Julijana Žugić

Sezona prehlada u punom jeku: Kako se zaštititi i kada otići kod ljekara

Posljednjih sedmica bilježi se porast broja pacijenata sa respiratornim tegobama, što je uobičajeno za ovo doba godine. Dominantne su infekcije uzrokovane virusima, kazala je u Radio-ordinaciji izabrana doktorka u podgoričkom Domu zdravlja, dr Slobodanka Marojević.

Riječ je, kaže ona, o rinovirusima, adenovirusima, kao i respiratornom sincicijalnom virusu.

"Grip nije još zvanično registrovan, međutim, javljaju se stanja slična toj bolesti. Naravno, ima i kovida, sada manje nego prije sedmicu, dvije, a oboljeli se rutinski ne testiraju kao ranije. Kada govorimo o pacijentima, najviše je starijih, to jest hroničnih bolesnika. Klinička slika uglavnom je umjerena. Karakteriše je povišena tjelesna temperatura, iznad 38.5°C, kašalj koji je najčešće suv, curenje iz nosa, suzenje očiju...", rekla je Marojević.

Kod hroničnih pacijenata ta slika može biti malo ozbiljnija, pa se javlja i bakterijska superinfekcija.

"U tom slučaju, temperatura je veća – do 39 ili 40°C. Prati je i otežano disanje, gnojna angina, a moguće su i veće bakterijske superinfekcije, poput bronhitisa, upale sinusa ili upale pluća“, ukazuje dr Marojević.

Preporuka je da se pri pojavi prvih simptoma prehlade odmah ne ide kod ljekara, nego da se uključi simptomatska terapija.

„Znači, ukoliko temperatura nije visoka, ne prelazi 38.5°C, može se uzeti neki analgetik ili antipiretik. Savjet je da se osoba izoluje, da odmara i dovoljno spava, unosi tople napitke i vitamine i minerale, posebno vitamin C i vitamin D. Ukoliko se tegobe ne smanjuju, nego su iste ili se pogoršavaju, povišena tjelesna temperatura traje preko tri dana i veća je od 38.5°C, ako osoba ima gušenje ili otežano diše – tada treba da potraži pomoć izabranog doktora", rekla je ona. 

Ove preporuke važe uglavnom za zdravu populaciju koja nema neka hronična oboljenja.

"Međutim, ako pacijent ima kardiovaskularnu ili hroničnu opstruktivnu plućnu bolest, bronhijalnu astmu ili je onkološki pacijent, poželjno je da se pri pojavi prvih simptoma odmah javi kod svog izabranog doktora. Potrebno je i da preduzme adekvatne mjere zaštite, kako za sebe, tako i za druge“, navodi dr Marojević.

Podsjeća da je neophodno sprovoditi opšte mjere prevencije. Na prvom mjestu je održavanje higijene.

„Važno je redovno pranje ruku koje ne treba da traje kraće od 20 sekundi, toplom vodom i sapunom. Ako nijeste u prilici da operete ruke, koristite dezinfekciona sredstva na bazi alkohola. Neophodno je da često provjetravate prostor u kojem boravite. Ako neko kašlje ili kija, a nema masku u tom momentu, neka to radi u svoj lakat ili da se okrene na stranu. U slučaju da inficirana osoba boravi u nekom kolektivu ili je došla u zdravstvenu ustanovu, gdje su uvijek ogromne gužve – obavezno je nošenje maski“, upozorila je dr Marojević.

Najefikasnija mjera prevencije gripa je vakcinacija, koja štiti od teških formi bolesti. Građani se već interesuju kad će početi.

„Očekuje se uskoro, a više informacija biće dostupno tokom oktobra“, zaključila je dr Marojević.