC ]

05. 10. 2025. 09:28   >>  11:14

„Nećemo jesti bube": Od šale na internetu do teorije zavere

Protein iz insekata je zdrav i održiv. Ali on se sada našao i u središtu široko rasprostranjene teorije zavere.

Tokom čitave ljudske istorije, insekti su bili sastavni deo jelovnika.

Jedan od najranijih poznatih opisa entomofagije (jedenje insekata) datira čak iz 30.000 godine p.n.e, na drevnim pećinskim crtežima u Altamiri, u severnoj Španiji, ilustrujući sakupljanje pčela.

Danas mnogi ljudi u Latinskoj Americi, Aziji i Africi redovno konzumiraju insekte.

U Meksiku, na primer, kuvani i prženi skakavci, tzv. „čapulin“, popularna su barska grickalica koja se sve više servira u gurmanskim restoranima.

Ali nisu baš svi zagrizli.

Iako se insekti odavno smatraju jeftinim, zdravim i održivim izvorom proteina, uglavnom izostaju sa američkih i evropskih trpeza.

Poslednjih godina ova nespremnost pojačana je čitavom mrežom teorija zavere koje tvrde da „svetske elite“ prisiljavaju javnost da odustane od mesa u korist buba.

Ova dezinformacija prikriva legitimno naučno istraživanje insekata kao izvora proteina povoljnog po klimu i mogla bi da omete prebacivanje na održivije sisteme prehrane, upozoravaju istraživači.

Najčešće se pojavljuje u Sjedinjenim Američkim Državama i džepovima Evrope.

• Da li biste jeli insekte da su ukusniji
• Pasta od insekata podelila Italiju: Vlada poručuje da će se „odupreti ovom ludilu"
• „Za mene su oni kao kokice": Da li skakavci mogu da zamene govedinu

„Neću jesti bube“ je teorija zavere prema kojoj „svetske elite“ prisiljavaju obične ljude da jedu bube pod izgovorom zaštite životne sredine, kaže analitičarka dezinformacija Sara Aniano.

Aniano, koja godinama istražuje ovu teoriju u Centru za ekstremizam Antidifamacijske lige, kaže da se ona savršeno uklapa u postojeće strahove o „izopačenom propadanju zapadne civilizacije“.

Ono što je započelo kao poluironični mim na internet forumu sada se prelilo na obode politike i u Evropi i u SAD.

U Holandiji, Tjeri Bode, poslanik i lider ultradesničarske stranke Forum za demokratiju, održao je govor protiv Evropske unije (EU) u martu 2023. godine, uzviknuvši: „Nema šanse!“ dok je prosipao zlaćane brašnaste crve iz kese.

Bode je kasnije objavio fotografiju tog trenutka na Iksu, uz potpis: „NEĆEMO JESTI BUBE“.

Lega per Salvini Premier, italijanska ultradesničarska stranka, platila je bilbord u Koneljanu, u Italiji, sa natpisom: „Promenimo Evropu pre nego što ona promeni nas“ i datumima za izbore za EU 2024. godine, pored krupnog plana osobe koja jede nešto što liči na skakavca, izjednačivši entomofagiju sa gubitkom tradicionalnih vrednosti.

Pre nego što je dobio otkaz na Foks njuzu 2023. godine, poslednji specijal američkog voditelja Taker Karlsona u njegovoj striming emisiji Originali Takera Karlsona, bila je polučasovna emisija „Neka oni jedu bube“.

Istražujući politiku hrane rukovođenu borbom protiv klimatskih promena, Karlson tvrdi da „ljudi koji vladaju“ guraju bube na tanjir javnosti.

U epizodi se pojavljuje holandska ultradesničarska aktivistkinja Eva Vlardingerbrek, koja je nazvala jedenje insekata „testom poslušnosti“ u organizaciji vlade koja prekoračuje svoja ovlašćenja i pojačala podršku protestima farmera usled predloga o smanjenju stočnog fonda.

„Neću jesti bube je nekada bio mim“, kaže Karlson.

„Sada je to pokret.“

Drugi desničarski američki teoretičari zavera kao što su Aleks Džons i Kendas Ovens, zajedno sa influenserom Džekom Megvajerom takođe su širili teoriju zavere „Neću da jedem bube“.

Ali odakle je potekao ovaj fabrikovani strah da će ljudi biti silom hranjeni insektima?

U proleće 2020. godine, Svetski ekonomski forum (WEF) – međunarodna nevladina organizacija koja stoji iza godišnje konferencije u Davosu, u Švajcarskoj – predstavio je inicijativu „Velikog reseta“, napora da se smanji nejednakost u svetu i unaprede ekološke inicijative tokom pandemije kovida 19.

