Б.Бу. [ н1 ]

05. 06. 2023. 13:28   >>  13:28 1

У ЗАБРИЊАВАЈУЋЕМ ПОРАСТУ

У свијету се годишње произведе 460 милиона тона пластике

Годишње се у свијету произведе 460 милиона тона пластике, а тај се број у посљедњих десет година удвостручио и не показује тренд смањивања, преноси France 24 податке Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), поводом Свјетског дана заштите околине УН.

 

Од 2000. до 2019. тај се број више него удвостручио и нема знакова да производња пада, па, ако се никакве мjере не предузму, глобална производња ће се готово утростручиити до 2060. досегнувши 1.231 миллион тона пластике.

Према ОЕЦД-у, пет година је максимални животни вијек готово двије трећине пластике произведене сваке године. Претежно коришћена за паковање хране (31 одсто), текстила и робе широке потрошње (20 посто), та пластика често заврши као отпад након једне или само неколико употреба.

 Број тона пластичног отпада произведеног у цијелом свијету у 2019. је 353 милиона. Удио отпада драматично варира у различитим земљама и групама: 21 одсто долази из Сједињених Држава, а 28 одсто долази из других држава чланица ОЕЦД-а, док 19 одсто долази из Кине и 5 посто из Индије. Преосталих 27 одсто долази из остатка свијета.

Просјечна количина пластичног отпада произведеног по особи годишње у Европи је 35кг, према Еуростату. Та бројка одговара отприлике 1000 боца капацитета 500 мл. Укупно се годишње у ЕУ произведе око 30 милиона тона пластичног отпада.

Девет одсто је постотак пластичног отпада рециклираног на глобалном нивоу у 2019, према ОЕЦД-у. Половина преосталог пластичног отпада одлази на одлагалишта, 19 одсто се спаљује, а 22 одсто се одлаже у природу или спаљује на отвореном. Свеукупно, 22 милиона пластичних предмета заврши у природи сваке године.

Глобалним емисијама гасова са ефектом стаклене баште у 2019. пластика је допринијела с 3,4 одсто, према ОЕЦД-у. Осим што ствара загађење, пластика значајно доприноси климатским промјенама. Већина тих емисија долази од производње и прераде фосилних горива, будући да се више од 99 одсто пластике добија из нафте, гаса и угља. Ако се њихова употреба настави да повећава, како се и предвиђа, емисије повезане с пластиком чиниће 15 одсто укупне глобалне емисије угљеника до 2050. године, према процјенама  Human Rights Watch.

Процјењује се да између 400.000 и милиона људи у земљама у развоју годишње умире од болести повезаних с лошим третираним отпадом, посебно од отровних пара које се испуштају изгарањем пластичног отпада, према студији британске агенције Tearfund.

У воденој околини 139 милиона тона пластичног отпада накупило се између 1970. и 2019., према ОЕЦД-у, од чега 109 милиона тона у ријекама и језерима и 30 милиона тона у океанима. Процјењује се да сваког минута у океану заврши пластика која одговара запремини камиона за смеће.

Због гутања пластике или због тога што се запетљају у пластику, 100.000 морских сисара умире сваке године, према разним студијама. Осим мрежа и пластичних кеса, океан врви микропластиком – сићушним комадићима пречника мањег од 5мм који су резултат распадања кеса, боца, гума, опушака, влакана одјеће и још много тога.

Плави китови прогутају 10 милиона комадића микропластике дневно, према студији објављеној у магазину  Nature 2022. године.

Пет грама пластике људи прогутају сваке недјеље, што је еквивалентно кредитној картици, према аустралијској студији објављеној 2019.