Grujica Andrić - BBC novinar  [ BBC ]

26. 09. 2025. 12:28   >>  14:27

Šta se menja u Krivičnom zakoniku i ima li veze sa protestima u Srbiji

Više domaćih i stranih organizacija civilnog društva kritikovalo je način donošenja zakona i njegov sadržaj.

Pojavio se tiho, na mala vrata, ali bi mogao da donese velike promene.

Tako bi ukratko mogao da se opiše Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojim će, ukoliko ga vlada predloći, a skupština usvoji, biti uvedeno ili promenjeno 86 članova najvišeg krivičnog akta u Srbiji.

Dok ministar pravde Nenad Vujić tvrdi da se ovim izmenama srpsko zakonodavstvo usklađuje sa međunarodnim konvencijama i evropskim standardima, kritičari ih povezuju sa antivladinim protestima i smatraju ih represivnim.

Izmene su „bez ikakve dileme pojačavanje represije“ u aktuelnoj društveno-političkoj situaciji u Srbiji, kaže Goran P. Ilić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Reformska agenda u ovom slučaju se koristi kao izgovor. Izmene ozbiljno zadiru u dostignuti nivo ljudskih prava i to u regresivnom smislu.

„Ovo je vrlo represivan zakon, čija je jedina svrha obračun sa ljudim koji protestuju na ulicama gradova u Srbiji", kaže Milena Vasić, programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM).

Ministar negira da najavljene izmene imaju bilo kakve veze sa protestima.

Ilić i Nacionalni konvent o EU zameraju nedostatak javne rasprave i kratak rok za komentare.

„To je opasan presedan u procesu donošenja krivičnog zakonodavstva", kažu.

Predložene mere, dodaju, „u velikom broju slučajeva zapravo neće unaprediti krivično zakonodavstvo, već će sniziti dostignuti nivo zagarantovanih prava".

Stručnjaci i stanovništvo će zamerke moći da iznesu samo mejlom, što nije praksa u donošenju ovako važnih zakona, ukazuje Ilić.

„Čak ni na sajtu Ministarstva pravde ne možete da nađete nacrt, objavljen je samo na sajtu e-konsultacije, pomalo je sakriven.

„Ne znamo ni ko je tačno pisao izmene, jer je najmanje troje članova Radne grupe formirane 2021. javno reklo da oni nisu učestvovali u finalnim izmenama, a među njima je i profesor Zoran Stojanović, predsednik tog tela", kaže Ilić za BBC na srpskom.

• Ko je sve i zbog čega podnosio krivične prijave protiv predsednika Srbije Vučića
• Šta je krivično delo izazivanje panike i može li se zloupotrebiti
• Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači

Blokade saobraćaja postaju krivično delo

Jedan od glavnih naznaka mogućeg povećanja represije Vasić primećuje u izmeni člana 290, kojem je dodat još jedan stav.

Nezakonito zaustavljanje saobraćaja dosad je bilo smatrano prekršajem i nije bilo obuhvaćeno Krivičnim zakonikom, osim u slučaju da se „dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovina većeg obima“.

Ukoliko izmene budu usvojene, „postavljanje prepreke na saobraćajnicama i zaustavljanje prevoznih sredstava u saobraćaju protivno propisima", čak i bez težih posledica, biće kažnjavano zatvorom do godinu dana.

„Nije potrebno mnogo mudrosti“ da se nova zakonska odredba dovede u vezu sa aktuelnim antivladinim protestima i blokadama, kaže profesor.

„Država nas čašćava novim osnovnim oblikom ovog dela, koje ima samo apstraktnu opasnost, kako se to kaže krivično-pravno.

„Dovoljno je da se pojavite, blokirate saobraćajnicu i kandidat ste za kaznu od godinu dana zatvora", smatra Ilić.

U obrazloženju nacrta zakona navodi se da se „usklađuje sa potrebama prakse“ i predviđaju se primerene kazne u zavisnosti od težine slučaja, a cilj je „jačanje bezbednosti javnog saobraćaja i unapređenje prevencije najtežih posledica“.

Ako izmene budu usvojene, tužilaštvo će u svakom od slučaja utvrđivati ima li elemenata krivičnog dela ili će se kvalifikovati kao prekršaj, rekao je ministar Vujić u intervjuu za Tanjug.

„Niko neće biti poslat direktno u zatvor (za blokade), već sledi sudski postupak i zaprećena je kazna do godinu dana", rekao je u razgovoru za RTS.

Na direktno pitanje ima li ova odredba zakona veze sa dešavanjima na ulicama Srbije, odgovorio je: „Ovo je usklađivanje sa evropskim standardima i zaštita prava onih koji imaju pravo na drugačije mišljenje i pravo na slobodu kretanja".

Tokom antivladinih protesta bilo je primera kada je policija sprečavala demonstrante da bloikiraju ulice, pa su oni onda unedogled prelazili preko pešačkih prelaza i tako blokirali prolaz automobilima.

„Zna se kako se prelazi pešački prelaz", odgovorio je Vujić na pitanje RTS-a o ovakvim slučajevima.

„Ako postoji semafor, prelazi se na zeleno, a ako je tu saobraćajni policajac dužni ste da stanete i da pređete preko pešačkog prelaza kad on dozvoli. Ako se tako ne ponašate, vi ste u delu.

„Ali nije to ta vrsta blokada saobraćaja", dodao je.

Ali ovakva formulacija može da utiče na slobodu javnog okupljanja, posebno usred „goruće situacije koju imamo po tom pitanju“, zamerka je Milene Vasić.

„Postavlja se pitanje da li je to namerno urađeno kako bi se ograničila javna okupljanja, jer može da bude sporno i opasno", zaključuje.

'Savetovanje' preko društvenih mreža

Ako izmene budu usvojene, korisnici društvenih mreža u Srbije uskoro će morati da budu daleko oprezniji kada dele neki sadržaj.

Mogli bi da odgovaraju za novo krivično delo „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“.

Zaprećen je zatvor od tri meseca do tri godine, za one koji „putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učine dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti za izvršenje najtežih krivičnih dela", piše u nacrtu izmena.

Među ta dela svrstana su i ona „protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“, za koja su optuženi neki učesnici višemesečnih antivladinih protesta.

Novouvedeno delo se razlikuje od postojećeg podstrekivanja i pomaganja u izvršenju krivičnih dela, kaže Goran Ilić.

„Ovde se ne podrazumeva da nekome sa umišljajem dajete savete, stvarate kod njega nameru i učvršćujete ga u nameri da izvrši to delo“, primećuje pravnik.

Formulacija u novom nacrtu je „preširoka" i po njoj „sve može da se okarakteriše kao krivično delo", dodaje.

„Na primer, sve što moje kolege ili ja tokom predavanja kažemo o krivičnim delima koje izučavamo, neko može da okarakteriše kao savetovanje da se takva dela izvrše", objašnjava Ilić.

Pored objavljivanja sadržaja, iste kazne su predložene za one koji dele materijal i one koji mu „pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupe".

„To znači i da ćemo biti i u povećanom riziku od nadzora sredstava digitalne komunikacije, jer se član zakona ne odnosi samo na društvene mreže, već i na privatne prepiske", upozorava Milena Vasić.

• Zašto se u Srbiji pominju „strani agenti"
• 'Jak zvuk' na protestu u Beogradu: Šta je odlučio Evropski sud, a šta je zaključila ruska tajna služba
• Telegram: „Dark veb u vašem džepu“

Ministar, međutim, odbacuje ovakve komentare.

Ova grupa krivičnih dela posledica je tragedije u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beograd (kada je u maju 2023. godine učenik ubio devetoro dece i čuvara škole), kaže Vujić.

Tu najčešće govorimo o darknetu ili darkvebu, gde postoje instrukcije kako se postavljaju eksplozivne naprave, rekao je Vujić za RTS.

Pogledajte video: Šta je darkveb

Brisanje iznude priznanja

Dok su prethodni članovi zakona dodavani i proširavani u novom nacrtu, dosadašnji član 136 mogao bi da nestane.

Prema njemu, službena lica koja silom, pretnjom ili drugim nedozvoljenim sredstvima iznude izjavu ili priznanje čekale su zatvorske kazne, koje su u slučaju upotrebe teškog nasilja mogle da traju i do 10 godina.

Autori smatraju da „razlog za brisanje leži u delimičnom preklapanju" sa drugim krivičnim delima, naročito sa „zlostavljanjem i mučenjem".

„U praksi je to dovodilo do neujednačene pravne kvalifikacije", piše u obrazloženju.

Profesor Ilić ističe da su i ovu odluku zakonodavci pravdali usklađivanjem sa međunarodnim standardima i da se to od Srbije zahteva.

Takvo objašnjenje „ne stoji“, kaže.

Podseća na slučaj nestanka dvogodišnje Danke Ilić u Banjskom Polju kod Bora u martu prošle godine.

Brat jednog od dvojice osumnjičenih 7. aprila je umro u policijskoj stanici u Boru, a Institut za sudsku medicinu utvrdio je da je do smrti došlo nasilnim putem.

U aprilu ove godine, muškarac je izvršio samoubistvo u policijskom vozilu.

• Slučaj nestanka Danke Ilić: Zašto je suđenje i dalje neizvesno
• Dvojica muškaraca optužena za ubistvo devojčice Danke Ilić iz Bora
• Izrečena prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji - za otmicu i zlostavljanje devojčice

Ukoliko je u takvim slučajevima neposredan ili posredan razlog smrti bilo iznuđivanje priznanja, ubuduće bi ono moglo da se sankcioniše samo kao zlostavljanje i mučenje.

„Velika je razlika u tim delima i to se ne može tako pojednostaviti u pravu", smatra Ilić.

Tvrdnje ministra da zlostavljanje i mučenje obuhvata delo koje se briše Milena Vasić naziva „delimično tačnim“.

„Neki elementi ovog dela jesu obuhvaćeni, ali trenutno imamo veliku represiju usled protesta u Srbiji, mnogo situacija koje su problematične iz perspektive iznuđivanja iskaza.

„Vrlo je opasno sada brisati ovo delo iz Krivičnog zakonika", dodaje Vasić.

Srbija već godinama ima obavezu da uskladi zakonodavstvo sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture, ali to ne čini, ukazuje pravnica.

„I onda sada uklanja delo iznuđivanja iskaza.

„Nedosledno se primenjuju preporuke u korist represivnog aparata, odnosno države", smatra Vasić.

'Obljuba bez pristanka'

Prema predlogu izmena, u Krivičnom zakoniku moglo bi da se nađe delo „obljuba bez pristanka", čemu se snažno protive organizacije za zaštitu prava žena.

Obljuba bez pristanka je definisana kao seksualni čin bez saglasnosti žrtve i bilo bi odvojeno delo od silovanja, koje se po tom aktu izvršava uz upotrebu sile ili pretnje.

Uvođenjem novog dela „proširujemo krug lica koja se štite, jer je praksa pokazala da imamo grupu žena koje ostaju bez zaštite zato što je za krivično delo 'silovanje' potrebna sila, pretnja, nemoć lica'', rekao je ministar Vujić za Radio-televiziju Srbije.

Prema predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, za obljubu bez pristanka zaprećena kazna zatvora bila bi tri do 12 godina, dok je za silovanje predviđena kazna od pet do 12 godina.

Pojedini aktivisti se plaše da bi uvođenje obljube bez pristanka navelo tužioce da krenu linijom manjeg otpora - i da slučajeve silovanja kvalifikuju kao ovo delo, jer ga je lakše dokazati.

Ne postoji nijedan razlog zbog čega „Ministarstvo pravde smatra da prisiljavanje na neželjeni seksualni odnos, u kojima žrtve nisu pružale otpor, predstavlja krivično delo manjeg značaja koje ne zaslužuje da se zove silovanje", saopštio je Autonomni ženski centar.

Ova organizacija traži da se svaki seksualni čin bez pristanka smatra silovanjem, jer se u mnogim slučajevima dogodi da se žrtva zaledi od straha i ne pruži otpor.

Nacrt predviđa i da za one koji služe zatvorske kazne za silovanje, obljubu nad nemoćnim licem i obljubu nad detetom uslovni otpust postaje „potpuno onemogućen".

To je „u skladu sa strožom kaznenom politikom za ova krivična dela", ali i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava i društva od opasnih učinilaca krivičnih dela, dodaje se u nacrtu.

Ali, profesor Ilić napominje da zakonodavac u nacrtu nije dosledno implementirao član Istanbulske konvencije, kojom se kažnjavaju seksualne radnje „bez pristanka" drugih lica.

„U konvenciji se uopšte prinuda ne pominje, jer je jednostavno - pristanka u tim slučajevima ili ima ili nema.

„Unosimo nepotrebnu konfuziju u sudsku praksu, verujem da ćemo za nekoliko godina shvatiti da nam ovo nije trebalo i da ćemo se vratiti dosad proverenoj praksi", objašnjava.

Kažnjavanje osvetničke pornografije

Zakonik prvi put sankcioniše osvetničku pornografiju.

Predlaže se uvođenje novog krivičnog dela - zloupotreba snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem.

Zaprećen je zatvor od tri meseca do tri godine, a ako je žrtva dete - od jedne do osam godina.

Za službena lica koja počine delo zaprećena je kazna od dve do 10 godina.

Zatvor od šest meseci do pet godina sleduje ako se sadržaj ponudi na uvid velikom broju ljudi.

„Sama činjenica da ste vi nekome poslali neku vlastitu fotografiju, uz vaš pristanak i pristanak druge strane da to primi, ne znači da ste dali saglasnost da onda to može trećim licima da se pušta, da može dalje da deli", rekao je ministar.

Uvođenje ovog člana „treba pozdraviti", jer je time „uslišen višegodišnji zahtev" organizacija za zaštitu ljudskih prava, smatra pravnica Milena Vasić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je osvetnička pornografija i hoće li postati krivično delo u Srbiji
• Osvetnička pornografija u Srbiji: Kako se zaštiti od digitalnih nasilnika
• Šta je „osvetnička pornografija" i kako utiče na žrtve