Ali za teoretičare zavere, konferencija u Davosu bila je „dokaz“ da najbogatiji ljudi sveta pokušavaju da iskoriste pandemiju kovida 19 kao sredstvo za reorganizovanje društava u globalističko-totalitarne režime na štetu običnog naroda, prema ADL-ovom Centru za ekstremizam.

„Neću jesti bube“ prvi put se pojavilo na 4chan-u, anonimnom forumu, još u avgustu 2019. godine, ali je njegova popularnost skočila u nebesa nakon što se spojio sa zaverom Velikog reseta tokom pandemije kovida 19, kaže Aniano.

WEF je 2021. godine objavio članak u kom kaže da su insekti održiviji od mesa, i što se tiče borbe protiv klimatskih promena i što se tiče dostupnosti hrane.

„Zavera sa bubama nadovezuje se na ideju da je glasanja za levicu jednosmerna karta za kraj savremenog društva kakvo poznajemo“, kaže Aniano.

Jedna tako jednostavna potreba kao što je hrana prepuna je obeležja kulture i identiteta, kaže ona.

EU je odobrila četiri insekta kao novu hranu u januaru 2023. godine, dozvolivši nekim vrstama insekata da budu korišćeni kao sastojci na EU tržištu pod određenim uslovima za upotrebu.

Četiri odobrena insekata su kućni crvčak, larva žitne bube, migratorni skakavac i osušena larva brašnastog žižka.

Ta odluka izazvala je veliko nezadovoljstvo na društvenim mrežama.

Francuski desničarski političar Loren Duplomb kritikovao je novu dozvolu EU za hranu, rekavši: „Ne smemo dozvoliti da Francuzi jedu insekte bez njihovog znanja.“

Ova lažna tvrdnja sugeriše da EU ne zahteva da insekti budu jasno obeleženi kad su pomešani sa drugim sastojcima.

Prema zakonu EU, prisustvo insekata u nekom proizvodu mora biti jasno i nedvosmisleno naznačeno na njegovoj etiketi.

U januaru 2025. godine, Evropska komisija je odobrila brašnaste crve samlevene u prah i tretirane ultraljubičastim svetlom kao novu hranu.

Prema ovim propisima, EU je odobrila i do četiri odsto njegove upotrebe u hlebu, siru i pasti – uz zahtev da bude jasno naznačen među sastojcima na etiketi proizvoda.

Ipak, nalozi evroskeptika na društvenim mrežama osudili su ovo odobrenje i regulativu.

„Iz ekološkog ludila, oni preduzimaju rizik da potruju čitav evropski kontinent kako bi mogli da se nadmeću sa uzgojem stoke“, rekao je Florijan Filipot, osnivač francuske nacionalističke partije Les Patriotes u snimku na Iksu.

On je izneo lažnu tvrdnju da će biti i „do četiri grama na svakih 100 grama“ larvi u „našem hlebu, kompotima, pastama“, iznevši sličnu, netačnu tvrdnju kao i Duplomb: da ljudi na vlasti koriste klimatske promene kao izgovor da bi naterali prosečnog Evropljanina da jede bube bez njegovog pristanka.

Retorički gledano, rečenica „Neću da jedem bube“ atraktivno je osmišljena kao odgovor na naređenje, ali to naređenje nikad nije izdato, objašnjava Aniano.

Efikasnost ovog mima leži u njegovoj jednostavnosti, iskorištavajući dublje anksioznosti u vezi sa nepoverenjem prema vlastima, naročito tokom vanrednih stanja kao što su klimatske promene i pandemija, kovida 19, dodaje ona.

Kako se boriti protiv ove dezinformacije?

Teorije zavere zadovoljavaju emocionalnu potrebu, kaže Stiven Levandovski, profesor kognitivne nauke na Univerzitetu u Bristolu u Velikoj Britaniji, koji proučava negiranje nauke i reakcije na dezinformacije.

Teorije zavere se obično javljaju iz želje da se razume svet, kaže on.

Dok prosečna osoba pokušava da se izbori sa neizvesnošću, naročito tokom kriznih perioda, moguće je da joj je teško da živi u svetu koji doživljava kao nasumičan.

Zavere pružaju nekakve narative kad ih, ponekad, uopšte nema, prema jednom istraživanju.

Teorije zavere donose osećaj kontrole u nepredvidivom svetu, objašnjava Levandovski.

Verovanje da te moćne (ma koliko zlokobne) sile stoje iza svetskih događaja može da deluje umirujuće pre nego prihvatanje nasumičnosti, zato što to insinuira da su ti događaji onda mogli biti sprečeni.

„Makar ako verujete da svet vodi kabala mračnih sila, možete da zamislite da ti zlikovci možda to nisu morali da urade“, kaže Levandovski.

Aniano tvrdi da neosnovana teorija zavere „Neću jesti bube“ pokazuje strah: da ako oligarsi kontrolišu naše zalihe hrane, onda oni kontrolišu svaki aspekt naših života.

Ova rečenica često ide u paru sa „Neću da živim u čauri“, koja priziva mračnu, distopijsku viziju budućnosti u kojoj su vam oduzeti sloboda i zadovoljstvo, dodaje Aniano.

„Neću jesti bube“ je atraktivna kao zavera zato što je ta rečenica „smešna, zabavna i sadrži tračak istine“, budući da su insekti stvarno jestivi i dobar izvor proteina, kaže Levandovski.

Jestivi insekti često sadrže veći procenat proteina po težini od mnogih proteina biljnog porekla i nekih izvora proteina životinjskog porekla.

Sadržaj proteina u insektima može da čini i do 60 odsto njihove suve težine, prema američkom Nacionalnom institutu zdravlja (NIH).

Brašno od cvrčaka, na primer, sadrži između 46 odsto i 70 odsto proteina; sadržaj proteina u nemasnoj skuvanoj govedini je oko 26 odsto.

Četbot veštačke inteligencije u borbi protiv teorija zavere

Specijalizovan četbot veštačke inteligencije možda je rešenje koje obećava u deradikalizaciji teoretičara zavere, pokazuje istraživanje.

Nova studija veštačke inteligencije zvana DebunkBot značajno je smanjila verovanje učesnika u konkretnu teoriju zavere koju su pominjali tokom tri runde razgovora, sa efektima koji su trajali najmanje dva meseca.

„Veštačka inteligencija je beskrajno strpljiva“, kaže Levandovski.

„Nije važno koliko pitanja postavite ČetGPT-u o ubistvu Kenedija; veselo i ljubazno će odgovarati na njih. Ljudi to ne mogu.“

Međutim, korišćenje veštačke inteligencije da bi se smanjile teorije zavere u vezi sa klimom dolaze se vlastitim izazovima, jer ova tehnologija troši mnogo energije.

Teoretičari zavere u vezi sa klimom – u ekstremnim slučajevima – teški su za razgovor zato što produktivna intervencija zahteva ne samo proveravanje činjenica, već i bavljenje emocionalnom potrebnom koju verovanje u zavere zadovoljava, kaže Levandovski.

„Nećete biti uspešni ako kažete: 'Ujka Brus, ti si lud… ne veruj u te potpune gluposti'“, kaže Levandovski.

„Već, umesto toga, vi možete da pitate: 'Koju funkciju zadovoljavaju tvoja uverenja? Zašto veruješ u ovo?'“

Iako intervencija ume da bude mukotrpna, to ne znači da od nje treba da se odustane.

Klimatske dezinformacije podrivaju efikasnu ekološku akciju, prema istraživanjima.

„Iako imam mnogo empatije prema individualnim žrtvama teorija zavere, one nisu bezazlene“, kaže Levandovski.

„Zavere nisu bezazleni ukrasi u pejzažu zabave – one su duboko štetne, ne samo po ljude koji padaju na njih, već i po društvo u širem smislu.“

„Ako je voljena osoba propala duboko u zečju rupu i misli da Džordž Soroš sastavlja svetsku vladu i da oni žele da mi jedemo bubašvabe, za nas je bolno suočiti se sa njima“, priznaje Levandovski.

„Ponudite im empatiju i angažujte ih u dugoj terapiji deprogramiranja koja podrazumeva pojedinačnu psihološku negu i upornost, sličnu ljudima koji izlaze iz kultova.“

Raznovrsna rešenja za dostupnost hrane postoje da bi zadovoljile različite preferencije i kulture, kaže Džesika Fanzo, direktorka Inicijative hrana za čovečanstvo u Klimatskoj školi Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

Bavljenje legitimnim razlozima za zabrinutost i pružanje naučnog konteksta može da pomogne da se unapredi naš razgovor o tome šta jedemo, kaže ona, a izbegavanje svake ideje „nametanja“ promena je od ključne važnosti.

Suočavanje sa klimatskim promenama i teorijama zavere zahteva istrajnost, kaže Levandovski.

„To nije ona vrsta stvari koju možete obaviti tokom jednog razgovora za večerom.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Možete li da zamislite svet bez insekata
• „Za mene su oni kao kokice": Da li skakavci mogu da zamene govedinu
• Hleb sa bubašvabama - probati ili ne