B.Bu. [ n1.rs ]

Zašto ne postoji Nobelova nagrada za matematiku?

Matematika prožima sve u univerzumu, osim Nobelovih nagrada.

Oktobar je sezona Nobelovih nagrada, godišnji period kada naučnici iz oblasti fizike, hemije i medicine željno iščekuju da vide ko će osvojiti džinovski zlatnik u Stokholmu.

Čak i ekonomisti dolaze u centar pažnje, ali matematičari, na opšte razočaranje, ostaju po strani, piše IFL Science, a prenosi N1.

Nobelova nagrada za matematiku jednostavno ne postoji, i nikada nije postojala. I ne, uprkos urbanoj legendi, Alfred Nobel nije zlobno odbacio ovu oblast jer je njegova ljubav, Austrijanka po imenu Sofi Hes, imala aferu sa čuvenim matematičarem Jestom Mitag-Leflerom.

Pravi razlog je daleko manje senzacionalan, iako možda više govori o samom Nobelu.

Alfred Nobel bio je švedski hemičar, pronalazač i industrijalac vođen idealističkim vjerovanjem da bi otkriće moglo da pokrene svijet ka boljoj budućnosti. Pomalo ironično, njegov najpoznatiji izum, poslije Nobelovih nagrada, bio je dinamit.

Poslije njegovoj smrti, u Nobelovom testamentu je izražena želja da se osnuje nagrada koja bi priznavala one koji su "pružali najveću korist čovječanstvu".

U njemu je pisalo: "Nagrade za fiziku i hemiju dodjeljuje Švedska akademija nauka; za fiziološka ili medicinska dostignuća Karolinski institut u Stokholmu; za književnost Akademija u Stokholmu; a za šampione mira odbor od pet osoba koje bira norveški Storting".