Milica Radenković Jeremić i Jelena Subin - BBC novinarke  [ BBC ]

05. 01. 2025. 10:47   >>  06. 01. 2025. 13:52

BBC na srpskom: Šta smo gledali u 2024. - od 'Malog irvasa' do 'Izgubljenih'

Uživali smo u serijama, dokumentarcima, obožavali jedan animirani film, dok su nas neka ostvarenja razočarala.

Dosta se gledalo, malo manje bindžovalo, a poneki su se i „izgubili" u filmskoj 2024. godini.

„Dana – 366, odgledanih filmova i serija – pregršt, utisak – onako", tako Nemanja Mitrović sumira ostvarenja iz ove prestupne godine.

U bioskope su nas poveli mnogi filmski nastavci, malo naučna fantastika, po neka biografija, šetali smo po istorijskim ostvarenjima, neki su se vraćali klasicima, a do suza su nas nasmejala animirana ostvarenja.

• BBC na srpskom: Šta smo gledali na malim, srednjim i velikim ekranima u 2023.
• Put u um Pere Mitića: Zašto je beogradski davitelj počeo da davi
• Zlatni globus 2024: Ko je sve nominovan, a ko je 'preskočen'

(Ne)jasan kraj i teška navučenost

Za gledaoce, bio je to šok, sličan onom koji je doživeo Džek Šepard kada se probudio među bambusima u nepoznatoj džungli.

Povodom 20 godina od kada je emitovana prva epizoda, kultna serija Izgubljeni (Lost) pojavila se Netfliksu i navukla BBC novinare.

Jakov Ponjavić se „izgubio" na skoro tri meseca i „nije zažalio", dok Slobodan Maričić opisuje šest sezona kao „i te kako uzbudljivo i zanimljivo putovanje".

„Kao svaka prava tinejdžerka, slab sam na loše momke mekog srca, tako da mi je Sojer od prve epizode bio omiljeni lik, ali je Ben odmah ispod – apsolutni spektakl od lika, glumca i očiju.

„Ne znam baš šta da kažem za kraj, niti sam siguran da sam uopšte razumeo šta se desilo", govori Slobodan.

Jelena Subin je drugi put gledala seriju, sada „opuštenije" nego pre dve decenije, kada je sve sezone odgledala za tri nedelje.

„Boje na ekranu, bar u mojim očima, bukvalno su se topile koliko se nisam odvajala od serije Lost.

„Nisam sigurna za kraj i da li sam očekivala da bude takav, ali mi nije mnogo trebalo da krenem ponovo da je gledam", kaže.

Fantastika i nastavci

Dugoočekivani nastavak Dine (Dune) pobrao je pohvale filmskih kritičara, ali kod novinara BBC redakcije u Srbiji prošao je „polovično".

„Bioskopski repertoar 2024. pamtiću između ostalog po drugom delu Dine, jedne od najboljih naučnofantastičnih priča svih vremena", kaže Slobodan Maričić.

Nemanja Mitrović se nadao da će ga ovo ostvarenje „zaintrigirati, kao i poslednje sezone serija From i Bear, ali bezuspešno ili delimično uspešno".

„Pred kraj godine stigla je i Volja sinovljeva, reklamiran kao prvi srpski postapokaliptični film, koji mi se svideo.

„Da, ima mane, ali nikada nisam takvo nešto gledao bez titla, tako da svaka čast. Nadam se samo da će se posle Volje još neko usuditi da snima srpske filmove fantastike", govori Slobodan, koji je nedavno pisao o ovom filmu.

Godinu pamti i po trećem delu Dedpula, pre svega zbog gomile fora i referenci namenjenih gotovo isključivo milenijalcima.

Maleni irvas privukao veliku publiku

Za razliku od Dine, svi koji su izabrali drugi globalni hit Malenog irvasa (Baby Reindeer), sejali su samo pohvale.

„U moru prikvela, sekvela, novih sezona, pompeznih najava i skromnog učinka, Maleni irvas me je zaista oduševio, prvenstveno radnjom, pa i glumom", kaže Nemanja Mitrović.

„Navodno inspirisana stvarnim događajima, serija prati život komičara neznatnog dometa i lokalnog barmena, takođe žrtve proganjanja jedne žene i seksualnog zlostavljanja jednog muškarca.

„U ovoj adaptaciji istoimene autobiografske monodrame Ričarda Gada, autor je uspeo delimično i da dočara kako je to kada se tegobe i nevolje gomilaju i talože, a pomoć ne traži i na probleme ne ukazuje – dok čovek ne pukne", govori.

Grujica Andrić prošao je sve epizode za dva dana.

„Dosad nisam gledao nešto slično, a dodatno mi je bilo interesantno to što je scenario pisan po istinitoj priči.

