Mi.M.

Jesu li bežične slušalice bezbjedne?

Pošto je danas dostupno toliko muzike i toliko podkasta za slušanje, nije ni čudo što su slušalice toliko popularne. Bežične slušalice (i one koje idu preko ušiju i one koje idu u uši) koriste Bluetooth tehnologiju da bi se povezale s našim telefonima. To uključuje elektromagnetno polje, što je neke navelo da povjeruju da bi to moglo da našteti našem mozgu.

Postojala su naučna istraživanja o bežičnim slušalicama i njihovim potencijalnim rizicima. One emituju vrstu zračenja koja se zove radiofrekventno zračenje, koje funkcioniše na mnogo nižoj frekvenciji od vrste zračenja koje može da našteti ljudima.

Godine 2019, Cancer Research UK je izjavio da nema dovoljno dokaza da bi Bluetooth slušalice mogle da izazovu štetu i da istraživanja sprovedena na velikim grupama ljudi nijesu pronašla vezu s povećanim rizikom od raka. Međutim, do 2025. istraživanje o efektima bežičnih slušalica na naše zdravlje i dalje traje.

Jesu li skupe slušalice bolje?

Slušalice koje poništavaju buku (noise-cancelling) relativno su nov izum. One sadrže poseban softver koji eliminiše spoljašnju buku, poput televizora ili laveža psa, omogućavajući korisniku da se usredsredi isključivo na jedan zvuk.

Časopis Which?, gdje tim stručnjaka testira različite modele i brendove proizvoda, otkrio je da je moguće dobiti dobar kvalitet funkcija za poništavanje buke i kod slušalica koje koštaju oko 50 funti, tako da nije uvijek neophodno potrošiti mnogo novca – ali na kraju, koliko će neko potrošiti u potpunosti zavisi od njega.

Da li slušalice koje poništavaju buku štite naš sluh?

Other Side of the Story razgovarao je sa Kler Benton, predsjednicom Britanske akademije za audiologiju, da bi saznao više o slušalicama koje poništavaju buku. Kler je objasnila da one mogu da pomognu u zaštiti sluha jer fokusiranje na jedan zvuk, dok su svi drugi eliminisani, znači da ne mora da se sluša na visokom nivou jačine.

„I dalje morate da se pridržavate pravila dobre higijene slušanja“, rekla je Kler. „Pravite pauze za uši, držite nivo jačine na bezbjednom nivou bez obzira na to, jer i dalje postoji iskušenje da ga pojačate. Neki ljudi zaista uživaju u glasnoj muzici i znamo da je to zaista opasno ako to radite predugo. Osamdeset pet decibela (dB) tokom osam sati je ono što (zvanični) propisi kažu da je bezbjedno, bez ikakve zaštite sluha.“

Osamdeset pet decibela je ekvivalent buci koju pravi gust saobraćaj ili blender za hranu. Ako biste nešto slušali samo tri decibela glasnije, rekla je Kler, vrijeme tokom kojeg biste mogli bezbjedno da slušate odjednom bi se prepolovilo sa osam sati na četiri.

Kler je dodala: „Ako ste osoba koja se lako dekoncentriše zbog spoljašnje buke ili joj smeta pozadinska buka, slušalice koje poništavaju buku mogu biti od pomoći da se osjećate smirenije na tim bučnim mjestima.

Počela su da se postavljaju pitanja da, ako previše koristite slušalice koje poništavaju buku, to možda može da promijeni vaše vještine obrade zvuka. Postoji mogućnost da nošenje slušalica koje poništavaju buku predugo ometa vašu sposobnost da obrađujete govor u buci kada ih ne nosite, ali to je za sada čisto anegdotalno.“

Koja je razlika između slušalica i čepića za uši?

Slušalice koje poništavaju buku su jedan način da se smanji nivo zvuka, ali nijesu praktične za događaje uživo kao što su koncerti ili muzički festivali. Međutim, upravo su to tipovi okruženja u kojima vrijedi brinuti o svojim ušima – a čepići za uši mogu biti opcija.

Istraživanje Kraljevskog nacionalnog instituta za gluve osobe (RNID) otkrilo je da je 58 odsto ljudi starosti između 18 i 28 godina iskusilo neki oblik gubitka sluha ili problem vezan za sluh nakon izloženosti glasnoj muzici. Većinu vremena efekti ne traju dugo, ali kontinuirano izlaganje naših ušiju tako glasnim okruženjima može da izazove trajna oštećenja. Novi stil čepića, koji postaje popularan na festivalima, dozvoljava prolazak zvuka, ali na smanjenom nivou, što može da olakša prisustvovanje ovakvim događajima ako vam smetaju visoki nivoi buke.

Da li čepići za uši rade?

Čepići za uši zaista rade. Čak i najjeftiniji pjenasti čepići stvaraju barijeru između spoljašnjeg zvuka i ušnog kanala – iako je potreban oprez prilikom stavljanja i vađenja.

Prosječan muzički festival ima nivo zvuka između 90 dB i 100 dB, dok ljudsko uvo može bezbjedno da podnese produženo slušanje zvuka do najviše 80 dB.

Saira Husein je audiolog, koja je za BBC Sounds Sliced Bread podkast iznijela svoje mišljenje o čepićima za uši: „Iz ugla zdravstvene zaštite, drago mi je što sada postoji svijest, ili veća svijest, o zaštiti sluha od buke. Dakle, svakako, kada idete na festival… obavezno imajte nešto da zaštitite svoje uši.“

Trevor Koks, koji se takođe pojavio u Sliced Bread, profesor je akustičkog inženjeringa na Univerzitetu u Salfordu. Rekao je da bi, kada bi kupovao čepiće, tražio one za koje se oglašava specifično smanjenje decibela. Međutim, dodao je: „Ne bih im vjerovao da ih kupim jer ne bih znao šta rade dok ne stignu.“