[ РТС/Франко Белмонте ]

25. 09. 2023. 18:34   >>  18:46

ПОСЉЕДЊИ "КУМ"

"Дијаболик" са Сицилије: Ко је био хладнокрвни Месина Денаро?

Велики одјек у свим свјетским медијима изазвала је вијест да је данас преминуо шеф италијанске мафије Матео Месина Денаро, који је ухапшен у јануару након што је провео чак три деценије у бјекству.

Матео Месина Денаро био је посљедњи кум, посљедњи Корлеонезе, посљедња primula rossa Козе ностре и први сицилијански мафијаш који је направио квалитативан скок од хладнокрвног убице дјечака и трудница до хиперуспјешног предузимача који преко својих марионета управља предузећима и компанијама. 

За Денара се одувијек говорило да му је важан био само „денаро“ (denaro- новац на италијанском).

Годинама се постављало питање гдје се налазио, пошто је био са Форбсовој листи најтраженијих криминалаца на свијету и прво име на листи криминалаца у бјекству коју је саставила Дирекција антимафије (Direzione Investigativa Antimafia)?

Једна школа мишљења га је смјештала између три сицилијанске провинције Палермо, Агриђенто и Трапани, у руралним предјелима у која није лако стићи, а немогуће је доћи незапажено.

Друга школа мишљење била је да је Денаро у Тунису и да је из афричке земље водио своје бизнисе а да по потреби, имајући у виду близину сицилијанске и тунижанске обале, долази рибарским бродовима у Мацару дел Вало.

Након 30 година потјере, агенција АНСА је 16. јануара ове године објавила да је Денаро ухапшен у једној приватној клиници у Палерму.

Денаро се налазио на листи приоритетних хапшења од јуна 1993. године, односно када је скупљено довољно доказа о његовој директној одговорности за атентате на Ђованија Фалконеа и Паола Борселина.

"Лебдећи дух" над Сицилијом

Од хапшења Бернарда Провенцана, Денаро је био први на листи мафијашких бjегунаца. Чак ни мафијашки покајници и ухапшени криминалци повезани са Коза ностром, нису могли или нису жељели да дају прецизнији опис овог великог боса.

Денаро је тако постао нека врста лебдећег духа над западном Сицилијом, односно митска личност. Сви о њему причају, сви осjећају његово присуство, али га нико није видио.

Сви су чули, а неки се и куну да знају људе који знају друге људе који су га видјели или причали са њим. Али, нико не може да каже у првом лицу да је срео или имао директан контакт са последњим изданком једне од најстаријих мафијашких породица на Сицилији.

Дуга мафијашка "традиција"

Матео је четврта генерација старе мафијашке породице Месина Денаро.

Његов дјед је био један од малобројних мафијашких старјешина који је избјегао депортацију током мандата челичног префекта Чезара Морија.

Матеов отац Франческо је умро као бјегунац, а током дванаестогодшњег скривања од руке правде ниједном није рескирао да буде ухапшен.

О Месини Денару се писало и пише свашта: од тога да је као Дијаболик (његов омиљени јунак истоименог стрипа по којем је добио један од надимака), и да се уопште не скрива на Сицилији, да путује по свијету, да вози своје омиљене аутомобиле марке „Астон Мартин“ специјално опремљене као да је Џејмс Бонд, до тога да не постоји, да је плод фантазије или симбол умируће мафије.

Дијаболика су сви тражили. Карабињери, тужиоци истражитељи, специјалне полицијске снаге... Тражили су га и други мафијашки босови, тражио га је и бос над босовима Салваторе Тото Рина док је био жив.

За Рину, званог Звијер, његово „кумче“, које му је одрасло у кући, буквално на кољенима, било је велико разочарење.

Денаро се, по његовим ријечима, петљао превише са политичарима, карабињерима и тајним службама.

Мјерио новац на кантар

Како је онда могуће да је најбогатији, најопаснији и једини преостали велики мафијаш из претходног вијека, и после три деценије непрекидних истрага и потјера остао тако дуго на слободи?

