Aleks Filips - BBC Njuz  [ BBC ]

03. 01. 2025. 13:47   >>  04. 01. 2025. 19:24

Objavljena imena 425.000 ljudi istraživanih zbog saradnje sa nacistima u Holandiji

Prvi put dosad imena ovih ljudi mogu da se pronađu na internetu, iako nisu otkriveni svi detalji o njihovim delima.

Imena 425.000 ljudi, za koje se sumnja da su sarađivali sa nacistima tokom nemačke okupacije Holandije u Drugom svetskom ratu, prvi put su javno objavljena na internetu.

To su pojedinci koji su bili pod istragom u specijalnom pravosudnom sistemu koji je ustanovljen posle kraja rata.

Petina njih se našla pred sudom, neki i za lakše prestupe, više od 150.000 suočilo se sa nekom vrstom kazne, a na listi ima i ljudi za koje je utvrđeno da su nevini.

Dokumentacija je objavljena pošto je prvog dana 2025. prestao da važi zakon kojim je bio ograničen pristup arhivi.

Cela dokumentacija o istagama na 32 miliona stranica prethodno je bila dostupna samo u holandskom Nacionalnom arhivu u Hagu.

To je bila glavna prepreka za ljude koji su želeli da istražuju okupaciju Holandije, koja je trajala od 1940. do 1945, kažu iz Instituta Hujgens, koji je pomogao prilikom digitalizacije arhive.

• „Proveo sam noć u Kvislingovoj kolibi"
• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan
• Ivo Goldštajn: Šta su mitovi, a šta istine o odnosima Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu

„U ovoj arhivi su važne priče i za sadašnje i za buduće generacije.

„Od onih koji žele da znaju šta im je otac radio tokom rata, do istoričara koji istražuju sivu zonu kolaboracionizma tokom rata", dodaju.

Arhiva sadrži podatke o ratnim zločincima, oko 20.000 Holanđana koji su bili članovi nemačkih oružanih snaga, kao i navodnim članovima Nacional-socijalističkog pokreta (NSB), holandske nacističke partije.

Ali, tu se mogu naći i imena ljudi za koje je utvrđeno da su nevini, jer je arhiva sačinjena od dokumenata iz Specijalnog suda, koji je od 1944. ispitivao navodne saradnike nacista.

Sličnih pojava bilo je i u drugim zemljama, a do sada pristup holandskim podacima bio je „restriktivniji" on onih u Italiji, „uprkos tome što ta zemlja ima mnogo kontroverzniju ratnu istoriju", kaže za BBC Tomas Botelije, istoričar i stručnjak za ratove 20. veka sa Univerziteta u Utrehtu.

Projektom digitalizacije podataka od početka je zamišljena kao nešto što će Holandiju dovesti u ravan sa drugim evropskim nacijama, dodaje.

Baza podataka na internetu sadrži samo imena osumnjičenih, datume i mesta njihovog rođenja, a pretraga je moguća samo na osnovu posebnih ličnih podataka.

Ne navodi se podatak o tome da li je utvrđena krivica pojedinaca ili za kakav tip saradnje su optuženi.

Ali, baza pruža podatke o formularima u kojim bi istraživači to mogli da saznaju kada posete Nacionalni arhiv u Hagu.

Oni koji žele da pristupe podacima u Hagu moraju da prijave legitimni razlog da u njih dobiju uvid.

Opšti akt o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije ne primenjuje se na preminule, koji čine većinu imena na objavljenom spisku.

Originalno je planirano da baza podataka sadrži i imena žrtava i očevidaca navodnih zločina.

Usled upozorenja koje je izdala Agencija za zaštitu podataka Holandije, prošlog meseca je odlučeno da se odloži objava i da se na listi nađu samo imena, bez više detalja.

Neki su u Holandiji bili zabrinuti zbog slobodnog deljenja ličnih podataka povezanih sa osetljivih istorijskim periodom i zahtevali su da prvobitno objavljivanje na internetu bude ograničeno.

„Plašim se da će biti vrlo strašnih reakcija", kaže za holandski portal DIT Rinke Smedinga, čiji je otac bio član NSB-a i radio je u Kampu Vesterbork, iz kojeg su ljudi kasnije prebacivani u koncentracione logore.

„Morate to da predvidite. Ne bi trebalo samo da pustite da se ovo dogodi kao neki vid društvenog eksperimenta", smatra Smedinga.

Tom De Smet, direktor Nacionalnog arhiva, za isti portal rekao je da srodnici kolaboranata i žrtava tokom okupacije moraju da se uzmu u obzir.

Ali, „kolaboracija je još uvek velika trauma o kojoj se ne govori", dodao je.

„Nadamo se da će taj tabu biti razbijen kada se arhive otvore", smatra De Smet.

„Iznenađujuće" je što je projekat „podigao toliku prašinu", kaže istoričar Botelije.

„Znatno je promenjen" način na koji ljudi u Holandiji gledaju na rat i to više nije „crno-belo" tokom prethodnih decenija, ali je na te poglede „unakrsno uticala zabrinutost za privatnost, koja je garantovana Generalnim aktom zaštite privatnosti EU i njegovom primenom u državama", dodaje.

Holandsko telo za zaštitu privatnosti „konstantno se protivilo potpunoj i transparentnoj digitalizaciji" arhive, zbog čega rasprava o njenom objavljivanju zaslužuje više pažnje, kaže Botelije.

„Ima stvarne i često negativne posledice po olakšan pristup svih nas, kao građana, državnim dokumentima i odlukama koje oblikuju naše živote", ocenjuje.

Otvaranje arhiva je „ključno za suočavanje sa efektima teške zajedničke prošlosti i za to da je obradimo kao društvo", kazao je Epo Bruins, holandski ministar kulture, u dopisu parlamentu 19. decembra.

Zbog briga o zaštiti privatnosti biće ograničena količina informacija koje će biti dostupne na internetu, a posetioci arhiva u Hagu neće moći da prave kopije i nose ih sa sobom, dodao je.

Izrazio je i želju da se zakon promeni kako bi više informacija moglo da se podeli javno.

Na sajtu gde su podaci objavljeni naglašeno je da na listi nema ljudi koji bi i dalje mogli da budu živi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk