KOLUMNA ALENA ŠĆURICA:

Zašto samo Crna Gora ne subvencioniše avio-kompanije?

Svjedoci smo da države regiona subvencionišu avio-kompanije, i Slovenija, i Srbija, i Hrvatska, i BiH, i Kosovo, i Makedonija. Čak i Albanija opako subvenciniše avio kompanije koje lete iz Tirane, i zato i je rast toliko velik. Ali Crna Gora to ne čini. Zašto?

I kako onda Crna Gora može biti konkurentna Dubrovniku koji ima subvencije, Sarajevu koji ima subvencije, Prištini koja ima subvencije i posebno Tirani koja ima opako velike subvencije. Ovo je ogroman problem koji Roko Tolić, novi CEO Aerodroma Crne Gore mora pod hitno riješiti.

Piše: Alen Šćuric

Ko sve finansira linije u regionu

Doslovno sve države regiona, osim Crne Gore na neki način finansiraju avio prevoznike. Modeli su vrlo različiti, ali za avio prevoznike se daje ogroman novac. Doslovno ogroman.

U Sloveniji država je izdvajala novac za prevoznike no retroaktivno, tako što ih je godinama plaćala po izvršenim letovima. Jako glupo. To ni na koji način nije motivišuće. Jednostavno prevoznici su samo ubrali novac nakon letova i povećali profit. Subvencije moraju biti motivišuće. Tj. država treba reći, dobićete toliko i toliko novca ako ostvarite toliko i toliko linija, ili frekvencija, ili putnika. Onda to motiviše kompanije da povećavaju linije, frekvencije ili broj putnika. Prisjetimo se britanskih avio luka gdje su se prevoznici obavezali na određeni broj putnika pa su zadnji mjesec davali letova i gratis samo da ne plaćaju penale...

U Hrvatskoj ima nekoliko načina subvencija kompanija. Prvi i najbitniji je Udruženo oglašavanje. Ovdje se izdvaja prilično velik novac... 

U Srbiji se daje vrlo izdašan PSO za letove iz Niša, Morave i Beograda. Sve letove obavlja Air Serbia, a projekt iako se deklariše kao PSO po pravilima EU to nije. 

Srbija je izdvojila velik novac za infrastrukturalne investicije aerodroma u Beogradu (prije koncesije), Moravi i Nišu, u Nišu i Moravi su napravljeni novi terminali, a u Nišu se planira još jedna investicija od čak 140 miliona eura.

U BiH finansiranje linija je na strani lokalne zajednice...

U Makedoniji se već 12 godina subvenciše. U tih 12 godina makedonska vlada je izdvojila preko 40 miliona eura, što je oko 3,3 milijiona godišnje.

Vlada Kosova je imala razne oblike pomoći kompanijama tokom godina. Finansirani su razno-razni letovi na razno-razne načine, a što je istinski bilo nemoguće poloviti. No, činjenica je da finansiranje postoji.

I Hrvatska, i Srbija su u svoje nacionalne prevoznike Croatiu Airlines i Air Serbiu uložile stotine miliona eura u zadnjih 11 godina, Air Serbia duplo više (Hrvatska oko 400, a Srbija oko 800 miliona eura). Crna Gora je uložila u Air Montenegro 30 miliona eura. Dok je postojala Adria i Slovenija je izdvajala ogroman broj miliona eura za kompaniju.

Kako funkcioniše Crna Gora?

Za razliku od toga Crna Gora ne finansira avio prevoznike. Dok je postojao Montenegro Airlines isti je dobijao ogromnu količinu miliona eura. Na koncu je Vlada progurala lex specijalis za Montenegro Airlines kojim je kompanija trebala dobiti 143 milijuna eura, no uspjela je do bankrota naplatiti samo 37 miliona eura. Naime, Agencija za zaštitu konkurencije je objavila da je ova pomoć nelegalna i to je kompaniju odvelo u bankrot. Nova vlast je novoj kompaniji Air Montenegro odobrila investiciju od 30 milijona eura (u VI. mjesecu 2021.) u kojoj su bila i dva rabljena aviona Embraear E195. Nakon toga vlast Air Montenegru više nije davala novac.

Turistička organizacija Crne Gore je platila zamaaero da joj napravi projekt PSO (zajedno sa našim Makedonskim partnerom Brankom Kochevskim). Projekt je napravljen, no nikad nije sproveden jer je Turistička organizacija potpuno promašila intenciju PSO-a.

Crna Gora je dala priličan novac za izgradnju novih terminala u Podgorici i Tivtu, te ostale velike infrastrukturalne radove.
Kako Crna Gore ili Turistička organizacija Crne Gore ne finansiraju linije i frekvencije aviokompanija Aerodromi Crne Gore su bili prisiljeni sami preuzeti finansiranje istih. Za tu nakanu izdvajaju 10 miliona eura godišnje. I ovo je jedini primjer u regiji u kojem aerodromi sami finansiraju prrvoznike. Potpuni nonsens.

Aerodromi Crne Gore su u 2023. imali profit od 9,6 miliona eura, a u 2024. planiraju profit od 10,5 milionaeura. Da ne daju subvencije imali bi profit od oko 20 milijuna eura. Aerodromi imaju ogromnu potrebu za investicijama u terminale (u Podgorici gdje bi se terminal morao povećati za 100% odmah), u manevarske površine, obnovu uzletno-sletne staze, produženje uzletno-sletne staze u Podgorici za bar 500 metara, na nabavi nasušno potrebne elementarne opreme. Procjena je da Aerodromi trebaju 150 miliona eura. A oni umjesto da investiraju novac za ove elementarne potrebe, da bar dođu blizu nivoa obližnjih Tirane, Dubrovnika i Prištine, od kojih su bar 20 godina po nivou infrastrukture, oni plaćaju avio kompanije, da ne izgube i ovo malo prevoznika koje imaju. Potpuni nonsens.

I sad se postavlja pitanje kako biti konkurencija okolnim Tirani, Dubrovniku i Prištini koji dobijaju subvencije za nove linije i dodatne frekvencije, a da to isto Crna Gora ne čini. Istim Crna Gora stavlja svoje aerodrome u potpuno podređen i apsolutno nekonkurentan položaj. Albanija izdvaja ogroman novac za Ryanair i Wizz Air, te ostale prevoznike u Tirani. Ogroman. Kako tome biti konkurentan? I onda se čudimo da je Tirana još 2016. imala tek neznatno više putnika od Podgorice i Tivta (samo 345.000 više), dok je prije 10 godina, 2014. imala samo 26.500 putnika više. No, danas će Tirana imati sedam miliona putnika više od Podgorice i Tivta. Tirana je 2019. imala manje putnika od Zagreba, danas ima bitno više putnika od Beograda.

Ogroman broj putnika Crne Gore putuje preko Tirane i Dubrovnika, a dio i preko Prištine (istok), te Sarajeva (sjeveroistok države). Preko Dubrovnika putuju putnici od Herceg Novog do Budve (Herceg Novi je 45 minuta od Dubrovnika, 1:05 sati od Tivta i 2:30 sati od Podgorice), a čak i putnici iz Podgorice lete preko Dubrovnika. Iz Tirane putuju putnici iz Podgorice, Nikšića, Bara i Ulcinja (Podgorica-Aerodrom Tirana je 2:15 sati puta). Iz sjevera države putuje se preko Sarajevo (Pljevlja-Sarajevo je 3:10 sati, a Pljevlja-Podgorica je 3:00 sata), a iz istoka preko Prištine (Rožaje-Priština je 1:55 sati, a Rožaje-Podgorica 2:15 sati). Putnici koriste i aerodrom Mostar koji ima sve više linija.

Iskreno najviše putnika odnosi Tirana koja će ove godine imati preko 10 miliona putnika (Crna Gora neće imati ni tri miliona), a koja ima ogroman broj linija i prevoznika. Mala Albanija ima 10 miliona turista spram Crne Gore koja ima tek 1,4 miliona turista. Albanija ima enormnu dijasporu, po procjenama od 2,5 do čak pet miliona osoba osoba, dok crnogorska dijaspora dostiže nekih 200.000 osoba. U tom kontekstu već je u startu jako teško biti konkurentan. Kada na to dodamo ogroman novac koji izdvaja Albanija za linije i frekvencije, a Crna Gora ne izdvaja, zaključak je jasan.