„Uhvatio sam sebe više puta da 'navijam', govorim 'sad joj reci' ili 'pa, nemoguće da se ovo dešava', verovatno zbog toga što nisam imao iskustva poput glavnog junaka i nisam potpuno svestan koliko je teško reagovati u takvim situacijama", kaže.

Za Jelenu Subin „zastrašujuća pojava proganjanja i zlostavljanja" bila je „savršeno upakovana u živote (ne)običnih ljudi".

„Nešto što živi oko nas ili blizu nas, a da ni ne znamo", govori.

Kroz objektiv dokumentarnog filma

Žarka Radoja gleda uglavnom filmove na festivalima – od beogradskih Beldoksa i Slobodne zone do Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA).

„Festivali imaju sjajnu stranu – priliku da čujete od autora i autorki više detalja o filmu i proširite sliku teme kojom se bavi", kaže.

„Zato je gostovanje dvojca iz No other land – višeminutni aplauz i ovacije za glavne junake - palestinskog advokata i izraelskog novinara na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu ostavilo veći utisak na mene od samog filma.

„Potresna i potrebna priča o prijateljstvu i zajedničkoj borbi protiv izraelske okupacije palestinskog sela Masafer Jata u vreme kada su vesti iz tog dela sveta predugo obeshrabrujuće", govori.

Ona izdvaja i film U retrovizoru (In the Rearview) režisera Maćeka Hamela, „dirljivu sliku solidarnosti poljskog stanovništva sa ukrajinskim izbeglicama koju nemamo priliku da vidimo tako blisko, iz prve ruke".

„Kroz jednostavan format, snimajući ljude koji se smenjuju na poslednjem sedištu njegovog automobila, dok ih prevozi iz delova Ukrajine pod ruskim napadima na sigurnu teritoriju, Hamel brojevima iz vesti daje lice i emocije", kaže.

Još jedno ostvarenje po kojoj će pamtiti 2024. godinu je 1489, intimna priča o agoniji jermenske porodice čiji sin je nestao u ratu sa Azerbejdžanom.

„Režiserka Šogakat Vardajan snimala je roditelje i sebe u mesecima dok su čekali vest o bratu Šogomanu, studentu Muzičke akademije, koji je poginuo u Nagorno-Karabahu.

„Naziv filma je broj za 'telo nepoznate osobe nestale u akciji'. Bliskost, uvid u trenutke potpune emotivne ranjivosti i sloma čine gledaocu bol nestanka najbližih gotovo stvarnim.

„Jedan od najvažnijih antiratnih filmova koje sam gledala do sada", govori.

Stvarni ljudi na drugačiji način i pomalo istorije

Jakov Ponjavić izabrao je seriju od osam epizoda So Long, Marianne, posvećenu čuvenoj ljubavnoj priči sa ostrva Hidra između Leonarda Koena i njegove muze Merijen Ihlen, dok su Kristina Kljajić i Dejana Vukadinović izabrale biografske filmove za ovaj pregled.

„Kad je ove godine izašao film Prisila, znala sam da moram da ga pogledam - tema iz starog Holivuda, u režiji Sofije Kopole, a u pisanju scenarija učestvovala je i Prisila Prisli", kaže Kristina.

„Kroz duge kadrove, pastelne boje, biserne ogrlice i glamur 1960-ih Kopola je ispričala priču o tinejdžerskoj zbunjenosti, bolnom odvajanju od detinjstva, strahu i odnosima moći.

„Ovo nije jednostavna revizija Elvisove biografije ili uništavanje mita ispletenog oko zvezde, već ideja da se čuje ženski glas - glas preplašene mlade devojke koja ne zna šta joj se zapravo događa", objašnjava.

Na Dejanu je poseban utisak ostavio film Dražen, o legendarnom košarkašu Draženu Petroviću.

„Nije bilo toliko košarke, koliko njegove manje poznate strane, što mi se dopalo. Svi znamo kakav je bio igrač, a malo toga o njegovom životu", kaže.

Ovu filmsku godinu pamtiće i po istorijskoj drami, zasnovanoj na istinitoj priči o Napoleonu Bonaparti.

„Kostimi i maestralni Hoakin Finiks u glavnoj ulozi zaista su bili verodostojni, ali mi je sama struktura filma bila zbunjujuća, ostalo je malo nedorečeno", kaže.

Klasici

Jer valja se vratiti ostvarenjima koja su prošla sud vremena.

„Pošto je ove godine svet napustio Alen Delon, naravno da sam ponovo odgledala Pomračenje Mikelanđela Antonionija, sa njim i Monikom Viti u glavnim ulogama.

„Čitav Rim je pozornica za komplikovane odnose među ljudima, pejzaži su pusti i pomalo jezivi, pa izgleda kao da tog leta u gradu ne postoji niko sem glavnih junaka. Pomalo tužan, pomalo nejasan, ali prelep - kao i svi Antonionijevi filmovi", kaže Kristina Kljajić.

Slobodan Maričić je tokom tokom 2024. prvi put gledao nekoliko kultnih filmova Crnog talasa – Zasedu Živojina Pavlovića i Jutro Puriše Đorđevića, dok je Nemanja Mitrović uspeo da uhvati i digitalno obnovljene Otpisane, koji su nedavno proslavili pola veka, a u potpunosti Povratak otpisanih, koji i dalje traje.

„Baš kao i kvalitet, po meni, najbolje jugoslovenske serije ikada", kaže Nemanja, koji je nedavno pisao o ovoj seriji.

Animirani filmovi za sve

Film koji je izabralo najviše BBC novinara bio je drugi deo U mojoj glavi (Inside out).

„Sjajan animirani film o promenama kroz koje prolazimo u pubertetu kada u naš život uđu anksioznost, nezadovoljstvo, sram i zavist.

„Duhovito i zabavno i nama matorima da se podsetimo kako i zašto smo proživljavali tinejdžerske muke", rekla je Žarka Radoja.

Za Slobodana Maričića drugi deo bio je „možda ipak za nijansu slabiji od prvog", dok Jakov Ponjavić kratko govori „remek-delo".

„Džepni emotivni priručnik koji bi dobro došao i deci i odraslima. Lepo pokazuje da se najkomplikovanije stvari mogu objasniti pitko i zabavno, a da se pri tome ništa ne izgubi", kaže Milica Radenković Jeremić.

Na kraju godine dolazi najbolje

Tri ostvarenja pred sam kraj godine su me najviše fascinirala u 2024, kaže Jakov Ponjavić.

„Prvo je remek delo Žaka Odijara Emilia Pérez, audiovizuelni spektakl koji izmišlja novi žanr gangsterskog mjuzikla kakvom nemamo često priliku da prisustvujemo pred bioskopskim platnom.

„Kao ljubitelj opusa Šona Bejkera oduševljen sam i njegovim poslednjim filmom Anora, a Zlatna Palma u Kanu ove godine je samo logičan sled događaja.

„Treći je spektakularno dizajnirani body horor The Substance talentovane francuske rediteljke Korali Farže, groteskna studija večnih tema lepote, slave i potrage za mladošću na jedan krajnje provokativan kronenbergovski način".

Šta nas je razočaralo, a šta nerviralo?

Većina se prisetila najboljih filmova, ali su Slobodan Maričić i Grujica Andrić zapamtili i razočarenja.

„Za nastavak kultnog Gladijatora ne znam baš šta bih rekao. Više ću pamtiti da je nas deset iz kraja išlo kolektivno da gleda.

„Kada je 2000. izašao prvi deo, svi smo imali desetak godina, tako da je Gladijator uvek bio prilično visoko na lestvici loženja, i gledali smo ga najmanje 300 puta. Drugi deo mislim da više nećemo, dosta je jednom", kaže Slobodan.

Grujici Andriću se nije svideo nastavak Platforme.

„Izuzetna ideja, čija je srž socijalni eksperiment kao metafora savremenog društva, što znamo i posle prvog dela filma prikazivanog na Netfliksu.

„Ali, nastavak nije doneo gotovo ništa novo, osim malo više brutalnosti, nasilja i krvi, što nije dovoljno. Završetak filma ostavlja previše toga nedorečenog, što mi se nije dopalo. Možda sam i previše očekivao zbog prvog dela filma, a znate kako to uglavnom ide sa nastavcima", govori.

Jelena Maksimović misli da je zlatno doba serija na izmaku, ali ne i na prostorima bivše Jugoslavije gde se snima više nego ikada, pa bi izdvojila seriju Sablja.

„Nije 'revolucionarnog dometa' kao prva serija koju je dvojac Stanković-Tagić snimio zajedno (Jutro će promeniti sve), a nije ni pružila dovoljno ubedljive odgovore ljudima koji su očekivali da će u dramskoj formi saznati više o ubistvu premijera Zorana Đinđića nego što je bilo moguće iz transkripta sa suđenja ubicama", kaže Jelena.

Tokom gledanja menjala je stavove, kaže, od svađanja s televizorom („nije to bilo tako"), oduševljenja rešenjem da umesto insajderske priče pratimo doživljaj troje izmišljenih junaka do suza koje bi izazvao dokumentarni materijal i svesti koliko je vremena prošlo od tada i pomisli na živote koji su mogli da budu drugačiji.

• Živojin Pavlović, slikar brutalne lepote na filmu
• Čime se danas bavi mlađi referent Dimitrije Pantić: Priča Nikole Simića
• Sva lica veštica na filmu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk