M.M.Lj.

nelojalna konkurencija

EU uvodi do 35 odsto carine na električne automobile iz Kine od četvrtka

Evropska komisija je danas uredbom uvela dodatne carine na električne automobile uvezene iz Kine, koje smatra nelojalnom konkurencijom.

Uprkos protivljenju Njemačke, Brisel je odlučio da porezu od 10 odsto, koji je već na snazi, doda i do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje, navodi se u tekstu uredbe koju je Komisija objavila na internetu.

Odluka bi trebalo da bude objavljena u Službenom listu EU u srijedu, a da stupi na snagu u četvrtak.

Navedeni cilj je da se ponovo uspostave pošteni uslovi konkurencije s proizvođačima optuženim da imaju koristi od velikih javnih subvencija kineske države. To obuhvata odbranu evropske automobilske industrije i njenih oko 14 miliona radnih mjesta od kineskih praksi koje se smatraju nepravednim.

Peking je osudio "nepravedne i nerazumne protekcionističke prakse" pošto su države EU početkom oktobra odobrile dodatnu carinu koju je predložila Evropska komisija.

Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis do posljednjeg trenutka je pregovarao s kineskim ministrom trgovine Vangom Ventaom u pokušaju pronalaska rješenja, ali bez uspjeha.

Uprkos svemu, obje strane su se saglasile da nastave razgovore i doplate bi mogle biti ukinute ako se postigne dogovor o drugim sredstvima za nadoknadu štete koju je identifikovala evropska istraga.

Kina prijeti da će pogoditi evropske interese. Već je reagovala pokretanjem antidampinških istraga na uvoz svinjetine, mliječnih proizvoda i alkoholnih pića na bazi vina iz Evrope, uključujući konjak.

Dovoljno da se pojedine članice EU pokolebaju.

Njemačka i još četiri zemlje (Mađarska, Slovačka, Slovenija, Malta) glasale su protiv plana Komisije, ali nisu uspjele da sakupe većinu potrebnu za njegovo odbijanje.

Komisija "ne smije da izazove trgovinski rat", upozorio je njemački ministar finansija Kristijan Linder.

Najveći automobilski proizvođači Njemačke, čvrsto pozicionirani na najvećem svjetskom tržištu u Kini, plaše se da će oni platiti cijenu odluke EU.

Uvođenje evropskih carina na kineske električne automobile dolazi u jeku krize u Folksvagen grupi, koja planira desetine hiljada otpuštanja i zatvaranje tri fabrike u Njemačkoj.

Taj vodeći evropski proizvođač početkom oktobra je osudio "loš pristup" EU.

Njegov sunarodnik BMW je čak govorio o "fatalnom signalu" za evropsku automobilsku industriju.

Carine su, međutim, dobile podršku deset država članica, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku. Dvanaest država je bilo uzdržano, uključujući Španiju i Švedsku.

Ali, i u Francuskoj pristup EU zabrinjava ekonomske krugove. Profesionalno udruženje Konjak (BNIC) požalilo se da su ga vlasti "napustile", smatrajući da je njegov sektor "žrtvovan" u komercijalnom sukobu koji ga se ipak ne tiče.

Ovaj kinesko-evropski okršaj dio je šireg konteksta trgovinskih tenzija između Zapada, na čelu sa Vašingtonom, i Kine, optužene za antikonkurentske prakse u nekoliko drugih sektora, kao što su vetroturbine ili solarni paneli.

Evropske mjere, čiji je cilj da budu zasnovane na činjenicama i poštujući pravila Svjetske trgovinske organizacije (STO), ipak se razlikuju od kaznenog i više političkog pristupa Amerikanaca.

U Sjedinjenim Američkim Državama predsjednik Džozef Bajden je 14. maja najavio povećanje carina na kineska električna vozila na 100 odsto, a bila je 25 odsto.

U Evropi, iznos carine će varirati između proizvođača u zavisnosti od procijenjenog nivoa dobijenih kineskih subvencija.

Detaljnije, dodatni porezi će iznositi 7,8 odsto za Tesla automobile proizvedene u Šangaju, 17 odsto za BID, 18,8 odsto za Geeli i 35,3 odsto za SAIC, navodi se u konačnom dokumentu EU poslatom državama članicama 27. septembra.

Ostalim grupama proizvođača vozila koje su sarađivale u evropskoj istrazi biće naplaćeno 20,7 odsto dodatne carine, a 35,3 odsto grupama koje nijesu sarađivale.