Zašto samo u Crnoj Gori država ne subvencioniše kompanije

Stoga je potpuni nonsens da Crna Gora ne daje baš nikakav novac za linije i dodatne frekvencije. Crna Gora ima oko 25% bruto nacionalnog dohotka od turizma. Turizam je glavna privredna grana. Uz to ceste su tragično loše, željeznička povezanost još gora, brodskih linija gotovo da i nema. Evropske destinacije su do Crne Gore udaljene 24 i više sati cestama. Znači turisti mogu dolaziti isključivo avionima.

I kako onda Crna Gora ne vidi da država, lokalne vlasti i Turistička organizacija Crne Gore moraju finansirati nove linije i frekvencije. Kao što to rade svi u okruženju. To finansiranje ne smije biti na grbači aerodroma koji mora svoj novac ulagati u toliko potrebnu infrastrukturu.

Konačno se u Crnoj Gori razgovara o toliko potrebno PSO-u. Crna Gora zimi ima tragično lošu povezanost. Tragično. Radi toga zimi nema turista. Radi toga dijaspora ne dolazi, a dijaspora koja često dolazi donosi novac i ostaje povezana sa maticom (nakon radnog vijeka vraća se u Crnu Goru sa pozamašnom svotom novaca). Radi toga poslovnjaci nemaju mogućnosti funkcionisanja i odlaze u druge države. Problema imaju i političari, diplomate, naučnici, estrada, sportisti, obrazovni radnici, vjerske zajednice…

Trenutno zimi lete Austrian za Beč (jedan dnevni let), Turkish za Istanbul (dva do tri dnevna leta), Air Serbia (pet dnevnih letova), a nekoliko nedjeljnih letova imaju LOT, Aegean, Pegasus, Ryanair i Wizz Air. Sve skupa jako skromno i nedostatno.

I tu je najveći problem Air Montenegro. Crna Gora u kompaniju ne investira, oni traže da kompanija bude komercijalno profitabilna. I jasno, radi tog zahtjeva kompanija reže letove u neisplativom dijelu godine, zimi. Da to ne čini bila bi u debelom finansijskom minusu.

Stoga ako Crna Gora želi zimsku povezanost sa svijetom, mora isto i platiti kroz PSO. Minimalni broj letova koji bi Air Montenegro trebao letjeti za Crnu Goru zimi je sedam nedjeljnih letova za Frankfurt, 3 za Minhen, četiri za Cirih, tri nedjeljna leta za za Rim, četiri za za Pariz i tri nedjeljna leta za Amsterdam. Sada kompanija ima tek dva nedjeljna leta za za Frankfurt, Rim i Cirih. Letovi za Ljubljanu, Beograd i Istanbul su dobrodošli, ali nisu krucijalni za Crnu Goru, Beograd i Istanbul već lete Air Serbia i Turkish pa ovi letovi ne trebaju biti predmet PSO, a Ljubljana nikako nije egzistencijalno važna za Crnu Goru. No, ove ostale linije i tih 25 nedjeljnih letova su krucijalni, umjesto sadašnjih šest nedjeljnih letova na tek tri linije.

Jednako tako Crna Gora mora kroz svoju Turističku organizaciju (ili direktno sa nivoa države kao u slučaju Makedonije, Slovenije i BiH) plaćati letove i frekvencije, poglavito za LCC (Ryanair, Wizz Air, easyJet, Eurowings, Transavia, Norwegian…), ali i dolazak novih, presudnih “legacy carriera” u Crnu Goru (British, Air France, KLM, Iberia, te Lufthansa u Podgoricu).

Samo ovako Crna Gora će moći odgovoriti Tirani, Dubrovniku, Prištini i Sarajevu. Samo ovako broj linija, frekvencija i putnika će se značajno povećati. Samo ovako će se crnogorski putnici zadržati za putovanje preko crnogorskih aerodroma umjesto preko Tirane i ostalih aerodroma.

I za kraj jedna napomena. Jasno je da ova vlast Crne Gore želi dati aerodrome u koncesiju. No, zna li vlast da koncesionara nije briga za Crnu Goru i njenu vazdušnu povezanost. Njega interesuje samo i isključivo profit. Stoga koncesionar neće finansirati linije i frekvencije sa 10 miliona eura kao što to sada rade Aerodromi Crne Gore, nego će taj izdatak porezati i neće davati ni centa. A šta onda?