М.М.

17. 09. 2023. 12:37   >>  12:38 2

ЦГО

"Неопходна приоритизација питања преговарачке структуре"

Центар за грађанско образовање (ЦГО) поново je указao, у сусрет формирању 44. Владе и у контексту потребне ревитализације преговора са ЕУ, на неопходност приоритизације питања преговарачке структуре, која у претходном периоду није оптимизована, а данас је практично и нефункционална.

ЦГО подсјећа да питање европских интеграција није било у фокусу претходне двије Владе, иако је то био дио њихових обећања, као и да су драгоцјено вријеме и ресурси изгубљени у неуспјелом прилагођавању преговарачке структуре ревидираној методологији.

"Осим што су изостали мјерљиви резултати у достизању постављених мјерила у преговарачком оквиру, свједочили смо и убрзаном одливу институционалне меморије, губитку кадрова који су дуго и у стручном капацитету учествовали у процесу преговора, ново руководство није успјело успоставити ни ауторитет, па је преговарачка структура постала само једна у низу жртава партикуларних интереса и партијских комбинаторика", наводе у саопштењу. 

У прилогу томе, како кажу, говори и пасивност преговарачких радних група (РГ).

ЦГО је, сходно Закону о слободном приступу информацијама, тражио податке од Министарства европских послова (МЕП) о броју и датумима одржаних састанака/сједница РГ за сва 33 преговарачка поглавља, од 4. децембра 2020. до 29. августа 2023. године (комплетан рад 42. Владе Здравка Кривокапића и готово читав рад 43. Владе Дритана Абазовића). Добијени подаци указују, истиче, на забрињавајуће ниску фреквенцију тих састанака РГ које би морале бити редовно мјесто сусрета и дијалога заинтересованих страна о свим питањима од значаја за наш преговарачки процес.

ЦГО констатује да су се током 33 мјесеца одржала 163 састанка, а што се односи на 33 преговарачке РГ (бројка до које је ЦГО дошао на основу бројања сваког појединачног састанка). Илустративније, за двије године и девет мјесеци просјечно је одржано пет састанака по РГ, уз напомену да су неке састале само једном.

"Надаље, од укупно 163 састанка/сједнице, више од петине (46 или 28.22%) представљају конститутивне сједнице, док је пленарних било нешто више од три петине (79 или 48.47%), а најмање се биљежи тематских сједница (38 или 23.31%). Практично, поједине РГ су имале по једну или двије сједнице послије конститутивне, а неке само конститутивну, односно нису уопште радиле", поручује ЦГО. 

Прецизније, како наводе из ЦГО-а, најактивније РГ биле су оне за преговарачка поглавља 24 - Правда, слобода и безбједност (22 сједнице), 23 – Правосуђе и темељна права (17 сједница), и 30 – Вањски послови (19 сједница). Насупрот њима, минимално активности је забиљежено код РГ за поглавља 11 - Пољопривреда и рурални развој, 12 - Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор и 26 - Образовање и култура, чије су РГ имале по само један састанак и то конститутивног карактера, а слична је ситуација и са поглављима 8 – Конкуренција и 25 - Наука и истраживање, чије су РГ имале по двије сједнице и то обје конститутивне.

Слиједе поглавља 22 - Регионална политика и координација стуктурних инструмената и 32 – Финансијски надзор, са по двије сједнице од чега пола конститутивних, као и поглавље 13 – Рибарство, са три сједнице од чега двије конститутивне.

"Хаотичност, неодговорност, недостатак дисциплине и ауторитета у преговарачкој структури се огледа и у признању МЕП-а о проблемима у сачињавању извјештаја о стању у свим поглављима, јер неке РГ и министарства нису испунили предвиђени рок, нити су доставиле неопходне информације о пресјеку стања о претприступним обавезама, а поједини шефови РГ се не одазивају ни на позиве на састанке", истичу у саопштењу. 

У свијетлу свега наведеног, ЦГО апелује на доносиоце одлука да отворе дијалог и постигну шири консензус о значају одрживости преговарачке структуре како би она постала ефикасан техничко-координациони-стручни механизам који функционише независно од тога ко је на власти и тиме се створили предуслови за функционалан процес преговора.