M.M.

24. 03. 2023. 20:48   >>  20:49 4

ЕМИСИЈА "ОКВИР"

Бојић предлаже да се Скупштина изјасни о распуштању, Блажић каже да то није могуће

Адвокат Владан Бојић казао је да Скупштина, на предлог Владе или посланика, треба да констатује одлуком или закључком да је указ о распуштању Скупштине апсолутно ништаван и без правног дејства. Декан Факултета за државне и европске студије Ђорђије Блажић казао је да не види правни основ да Скупштина одлучује о указу, те да уколико Уставни суд није надлежан за одлучивање о указу, онда нико није. Правница Снежана Јоница истакла је да Скупштина нема овлашћења то да уради.

"Скупштина може да се понаша као да тај акт не постоји јер су они ништавни, не постоје. Дакле, Скупштина на предлог Владе или посланика треба да констатује једном одлуком или закључком што је у складу са Уставом, да констатује да је указ или одлука апсолутно ништавна и без правног дејства", казао је Бојић у емисији "Оквир". 

Предсједник државе је, како је казао, искочио из лимитирајућих норми које ограничавају његову надлежност, па према томе његов указ и одлука немају никакво правно дејство.

Истиче да је предсједник поступио на нелегитиман начин. 

"Предсједник није могао да распушти Скупштину јер је то могао након првог предлагања мандатара Кривокапића а да је од тада прошло 700 а не 90 дана", тврди Бојић.

Блажић не види правни основ да Скупштина одлучује о указу о распуштању Скупштине.

"Не можемо довести у ситуацију да Скупштина врши фукцију коју ни Уставни суд нема нити било који орган који контролише парламент. Ако није Уставни суд, онда нико није надлежан", закључио је Блажић.

Коментаришући да ли је предсједник имао право да распушти Скупштину, Блажић је казао да може да претпостави да је предсједник изоставио правни основ. 

Блажић је истакао да је потребно раздвојити овлашћење и правни основ приликом распуштања Скупштине.

"Да би користили овлашћења распуштања Скупштине морате имати правни основ. Правни основ из елаборације предсједника видимо у дијелу што парламентарна већина које требало да преузме функцију мандатара није у другом року завршила посао. У том смислу претпостављам да је предсједник изоставио правни основ", казао је Блажић.

Како је казао, да би се користила овлашћења распуштања Скупштине мора постојати правни основ.

Јоница је истакла да смтра да је предсједник имао право да распушти Скупштину.

"Он је имао уставно овлашћење које му даје члан 92 Устава. Конкретни правни основ није имао имајући у виду околности које су се дешавале јер 19. септембра када је био крајњи рок није предложио мадатара, али накнадно му је актуелна већина обезбиједила тај правни основ да доношењем контроверзног Закона о предсједнику и увођењем низа норми у тај закон и стварањем конкретних ситуација изведе оно што му је недостајало. Дакле, оно што није могао да уради након 19. септембра а то је да користи право да распушти Скупштину након 90 дана јер није имао чин предлагања мандатара", објашњава Јоница.

Истакла је да је предсједник избјегао да да правни основ за распуштање Скупштине.

Блажић поручује да живимо у времену невладавине права или прецизније "правног насиља".

"Ја сам 2021. године у септембру више пута предлагао да Влада треба да распушти Скупштину. Дакле ако Скупштина не функционише дуже времена Влада има овлашћења да распушти Скупштину. Не може 40, 50 закона да стоји годинама у кабинетима посланика и предсједнице Скупштине, а да друштвени односи нијесу уређени. Тај разлог је апсулутно био довољан", казао је он.