Uspjeh krajnje desnice na izborima za Evropski parlament

U Evropskoj uniji u nedelju je završen ciklus glasanja za Evropski parlament koji je počeo prije tri dana. Izbori za evropske zastupnike se održavaju u različitim danima, a 9. juna su održavani u najvećem broju država članica.

Tradicionalne partije desnog i lijevog centra, odnosno evropski narodnjaci i socijaldemokrate zadržale su prvo i drugo mjesto, pokazuju preliminarni rezultati izbora za Evropski parlament.

Evropski liberali uspjeli su da ostanu na trećem mjestu, iako je ova pozicija bila veoma neizvjesna zbog velike pobjede ekstremne desnice.

Uspjeh desničarskih partija naročito je uočljiv u državama poput Njemačke, Francuske, Italije i Holandije.

Šta pokazuju projekcije?

Na izbore za Evropski parlament izašlo je 51 posto glasača, dok je na prethodnim izborima, koji su održani 2019, izlaznost bila 50,66 posto.

Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna stranka (EPP), a krajnje desne stranke imat će više poslanika nego do sada, pokazuje prva projekcija sastava novog saziva.

Prema projekciji koju je predstavila Metsola, EPP će u narednom petogodišnjem sazivu Evropskog parlamenta imati 181 od 720 poslanika.

Na drugom mjestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata koja će imati 135 poslanika, pokazuje projekcija zasnovana na procenama osvojenih glasova po državama članicama i izlaznim anketama.

Treće mjesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 82 mandata, a slede dvije krajnje desne grupe - Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 71 glasom i Identitet i demokratija sa 62 poslanika.

Prema tim projekcijama, politička grupa Zeleni/EFA imaće 53 poslanika, a Ljevica 34.

U novom sazivu će biti i 102 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 51 dosadašnji poslanik i 51 novoizabrani, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Njemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.

Raspodjela mandata

Broj poslanika koji svaka zemlja ima u Evropskom parlamentu odražava broj stanovnika.
U skladu s tim, najviše evropskih zastupnika će imati Njemačka – 96, sledi Francuska sa 81, te Italija sa 76 poslanika. Najmanje evropskih zastupnika imaće Malta, Luksemburg i Kipar – po šest.

Izabrani zastupnici potom se okupljaju oko evropskih političkih grupacija iz istog opredjeljenja. Da bi postojala politička grupacija, ona mora imati najmanje 23 zastupnika iz najmanje sedam zemalja EU.

Takvih grupacija u odlazećem sazivu parlamenta ima sedam. Ne isključuje se mogućnost da novi saziv Evropskog parlamenta broji više takvih grupacija.

Rezultati po državama

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za EP u Francuskoj i Austriji, dok je u Njemačkoj i Holandiji zauzela drugo mjesto, pokazuju preliminarni rezultati i projekcije zasnovane na izlaznim anketama.

U Evropskom parlamentu objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto.

Na drugom mjestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsjednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.

Ljevičarska stranka Nepokorena Francuska koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto, pokazuju izlazne ankete.

Kada je riječ o političkim grupama u EP, u koje se stranke udružuju posle evropskih izbora, od 81 poslanika Francuske, 30 će imati krajnje desna grupa Identitet i demokratija, 14 liberalna grupa Obnovimo Evropu, a 13 Progresivna alijansa socijalista i demokrata.

Ljevica će imati osam poslanika, Evropska narodna partija (EPP) šest, a zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) pet. Pet poslanika će imati i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR).

Poslije ubjedljive pobjede partije Marin Le Pen, Makron je neočekivano raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 30. juna i 7. jula.

U Njemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) – 29,5 odsto, a krajnje desna Alternativa za Njemačku (AfD) 16,5 odsto.

Na trećem mjestu su vladajuće socijaldemokrate kojima pripada i kancelar Olaf Šolc sa 14 odsto, na četvrtom su takođe vladajući Zeleni sa 12 odsto, a na petom Savez Sare Vagenkneht sa 5,5 odsto. Šesto mjesto zauzeli su vladajući liberali sa pet odsto, dok je Ljevica na sedmom mjestu, sa 2,8 odsto.
Od 96 mjesta Njemačke u EP, Evropska narodna partija (EPP) dobila je 30, Zeleni/EFA 16, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 14, liberalna grupa Obnovimo Evropu osam, a Levica četiri.

Njemačke stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće 24 mesta u novom sazivu, a među njima je i 19 poslanika AfD, pokazuju izlazne ankete.

Prvo mjesto u Italiji zauzela je desničarska stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni, sa 27,7 odsto, druga je socijaldemokratska Demokratska stranka sa 23,7 odsto, a treći populistički Pokret pet zvezdica sa 11,1 odsto. Konzervativci imaju 10,5 odsto, a krajnje desna Liga Matea Salvinija 8,0 odsto.

Italija daje 76 poslanika EP, od kojih će 23 pripasti grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR), a 19 socijaldemokratama. Deset poslanika dobila je EPP, sedam Identitet i demokratija, po tri liberali i zeleni, dok 11 ne pripada ni jednoj grupi.

