Žanet Cvink  [ DW ]

22. 10. 2025. 12:43

Četbot nije prijatelj: Zašto nam treba ljudska bliskost

Svoju najbolju prijateljicu upoznala sam na putu do škole. Živele smo u istoj ulici, provodile vreme zajedno i postale najbolje prijateljice. Ljubavne veze su dolazile i odlazile, neke su ostajale u našim životima, a danas živimo u različitim gradovima. Ali naše duboko prijateljstvo i dalje traje i u to smo obe sigurne — trajaće zauvek.

Prema istraživanju naučnika sa Univerziteta u Kanzasu, da bi neko postao najbolji prijatelj ili prijateljica, potrebno je da zajedno provedete oko 730 sati – otprilike koliko traje jedan mesec.

Da bi se poznanstvo pretvorilo u prijateljstvo, potrebno je između 80 i 100 sati zajedničkog vremena, a najmanje 200 sati da biste postali bliski prijatelji. Koliko tačno sati je potrebno da neko dobije titulu „najbolje prijateljice“, istraživači ipak nisu precizno izračunali.

Takva prijateljstva, u kojima možemo jedno drugom sve da ispričamo, imamo samo s nekolicinom ljudi – najviše s troje, kažu psiholozi. Ali i dobra, opuštena prijateljstva doprinose našem osećaju blagostanja.

Kako i gde upoznajemo prijatelje?

S prijateljima delimo zajedničke interese, smisao za humor ili slične navike. Zbog toga ih često upoznajemo tamo gde se redovno zadržavamo i gde kroz duže vreme više puta srećemo iste ljude.

U jednoj anketi u Nemačkoj više od dve trećine mladih i mladih odraslih izjavilo je da su sve ili većinu svojih dobrih prijatelja upoznali u školi, na fakultetu ili na poslu. Sport, hobiji i krug poznanika takođe nude mnogo prilika za sklapanje prijateljstava.

Kako odlučujemo s kim ćemo se sprijateljiti?

Čini se da i fizička blizina ima uticaj. Jedna studija je pokazala da se učenici koji sede jedni pored drugih u učionici češće sprijatelje nego oni koji sede dalje. Hoće li nam osoba s kojom delimo klupu zaista postati dobra prijateljica, na kraju zavisi od toga koliko nam je slična, pokazuje ista studija.

„Kada se okružim ljudima koji su mi slični i koji odražavaju moje vrednosti ili stavove, tada se osećam dobro – to je kao mala nagrada“, kaže Ana Šnajder, profesorka psihologije na Univerzitetu u Triru, koja između ostalog istražuje uticaj digitalizacije na društvo.

„Slični ljudi su kod mnogih tema na istoj talasnoj dužini, što razgovore čini lakšim“, dodaje Tobijas Altman, psiholog sa Univerziteta Duizburg-Esen, koji proučava uslove za stvaranje prijateljskih odnosa.

Sličnost, izgleda, igra ulogu i na genetskom nivou. Jedna studija sa oko 2.000 učesnika pokazala je da su prijatelji slični u oko jedan odsto svojih gena, iako nisu u srodstvu – otprilike kao rođaci četvrtog kolena. Najveće podudarnosti pronađene su kod gena povezanih s čulom mirisa.

A istraživači iz Izraela otkrili su da naš prijateljski interes za neku osobu, barem pri upoznavanju, može biti povezan i s tim koliko je njen telesni miris sličan našem. Nije bez razloga u našem jeziku izraz „nekog ne mirišeš“ sinonim za „ne sviđa mi se“.

Jesu li i onlajn prijateljstva „prava“ prijateljstva?

U Nemačkoj je oko 22 odsto kvir mladih izjavilo da su dobre prijatelje upoznali preko interneta. Među onima koji nisu kvir, to je reklo samo osam odsto. Ali može li se zaista sklopiti „pravo“ prijateljstvo na internetu – i jesu li takva prijateljstva stabilna?

Ako se prijateljstva održavaju isključivo u digitalnom prostoru, bez kontakta uživo, to na duže staze ne funkcioniše, smatra psiholog Altman. Jer, prijateljstvo nije samo prostor u kojem se osećamo dobro – prijatelji nam pomažu da se suočimo sa svetom i problemima.

Deca kroz igru s vršnjacima uče osnovna pravila društvenog ponašanja – na primer, šta se dešava kad nekoga udariš. U adolescenciji su prijateljstva posebno važna za razvoj identiteta. „Učimo da rešavamo konflikte, upoznajemo sebe kroz kontakt s drugima i nalazimo svoje mesto u društvu.“

Istina je da su neki ljudi u onlajn prijateljstvima otvoreniji i iskreniji. Ali bez direktnog kontakta, kao što je razgovor uživo, teško je intuitivno osetiti kako se druga osoba zaista oseća, kaže Altman. Na internetu lakše dolazi do nesporazuma, a sukobi se ređe otvoreno rešavaju – jer su onlajn prijateljstva mnogo lakše zamenjiva.

Zašto četbotovi ne mogu zameniti prijatelje

„Prijateljstva“ sa četbotovima mogu biti veoma problematična. Ovi modeli veštačke inteligencije programirani su da uvek potvrđuju sve što kažemo. „To dodatno učvršćuje naše čudne osobine i mane.“

I Ana Šnajder potvrđuje da se ljudi četbotovima lakše otvaraju jer ne strahuju od osuđivanja. Ali, ako nikada ne dobijemo drugačije mišljenje o sebi, kaže Altman, „brže skliznemo ka radikalnim stavovima, postajemo beskompromisni i prezahtevni prema drugima.“ U SAD-u je nedavno jedno „prijateljstvo“ s četbotom završilo tragično.

Ipak, razlike između onlajn i stvarnih prijateljstava danas su manje, kaže Šnajder. To je zbog brojnih mogućnosti digitalne komunikacije. U video-pozivu možemo videti i čuti drugu osobu, što olakšava razumevanje.

Osnovni uslovi za nastanak prijateljstva u digitalnom svetu isti su kao i u stvarnom: samootkrivanje, zajednički provedeno vreme, iskreno interesovanje za drugu osobu – i pre svega poverenje. Na primer, treba biti oprezan ako neko uporno odbija da komunicira putem videa.

Zašto nam prijateljstva prijaju

Još 2010. godine jedna meta-analiza 148 studija pokazala je: ljudi s mnogo društvenih kontakata žive duže. Dobra prijateljstva jačaju naše zdravlje gotovo isto kao prestanak pušenja. Za očekivani životni vek, prijateljstva su čak važnija od telesne težine ili fizičke aktivnosti.

Studija iz 2022. godine pokazala je da prijateljstva mogu smanjiti rizik od depresije, a britansko istraživanje s više od 10.000 učesnika otkrilo je da oni koji imaju mnogo društvenih kontakata imaju i manji rizik od demencije. Efekat je bio najjači kod onih koji, pored porodice, imaju i prijatelje.

Zašto su nam potrebna prijateljstva, a ne samo porodica

Ljudi kao izrazito društvena bića ne mogu bez kontakta s drugima, kaže psihološkinja Ana Šnajder. Pored osnovnih potreba poput hrane i sna, svi ljudi imaju tri velike društvene potrebe: da budu uključeni, da mogu donositi sopstvene odluke i da osećaju da njihovo delovanje ima efekta.

Sve te potrebe mogu se ispuniti kroz prijateljstva — možda čak i više nego kroz porodicu. „Porodica nam je data. Ali prijateljstva biramo sami. Kada dobijemo pozitivnu povratnu informaciju, znamo da nas neko voli zbog toga što jesmo, a ne zato što mora“, objašnjava Šnajder.

Kako prijateljstvo i saradnja osiguravaju opstanak

Ljudi nisu jedina vrsta koja sklapa prijateljstva. Vampirski šišmiši – jedini šišmiši koji se hrane krvlju sisara – pomažu jedni drugima tako što dele hranu s onima koji nisu uspeli da je pronađu.

I pacovi lutalice neguju bliska prijateljstva van porodice: pomažu svojim prijateljima da dođu do hrane ili ih oslobađaju iz zamki. Biološki se isplati pomagati i van sopstvene grupe jer to povećava šanse za opstanak vrste.

Pacovi čak mogu „nanjušiti“ kome se isplati pomoći – osećaju da li je druga jedinka takođe sklona pomoći. Da li i mi ljudi to radimo nesvesno kad biramo prijatelje, trebalo bi da pokažu buduća istraživanja.