Занимљивости

27. 09. 2022. 20:26   >>  20:28

НАУЧНИЦИ ИЗБРОЈАЛИ

На сваког човјека око 2,5 милиона мрава

Научници су до сада направили најтемељнију процјену глобалне популације мрава – инсеката који су се населили готово свуда на планети, а процјењена укупна бројка је невјероватних 20 билијарди или отприлике 2,5 милиона на сваког човјека.

То не би требало бити изненађење с обзиром на то колико су ови ужурбани и друштвени инсекти свеприсутни и чињеницу да напредују од доба диносауруса, с најстаријим познатим фосилом мрава који датира од прије 100 милиона година из раздобља креде.

"Мрави засигурно играју централну улогу у готово сваком копненом екосистему", рекао је ентомолог Патрик Шултејс са Универзитета у Вирцбургу у Њемачкој и Универзитета у Хонгконгу, коаутор студије објављене прошле недјеље у часопису "Процеедингс оф Натионал Ацадемy оф Сциенцес".

"Они су врло важни за кружење храњивих материја, процесе разградње, ширење сјемена биљака и промјене. Мрави су такође изузетно разнолика група инсеката, с различитим врстама које испуњавају широк распон функција. Али највише од свега, то је њихова бројчана заступљеност која их чини кључним еколошким играчима", рекао је Шултејс.

Постоји више од 12.000 познатих врста мрава, који су црне, смеђе или црвене боје и имају тијело сегментирано у три дијела. У распону величине од око 1 мм до око 3 цм, мрави обично настањују тло, лишће или распадајуће биљке – а повремено и људске кухиње.

Мрави, чији су најближи рођаци пчеле и осе, настањени су готово свуда на Земљи, као што сваки излетник зна, осим Антарктика, Гренланда, Исланда и неких острвских држава.

"Био сам задивљен чињеницом да је биомаса мрава већа од биомасе дивљих сисара и птица заједно, те да досеже 20 одсто људске биомасе. То вам даје разумијевање размјера њиховог утицаја", рекла је еколошкиња и коауторка студије Сабине Нотен, такође са Универзитета у Вирцбургу у Њемачкој и Универзитета у Хонгконгу.

"Сматрам да је огромна разноликост мрава фасцинантна. Могу бити сићушни или велики и могу да покажу ​​најбизарније начине прилагођавања", додала је Нотен, наводећи широко распрострањени род мрава назван Струмигенyс, познат по дугим устима са шиљцима који се користе за лов на мале бескичмењаке.

Истраживачи су своју анализу темељили на 489 студија популација мрава на свим континентима на којима мрави живе.

"Наш скуп података представља збир огромног напора хиљаде научника. Тако смо били у могућности екстраполирати број мрава за различите регије свијета и процијенити њихов укупни глобални број и биомасу", рекао је Шултејс.

Утврђено је да тропска подручја садрже много више мрава него друга подручја, при чему шуме и сушна подручја имају више мрава него урбана подручја.

"Постоје одређени дјелови свијета у којима имамо мало података и не можемо доћи до поузданих процјена за све континенте. Африка је један такав примјер. Дуго знамо да је то континент врло богат мравима, али и недовољно проучен", појаснио је.

"Неки мрави свакако могу бити јако досадни, али то је перспектива човјека. Већина мрава је заправо врло корисна, чак и нама људима. Размислите о количини органске материје коју 20 билијарди мрава транспортује, уклања, рециклира и једе. Заправо, мрави су толико битни за неометане биолошке процесе да се могу сматрати инжењерима екосистема", нагласио је научник.

 

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије