Mi.M. [ N1 ]

Ispovest Kanađanke: Otkrila da je bila žrtva CIA eksperimenta - drogirali je kao tinejdžerku i "ispirali mozak"

Lana Ponting bila je eksperimentalno zamorče u Alan memorijal institutu, bivšoj psihijatrijskoj bolnici u Montrealu u Kanadi. Bolnica je bila jedna od više od 100 ustanova u kojima su vršeni eksperimenti nad ljudima za potrebe CIA.

Jedno od Laninih prvih sećanja na Alan memorijal institut je miris, sličan bolničkom.

“Nije mi se sviđalo kako to mesto izgleda. Nije mi izgledalo kao bolnica”, kazala je Ponting za BBC.

Bolnica, koja je nekada bila u vlasništvu škotskog brodskog magnata, bio je Lanin dom čitavih mesec dana u aprilu 1958. godine pošto je sudija naredio da se tada 16-godišnja tinejdžerka podvrgne tretmanu zbog neposlušnog ponašanja.

U Alan memorijal institutu Lana je postala jedna od hiljada ljudi na kojima su vršeni eksperimenti u okviru istraživanja kontrole uma, koje je sprovodila CIA, a koje je bilo strogo čuvana tajna.

Ponting je danas jedna od dvoje imenovanih tužilaca u grupnoj tužbi žrtava iz Kanade koje su bile podvrgnute eksperimentima. Sudija je u četvrtak odbio žalbu Kraljevske bolnice Viktorija, čime je otvoren put za nastavak tužbe.

Prema medicinskoj dokumentaciji, koju je dobila tek nedavno, ponašanje tinejdžerke Lane Ponting bilo je ocijenjeno kao problematično zbog bježanja od kuće i druženja sa vršanjcima koje njeni roditelji nisu odobravali.

“Bila sam obična tinejdžerka”, prisjeća se Ponting. Ali sudija nije mislio tako i poslao ju je u Alan memorijal institut na "prevaspitavanje".

Tamo je postala zamorče u eksperimentu CIA pod nazivom “MK-Ultra”. Tokom projekta su nad ljudima, bez njihovog pristanka, testirani efekti elektroškova, tehnika "ispiranja mozga" i psihodeličnih droga poput LSD. U projektu je učestvovalo više od 100 institucija u SAD i Kanadi: bolnica, zatvora i škola.

U Alan memorijal institutu doktor Alan Kameron sa MekGil Univerziteta drogirao je pacijente i terao ih da slušaju audio snimke, ponekad i hiljadama puta u procesu nazvanom “istraživanje”.

Ovaj ljekar je 16-godišnjoj Lani puštao istu traku stotinama puta. “Išlo je iznova i iznova, ti si dobra devojka, ti si loša devojka”, prisjeća se Ponting.

Tehnika je bila oblik “psihološke vožnje”, kazala je doktorantkinja Džordan Torbej, koja istraživala eksperimente sprovođene nad ljudima.

“U osnovi, umovima pacijenata je manipulisano upotrebom verbalnih znakova”, rekla je doktorantkinja, dodajući da su nad pacijentima ispitivani i efekti droga za spavanje, prisilne senzorne deprivacije i indukovane kome.

Medicinski podaci pokazuju da je Lani Ponting davan LSD, kao i droge poput barbiturata, metamfetamina i gasa smejavca.

“Do 30. aprila pacijentkinja je imala istraživanja, postala je veoma napeta i ekstremno nasilna kada joj je dat gas smejavac, bacala se sa kreveta i počinjala da vrišti”, napisao je doktor Kameron u jednom od svojih izveštaja, koje je Lana Ponting dobila na osnovu zahteva za slobodu informacija.

Surova istina o eksperimentima "MK-Ultra" prvi put je izašla u javnost tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Nekoliko žrtava je od tada pokušalo da tuži SAD i Kanadu, ali bezuspešno. Međutim, 1988. godine je kanadski sudija naredio da SAD isplate sedam žrtava sa po 67.000 dolara. U 1992. godini su kanadske vlasti platile 100 hiljada kanadskih dolara svakoj od 77 žrtava, ali nisu priznale odgovornost za eksperimente.

Lana Ponting nije bila među obeštećenima jer sve do skoro nije ni znala da je bila žrtva eksperimenata, kazala je. Decenijama je osjećala da nešto nije u redu s njom, ali nije znala šta i zašto.

Kaže da se slabo sjeća onoga što se dešavalo tokom aprila 1958. godine u Alan memorijal institutu.

U međuvremenu se udala i preselila u Manitobu, gdje je rodila dvoje djece a danas je baka četvoro unučadi. Dodaje da je dugo imala posljedice zbog vremena provedenog u Alan memorijal institutu, kao i da je uzimala koktel ljekova kako bi se izborila sa mentalnim problemima i noćnim morama, koje pripisuje eksperimentima kojima je bila podvrnuta.

“Ponekad se budim vrišteći usred noći zbog toga što se desilo”, kazala je.

Iako je rad doktora Kamerona postao sinonim za eksperiment "MK-Ultra", doktorantkinja Torbej kaže da on u to vreme nije znao da ga finansira CIA.

Njegova saradnja sa američkom obaveštajnom službom završena je 1964. godine, a preminuo je 1967. godine zbog srčanog udara.