Штавише, увећавао је вртоглаво свој иметак. Мало у шали, а много више у збиљи говорило се да U Siccu (са сицилијанског дијалекта на српски би могао да се преведе као „Суви“ или „Мршави“, други надимак Денара) не броји, већ мјери на кантар новац које се слива са свих страна.

Проналазио савезнике у државним структурама 

Једно од кредибилних објашњења недодирљивости и неухватљивости Денара, базирало се на доказима у његовом посједу чије би испливавање у јавност заљуљао из темаља Другу републику, историју Италије и све оно што мислимо да знамо о „Бомбашкој сезони“ сицилијанске мафије почетком деведесетих година прошлог стољећа.

Бивша тужитељка Марија Тереза Принчипато је после дугог низа година трагања за Денаром била увјерена да је његова најјача карта то што је чувар најинтригантнијих и вјероватно најопаснијих тајни по италијанску државу.

Зато је релативно лако проналазио „савезнике“ у државним и парадржавним структурама.

Вјерује се да је управо Месина Денаро био тај који је „очистио“ кућу Тотоа Рине после хапшења, и да се богата „архива“ бившег боса над босевима налазила управо у његовим рукама.

Једна од највећих енигми италијанске новије историје јесте пропуст истражних органа да изврше претрес Ринине куће и да је ставе под стриктан надзор после хапшења „Звијери“.

Мафија и на берзи

Непосредно пред почетак тзв. Максипроцеса у Палерму, тужилац Ђовани Фалконе је својим колегама открио да је Коза ностра прешла на трећи ниво, односно да је ушла на берзу.

Иза те епохалне трансформације мафије крио се управо Дијаболик.

Стрип "Дијаболик"

Само пар мјесеци прије него што су убијени Фалконе и Борселино, у режији Денера предузетници из Алжира и са Малте су потписали уговор о изградњи супер луксузног туристичког села на Сицилији у вриједности од 1.800 милијарди лира (око милијарду данашњих еура).

Наравно, читава операција је служила за прање новца Сувог.

Италијански истражитељи кажу да је тајна Денаровог успјеха била у томе што нема амбиције да реконструише купулу нити да постане бос над босовима: интересује га само бизнис, односно профит.

Захваљујући тактици да штити од рекетирања тзв. ситан бизнис (власнике ресторана, продавница, малих предузећа, занатских радионица), U Siccu је виђен као праведник и заштитник обичних људи.

Попут јужноамеричких наркодилера Месина Денаро није малтретирао обичне људе.

Штавише, последњи велики бос Козе ностре је креирао неку врсту мафијашке мреже социјалне заштите, помажући и финансирајући најсиромашније фамилије, као и чланове породица мафијаша у затвору.

У кризним временима последњи велики сицилијански бос није гарантовао само брзу правду већ је био и једини послодавац који отвара нова радна мјеста, док други отпуштају раднике. У замјену је тражио само једно: апсолутну вјерност и омерту.

Филозофија Брус Лија

До недавно, није постојала ниједна Дијаболикова фотографија, дигитални отисци прстију, видео или аудио запис.

У тужилаштвима и станицама карабињера и полиције нико није ни покушао да га опише ријечима а камоли шта друго. Ни после 30 година бјекства, нико није био спреман да изда Сувог.

Истражним органима није помогло ни то што су свуда по Трапанију и околини поставили видео камере и прислушкиваче. Постављени су чак и на гробу његовог оца Франческа.

Дијаболиковом избјегавању руци правде није нашкодило ни дегенеративно обољење ока због којег је својевремено био и на операцији у Барселони.

Агенти и тужиоци увијек су били два или три корака из Месине Денара, таман да констатују да је био на „пословним путовањима“ у Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Тунису, Грчкој и да има отворене канале са земљама произвођачима кокаина и два најуноснија европска тржишта у Француској и Њемачкој.