U Austriji je krajnje desna Slobodarska partija Austrije zauzela prvo mjesto sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.

Od 20 mjesta Austrije u EP, krajnje desnoj grupi Identitet i demokratija ide šest, grupama EPP i S&D po pet, a grupama Zeleni/EFA i Obnovimo Evropu po dva.

U Holandiji je najviše glasova dobila koalicija zelenih i socijalista – 21,6 odsto, dok je desničarska Stranka za slobodu Gerta Vildersa druga sa 17,7 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete.

Od 31 poslanika EP iz Holandije, grupe Identitet i demokratija i Obnovimo Evropu imaće po sedam, EPP šest, Zeleni i S&D po četiri, a Ljevica i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR) po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Najviše glasova u Španiji osvojila je konzervativna Narodna stranka – 32,4 odsto, a socijalisti premijera Pedra Sančesa su na drugom mjestu sa 30,2 odsto.

Desničarska stranka Voks dobila je 10,4 odsto, krajnje lijeva koalicija Sumar 6,3 odsto, a levičarski Podemos 4,4 odsto glasova.

Španija ima 61 poslanika EP, od kojih će 22 pripasti grupi EPP, a 20 socijaldemokratama. Sedam će imati ECR, četiri grupa Zeleni/EFA, tri Levica, a jednog liberali. Četiri poslanika ne pripadaju ni jednoj grupi.

U Poljskoj je prvo mjesto zauzela proevropska Građanska koalicija premijera Donalda Tuska sa 38,2 odsto glasova, dok je opoziciona konzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog dobila 33,9 odsto glasova, prema izlaznim anketama.

Poljska radikalna desnica, stranka Konfederacija, osvojila je 11,9 odsto glasova, a demohrišćanski Treći put, Tuskov partner u vladi, 8,2 odsto. Levica je dobila 6,6 odsto.

Od 53 evroposlanika Poljske, 20 je dobila EPP, 19 ECR, liberali tri, a socijaldemokrate dva. Devet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.

U Češkoj je na izborima za EP najviše glasova, 26,1 odsto, osvojila opoziciona stranka ANO bivšeg premijera Andreja Babiša, a druga je konzervativna koalicija Zajedno premijera Petra Fijale sa 22,3 odsto glasova.

Iznenađenje je uspjeh nove vanparlamentarne radikalne desne stranke Zakletva i motoristi koja je na trećem mjestu sa 10,3 odsto glasova, dok je parlamentarna radikalna desnica Sloboda i direktna demokratija osvojila 5,7 odsto glasova.

Među 21 poslanikom Češke u EP, najviše će biti liberala (7), a slede EPP (5) i ECR (3). Po jedan mandat dobili su Zeleni, Ljevica i krajnja desnica (ID), dok tri poslanika nisu u grupama.

Najviše glasova u Slovačkoj dobila je proevropska, liberalna stranka Progresivna Slovačka – 27,8 odsto, a druga je vladajuća partija Smer premijera Roberta Fica sa 24,8 odsto. Krajnje desna stranka Republika dobila je 12,5 odsto, levi Glas 7,2 odsto, a demohrišćani 7,1 odsto.

U EP će najviše Slovaka biti u grupi Obnovimo Evropu – šest, EPP će imati jednog evroposlanika, dok osam neće biti ni u jednoj grupi.

U Mađarskoj je prvo mjesto ubedljivo zauzela vladajuća koalicija oko stranke Fides Viktora Orbana sa 43,8 odsto glasova, a opoziciona koalicija Tisa 30,6 odsto.

U EP će, od 21 mesta Mađarske, osam dobiti EPP, a dva S&D. Ostalih 11 mandata pripada strankama koje nisu ni u jednoj grupi, uključujući Orbanov Fides koji je izašao iz EPP kada mu je prijetilo isključenje.

U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) – 33,7 odsto, a druga je koalicija oko Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) sa 27,8 odsto.

Treći je desničarski Domovinski pokret sa 8,7 odsto, četvrta zeleno-leva koalicija Možemo sa 5,8 odsto, a peta koalicija istarskih partija sa 4,7 odsto. Desna koalicija Most dobila je 3,7 odsto glasova.

Od 12 mandata Hrvatske u EP, šest će pripasti grupi EPP, četiri će imati socijaldemokrate, a jedan grupa Zeleni/EFA. Jedan mandat ide Domovinskom pokretu, koji ne pripada ni jednoj grupi.

U Sloveniji je najviše glasova dobila opoziciona Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, 31,8 odsto, dok je liberalni Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba dobio 21,7 odsto. Zeleni su dobili 10,1 odsto, dve demohrišćanske liste su dobile 7,8 i 7,5 odsto, socijaldemokrate Tanje Fajon 7,5 odsto, a Ljevica 4,4 odsto.

Od devet slovenačkih mjesta u EP, šest je pripalo grupi EPP, dva liberalima i jedno zelenima.

U Grčkoj je najviše glasova dobila vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa – 30 odsto, a druga je ljevičarska Siriza sa 16,7 odsto. Treća je stranka levog centra PASOK sa 12,4 odsto, četvrti su komunisti (KKE) sa 9,1 odsto, dok su nacionalisti dobili 8,8 odsto, pokazuju izlazne ankete.

U EP, gdje Grčka ima 21 poslanika, osam će pripasti grupi EPP, Levici četiri, grupi S&D tri, a Evropskim konzervativcima i reformistima dva. Stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće četiri mjesta u novom sazivu.

U Bugarskoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija stranke GERB i Saveza demokratskih snaga – 26,2 odsto, druga je liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promjenom i saveza Demokratska Bugarska sa 15,7 odsto, a treća krajnje desna stranka Preporod sa 15,4 odsto.

Liberalni Pokret za prava i slobode dobio je 11,7 odsto, a Bugarska socijalistička partija 9,7 odsto. Na šestom mjestu je populistička stranka Ima takvih ljudi sa 6,4 odsto.

Od 17 mandata Bugarske u EP, šest ima grupa EPP, pet Obnovimo Evropu, dva S&D, a četiri će imati stranke koje ne pripadaju ni jednoj grupi.

Od stranaka u Rumuniji, koja ima 33 evroposlanika, 13 je pripalo socijaldemokratama, 12 grupi EPP, dva liberalima i jedan grupi ECR. Pet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.

U Portugaliji su socijalisti dobili 31,4 odsto glasova, konzervativci 30,6 odsto, liberali 9,8 odsto, a krajnja desnica 9,2 odsto.

Od 21 poslanika Portugalije u EP, po sedam imaju EPP i S&D, liberali, krajnja desnica i Ljevica po dva, a zeleni jednog.

Od 21 mjesta Švedske, po pet imaju EPP i S&D, po tri liberali, zeleni i ECR, a dva Ljevica.

U Danskoj, koja ima 15 poslanika EP, četiri će pripasti grupi Obnovimo Evropu, po tri grupama S&D i Zeleni/EFA, dva će imati EPP, a Ljevica i Identitet i demokratija po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj grupi.

Na Kipru, koji daje šest poslanika EP, grupa EPP je dobila dva, Ljevica i S&D po jednog, dok će dva otići strankama koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Na Malti je Laburistička partija dobila 44,7 odsto, a Nacionalistička stranka 42,5 odsto. Od šest mandata Malte u EP, po tri će pripasti grupama EPP i S&D.

Šta slijedi posle evropskih izbora?

Iako građani Evropske unije na evropskim izborima biraju samo evropske zastupnike, rezultati ovih izbora će se odraziti i na proces imenovanja čelnika ključnih EU institucija: Evropske komisije, Evropskog savjeta i Visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbjednost.

Njih biraju šefovi država i vlada EU, a imenovani političari trebalo bi da budu iz redova onih partija koje su dobile najviše glasova tokom izbora.

Odmah po završetku izbornog procesa lideri EU zemalja će početi sa raspravom o pronalasku prihvatljivih imena među redovima evropskih političara koji će voditi institucije EU u narednih pet godina.Tokom juna biće održana dva samita EU i to je trenutak kada bi, po idealnom scenariju, trebalo da se postigne saglasnost o novim ili starim imenima. Ursula fon der Lajen (von der Leyen) nastoji da dobije još jedan mandat na čelo Evropske komisije – izvršne institucije EU.

Međutim, i kada lideri postignu saglasnost oko imena šefa Evropske komisije, izabrani treba da dobije potvrdu Evropskog parlamenta.

Ako se lideri dogovore tokom juna, onda budući predsjednik, ili predsjednica Evropske komisije može biti potvrđena od strane Evropskog Evropski parlament treba da odobri novog predsjednika ili predsjednicu Evropske Komisije apsolutnom većinom, što podrazumeva 50 od sto poslanika plus jedan.

Ako kandidat ne dobije potreban broj glasova, države članice moraju da predlože drugog kandidata u roku od mesjec dana. Evropski parlament potvrđuje i buduće komesare za novi saziv Evropske komisije.

Imena za buduće komesare predlaže svaka država članica po principu jedna država - jedno ime. Oni potom moraju da prođu kroz proces parlamentarne provjere.

Kandidati za buduće komesare se pojavljuju pred parlamentarnim odborima na saslušanjima o njihovim budućim oblastima odgovornosti.

Svaki odbor zatim ocjenjuje stručnost kandidata i šalje je predsjedniku parlamenta.

Negativna ocjena može navesti kandidate da se povuku iz procesa, kao što se dešavalo u prošlosti. Nakon izbora koji su održani 2019 godine, Evropski parlament je odbio dvije kandidature za evropske komesare i tada su evroposlanici tražili od predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da izađe sa novim imenima.

Na kraju, Evropsku komisiju u punom sastavu, uključujući predsjednika Komisije i visokog predstavnika za zajedničku spoljnu politiku i bezbjednost ponovo odobrava Evropski parlament.

Novoizabrani poslanici odmah nakon izbora preuzimaju dužnost u Evropskom parlamentu dok čelnici EU i komesari preuzimaju dužnost tokom kasne jeseni.