M.M. [ Мина ]

19. 03. 2023. 11:21   >>  11:21

ЦЕЕС

Нова влада да хитно припреми кредибилну средњорочну фискалну стратегију

Црна Гора, као земља која нема сопствену монетарну политику, мора хитно да реагује инструментима фискалне политике, како би поправила свој кредибилитет на међународном финансијском тржишту и очувала економску стабилност, оцијенили су из Центра за економске и европске студије (ЦЕЕС).

„Стога нова Влада, након парламентарних избора, мора хитно припремити кредибилну средњорочну фискалну стратегију, која би повратила повјерење страних инвеститора у јавне финансије Црне Горе. То би, у одређеној мјери, допринијело и повољнијим условима финансирања буџета, привреде и грађана“, рекли су из ЦЕЕС-а агенцији Мина-бусинесс.

Из ЦЕЕС-а су, коментаришући крах двије америчке банке и проблеме са којима се суочила швајцарска Цредит Суиссе, као и могуће импликације на Црну Гору, казали да је Европска централна банка (ЕЦБ) поново повећала основну каматну стопу и то за 0,5 процентних поена, јер инфлација не опада у складу са очекивањима.

„Наведено ће имати утицаја на могуће повећање каматних стопа и у Црној Гори као еуризованој економији, што се већ и догодило када је ЕЦБ повећала основну каматну стопу прошле године“, подсјетили су из ЦЕЕС-а.

Како су навели, најаве даљег повећања каматних стопа у Сједињеним Америчким Државама (САД) би могле да буду кориговане, с обзиром на то да је раст каматних стопа један од разлога недавног затварања Силицон Валлеy банке (СВБ) и Сигнатуре банке.

„Ово нијесу биле системски важне банке, а реакција америчких власти у гарантовању сигурности депозита америчких грађана је била одлична, како би се спријечио домино ефекат. Пад вриједности акција једне од највећих свјетских банака и системски важне банке - швајцарске Цредите Суиссе, утицао је на потребу њеног задуживања код швајцарске централне банке. Ипак, и поред тога, акције Цредит Суиссе падају, а пали су и сви индекси европских берзи, као и цијене нафте. Кредитне агенције су ставиле још неколико европских банака на провјеру (wатцх)“, објаснили су из ЦЕЕС-а.

У ЦЕЕС-у сматрају да ситуација на међународном финансијском тржишту може имати утицај на реални сектор широм Европе.

„Тренутни развој догађаја отежаће могућности и услове задуживања за мале и рањиве економије са високим фискалним дефицитом и јавним дугом, попут Црне Горе“, саопштили су из ЦЕЕС-а.

Како су додали, цијене обвезница на међународном тржишту тренутно расту, али црногорске обвезнице стагнирају и нуде се са око 80 процената вриједности у односу на номиналну.

„Веома скупо задуживање Црне Горе потврђено је и кроз недавни кредитни аранжман Министарства финансија са Деутсцхе банком, уз ефективну каматну стопу од десет одсто. Отежане могућности задуживања наше земље могу бити велики изазов за редовну исплату буџетских обавеза, будући да предвиђено задужење за финансирање недостајућих буџетских средстава за ову годину износи 600 милиона ЕУР“, оцијенили су из ЦЕЕС-а.

Како тврде, то даље може неповољно да утиче на укупну економску активност, јер потрошња државе учествује око 20 одсто у формирању бруто домаћег производа (БДП), а јаки су и мултипликативни ефекти.

„У таквом сценарију не искључујемо ни рецесију“, упозорили су из ЦЕЕС-а.

Коментаришући могући домино ефекат на банке у Европи, због актуеног краха неколико банака, из ЦЕЕС-а су казали да је затварање двије средње банке у САД-у и пад вриједности акција Цредит Суиссе-а, пратила веома добра реакција монетарних власти у одговору на те изазове, те се за сада не може говорити о домино ефекту.

„Ипак, како смо претходно навели, акције Цредит Суиссе-а и даље падају, а пали су и сви индекси европских берзи, као и цијене нафте. Кредитне агенције су ставиле још неколико европских банака на провјеру. Све то указује на потребу појачане опрезности“, додали су из ЦЕЕС-а.

На питање да ли постоји бојазан од банкарске кризе, која би могла уздрмати тржишта више него финансијска 2008-2009, из ЦЕЕС-а су одговорили да су монетарне власти у свијету, полазећи од искуства велике финансисјке кризе, значајно унаприједиле механизме макропруденцијалне политике, односно мјере јачања стабилности финансијског сектора.

Ипак, постојећи изазови у банкарском сектору у САД-у и Европи и кретања на финансијским тржиштима, указују на потребу још веће опрезности у вођењу макропруденцијалне политике и капитализације банака.

„То важи за све земље, укључујући и Црну Гору, која има стабилан банкарски сектор и правни оквир о кредитним институцијама усаглашен са европским директивама. Поред тога, веома важан фактор у даљем јачању стабилности, како бакарског сектора, тако и економије у цјелини, била би хитна консолидација јавних финансија“, закључили су из ЦЕЕС-а.