Дијаболик је у потпуности преузео филозофију Бруса Лија, ону о потреби да будеш прилагодљив као вода да би успио да побиједиш или надмудриш свог непријатеља.

У претходних 30 година, истражни органи су само једном били близу „Сувог“, и то 1997. године, када су открили његово скровиште у Улици Милвоки 40 у Палерму.

Међутим, од Месине су остали само његови препознатљиви симболи: цигарете марке „Мерит“, кавијар, теглице рена, видео игрице и стрипови о „Дијаболику“.

Апсолутна дискреција

Правило апсолутне тишине и дискреције је било кључно у дјеловању Денара и његове организације која је акумулирала богатство од више десетина милијарди еура.

У последњих неколико година заплијењена је покретна и непокретна имовина у вриједности од преко пет милијарди еура, лицима која су оптужена да су тзв. позајмљивачи имена, односно особа које раде у своје име, али за рачун Месине Денара.

Агенти Дирекције Антимафија сматрају да је Денаро усвојио метод појединих западноевропских терористичких група између Другог свјетског рата и пада Берлинског зида, који предвиђа формирање два круга дјеловања и два заштитна ланца за врховног боса.

Тако се једна посебна група најоданијих особа брине о сигурности Денара и његових јатака, док друга, потпуно одвојена, извршава само наређења која обухватају уцјене, рекетирање, убиства као и дијељење „мафијашке“ правде.

Денарова пословична сумњичавост га је држала свих ових година далеко и од његове ћерке Лоренце која је у међувремену постала пунољетна.

Нема доказа да је за све ове године Лоренца видела свог оца, што се да закључити и на основу њених постова на друштвеним мрежама, али и на основу једног Денаровог писма једном пријатељу који је доспио у руке истражних судија.

Лоренца и њена мајка су се прије неколико година одселили из породичне куће Денарових, када се пронијела вијест да Денаро има још једно дијете, којем се зна само име Франческо, по дједу.

Није било прецизних података ко му је мајка, гдје живи, чак ни кад је рођено, а претпоставља се 2005. године.

Моћни Денаро умијешао прсте и у италијанској економији?

Кад је преминуо Тото Рина 2017. године све је евидентније било да постоје двије Козе ностре.

Једна конзервативна, архаична укоријењена у провинцији и вјерна традиционалном функционисању и друга „модерна“ са дубоко пуштеним пипцима у великим градовима оријентисана на бизнис, јавне радове и велике пројекте.

Тада се сматрало да Месина Денаро није више толико опасан зато што је убица и јер носи одговорност за атентате на Борсолина и Фалконеа, већ зато што има толико велику моћ и везе да је у стању да загади својим прљавим новцем добар дио легалне економије у Италији.

Немилосрдни убица

Шеснаестог јануара 2023. године стиже вијест да је Денаро коначно ухапшен, а 25. септембра да је преминуо.

Тако је Месина Денаро постао једини бос који је објединио оба крила, обезбјеђујући својој организацији контролу територије и уплив у велике послове, од илегалних (дрога) до легалних, који су у распону од грађевинарства преко трговинских ланаца до зелених технологија.

Током мафијашке каријере, Денаро је био немилосрдан. Примјера ради, у јулу 1992. је учествовао у убиству Винћенца Милаца, шефа ривалског клана, а говорило се да је Денаро лично усмртио Милацову дјевојку, која је у тренутку убиства била у 3. мјесецу трудноће.

Суд је накнадно утврдио да је био један од организатора отмице дјечака Ђузепеа Ди Матеа (12), чији је отац свједочио на суду о убиству судије Фалконеа.

Дјечак је провео 779 дана у заробљеништву, затим је убијен, а његово тело је истопљено у киселини.

Од свега на крају остаће да се годинама препричава како је наложио убиство чувеног судије Ђована Фалконеа, а историја ће памтити његову изјаву "да је својим рукама могао да напуни читаво гробље".