Anastasija Zanuda - BBC Njuz, Ukrajina  [ BBC ]

26. 10. 2025. 09:49   >>  12:20

Može li jeftina nafta da pomogne Trampu u Ukrajini, kao nekad Zapadu u Hladnom ratu

Dok Donald Tramp tvrdi da će „ogromne" sankcije uvedene dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama biti udarac za „ratnu mašinu" Rusije, iz Kremlja kažu da su na njih „imuni".

Američki predsednik Donald Tramp obavio je nove, „ogromne“ sankcije koje na crnu listu stavljaju dve najveće naftne kompanije kako bi ograničio finansiranje rusku „ratnu mašineriju".

Kremlj odgovara da je Rusija „imuna" na sankcije, ali lekcija iz istorije pokazuje jedan drugi način na koji bi Tramp mogao da iskoristi naftu da stigne do mira.

Poljski disident i novinar Adam Mičnik jednom je rekao: „Istorija nas uči da su okolnosti naterale komuniste da se ponašaju racionalno i prihvate kompromise."

Za Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) jedna takva okolnost bila je cena nafte, koja je počela neprestano da skače i pada 1970-ih i 1980-ih, nakon više decenija posleratne stabilnosti.

Nagli skokovi, 1973-1974. i 1978-1980. godine, dodali su ulje na vatru inflacije koja je već bila uzavrela u Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnoj Evropi, koje su, u pokušaju da zauzdaju nezaposlenost usled usporenog ekonomskog razvoja, počeli da gomilaju dugove.

Za to vreme, Sovjetski Savez, uz povećane prihode od izvoza, mogao je ne samo da održi vlastitu neefikasnu ali stabilnu ekonomiju, već i da finansira ogromnu industrijsku i vojnu infrastrukturu, pojačavši uticaj u Africi i Aziji i davši ogroman podstrek trci u naoružanju.

• 'Došao je i taj dan': Tramp odložio susret sa Putinom i uveo sankcije ruskim naftnim gigantima
• Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode
• Kako Zapad pomaže Rusiji da finansira rat protiv Ukrajine

Rat i mir

U subotu 6. oktobra 1973. godine, koalicija arapskih država predvođenih Egiptom i Sirijom pokrenula je iznenadni napad na Izrael, otpočevši ono što će postati poznato kao Jomkipurski rat.

SSSR je podržao arapske države, ali su SAD pružile podršku Izraelu, a kao odgovor arapski proizvođači nafte prekinuli su snabdevanje i uveli embargo Sjedinjenim Američkim Državama, poslavši cenu nafte u nebesa.

„Naftni embargo je 1973. godine uzdrmao globalno energetsko tržište", kaže Danijel Jergin, autor knjige Potraga i nagrada: Epska potraga za naftom, novcem i moći.

„To je ujedno resetovalo geopolitiku, reorganizovalo svetsku ekonomiju i uvelo na velika vrata savremenu energetsku eru."

A u vreme kad je potpisan mirovni sporazum između Egipta i Izraela, 1979. godine, iranska Islamska revolucija pokrenula je drugu naftnu krizu.

Pobednici i gubitnici

I dok su se SAD i Zapadna Evropa suočavale sa recesijom, SSSR je održavao relativnu stabilnost nečega što je kasnije postalo poznato kao njegova Era stagnacije.

Sibirska naftna polja pružala su mu najveće svetske rezerve ako izuzmemo Zalivske države, a rast cena učinio je izvlačenje veoma unosnim - i 1980. godine, Sovjetski Savez je postao najveći izvoznik nafte na svetu.

Istočnoevropski saveznici, zajedno sa Kubom i Vijetnamom, dobijali su sovjetsku naftu po povlašćenoj ceni, stvorivši mrežu „zavisnih", dok je izvoz u zapadne zemlje donosio čvrstu valutu.

Ovaj iznenadni masivni priliv petrodolara omogućio je SSSR-u da uvozi sve što njegova socijalistička privreda više nije proizvodila, od pšenice do industrijske robe i tehnologije, ali je takođe prikrio dublje sistemske probleme, dok je masivno ulaganje u naftnu industriju iscrplo resurse iz drugih sektora privrede - sem trošenja na odbranu.

A Zapad je počeo da ga sustiže, sa nemačkim kancelarom Helmutom Kolom koji se našalio da je Sovjetski Savez postao „Burkina Faso sa raketama", što se odnosilo na osiromašenu zapadnoafričku državu.

• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Ljudska prava u zamenu za gas? Kritike Briselu zbog popuštanja Azerbejdžanu
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji

Vreme i novac

Posle sovjetske invazije na Avganistan 1979. godine, SAD i druge zapadne zemlje uvele su SSSR-u sankcije na uvoz tehnologije, što je momentalno naškodilo njegovoj proizvodnji nafte.

A kad je početkom 1980-tih svetska potrošnja počela da se smanjuje a cena nafte konačno da pada, „zlatni" prihodi koji su hranili sovjetski budžet počeli su da nestaju.

Dizanje cena nije bila opcija za sovjetske lidere, naročito nakon što su štrajkovi i protesti u Poljskoj doveli do uvođenja vanrednog stanja.

Umesto toga, oslonili su se na kredite da bi popunili sve veće rupe u budžetu.

Ali kao što Toni Džadt piše u knjizi Posle rata: Istorija Evrope od 1945, sovjetski blok nije samo živeo na pozajmljenom novcu, već i na pozajmljenom vremenu.

Dogovor ili nema dogovora?

Između 1980. i 1986. godine, cena nafte je pala sa 35 dolara po barelu na 10-15.

Zapad se usredsredio na štednju energije, prebacivši se na električnu energiju i pojačavši domaću proizvodnju, kako bi smanjio uvoz sa Bliskog istoka.

Ali onda je, prema Andreju Jermaku, šefu kabineta ukrajinskog predsednika, takođe prepoznao „priliku da erodira moskovske finansije smanjivši cenu nafte i povećavši proizvodnju“.

„Američki predsednik Ronald Regan i kralj Fahd od Saudijske Arabije su 1986. osmislili plan za smanjenje cene nafte", piše Jermak u Volstrit džornalu.

„Smanjene od 10 dolara po barelu značilo bi godišnji gubitak od 10 milijardi dolara za Sovjete."

„Saudijska Arabija, najuticajniji igrač u Organizaciji zemalja izvoznica nafte, oglušila se o OPEK-ov konsenzus i pojačala proizvodnju.

„Amerika je takođe pojačala proizvodnju i uvela embargo na izvoz tehnologije u SSSR.

„Cena nafte se strmoglavila čak i više od očekivanog - na 12 dolara po barelu.

„Kolosalni gubici, u kombinaciji sa masivnim trošenjem na vojsku, naškodili su sovjetskoj privredi."

„Ono što se potom desilo dobro je poznato. SSSR se raspao 1991. godine. Nije mogao da ga spase ni najveći nuklearni arsenal na svetu."

Reganova administracija je, međutim, negirala da je takav sporazum postojao i čitava stvar nastavlja da bude predmet žučne rasprave među ekonomistima, istoričarima i diplomatama sve do današnjih dana.

I zaista, ekonomista i direktor ekspertske grupe Centar za analizu i strategiju u Evropi Dmitri Nekrasov odbacuju to kao teoriju zavere koja „ne prolazi ozbiljnu analizu".

Srp i čekić

Kad je Mihail Gorbačov kasnije 1985. godine postao lider SSSR-a, on se nadao da će naftni prihodi pomoći u finansiranju njegove politike glasnosti, veće slobode govora, i perestrojke, ekonomske liberalizacije.

Ali iako je Sovjetski Savez do tog trenutka već postao najveći svetski proizvođač nafte, više nije mogao da namiri vlastitu domaću potražnju ili potražnju „zavisnih“ saveznika, naročito po subvencionisanim cenama, koje su bile dobrano ispod nivoa tržišnih.

Jednom kad je SSSR ukinuo te subvencije, sovjetski sistem je počeo da se raspada.

A nakon revolucija koje su izbile širom Istočne Evrope krajem osamdesetih, zastava sa srpom i čekićem koja se vijorila nad Kremljem konačno je bila zamenjena ruskom trobojkom 25. decembra 1991. godine.

Ali, baš kao i u slučaju SSSR-a, privreda savremene Rusije i dalje se oslanja na izvoz energenata.

„Ruska ekonomija zavisi od prirodnih resursa zemlje, baš kao što je to bio slučaj u sovjetsko vreme“, piše Jermak.

„Poslednjih godina, nafta i gas su činili i do 60 odsto ukupnog izvoza robe iz Rusije i 40 odsto njenih federalnih prihoda."

I uprkos zapadnim sankcijama, sa Kinom i Indijom, dve najmnogoljudnije zemlje na svetu, ka najvećim mušterijama Moskve, plus Turskom, desetine milijardi dolara koje Rusija zarađuje od nafte mogu se iskoristiti za finansiranje rata u Ukrajini.

'Buši, bebo, buši'

Kad je američki predsednik Donald Tramp najavio politiku „Buši, bebo, buši" za povećanje domaće proizvodnje fosilnih goriva, u inauguracionom govoru održanom u januaru 2025. godine, neki su spekulisali da bi on sad mogao da pođe Reganovim stopama, koji je SSSR nazvao Zlom imperijom, i još jednom, kako kaže Jermak, „erodira finansije Moskve smanjivši cenu nafte i povećavši njenu proizvodnju".

Sada je najava Trampovih sankcija umesto toga dovela do svetskog povećanja cene nafte, sa Brentom - globalnim pokazateljem - koji je skočio za pet odsto, na 65 dolara po barelu.

Ali glavna ruska sirova vrsta, Ural, obično je jeftinija od Brenta, a sankcije, koje će je učiniti još toksičnijom za kupce, verovatno će još više spustiti njenu cenu.

Povratak u budućnost?

U međuvremenu, ukrajinski vazdušni udari na ruske rafinerije i energetsku infrastrukturu nastavljaju da se pojačavaju.

Ali da li će ovi napori biti dovoljni da učine trošenje na rat neodrživim za Rusiju ostaje još da se vidi.

Ne računajući njenu zavisnost od izvoza energenata, savremena ruska privreda ne liči previše na onu SSSR-a, ističe urednica za ekonomiju BBC-jevog ruskog servisa Olga Šamina.

Iako je pad cene nafte odigrao svoju ulogu, fatalni problem u srcu sovjetskog ekonomskog sistema bio je neefikasnost.

Za razliku od njega, pre rata u Ukrajini, ruska privreda bila je prilično stabilna.

Pogledajte: Kako su povezani rast cena, rat u Ukrajini i klimatske promene

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rusko zavrtanje gasa Evropi: Privremeni plan ili trajna odluka
• Šta je dovelo do globalne energetske krize
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa