Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Ekonomija

M.M. [ Mina ]

19. 03. 2023. 11:21   >>  11:21

CEES

Nova vlada da hitno pripremi kredibilnu srednjoročnu fiskalnu strategiju

Crna Gora, kao zemlja koja nema sopstvenu monetarnu politiku, mora hitno da reaguje instrumentima fiskalne politike, kako bi popravila svoj kredibilitet na međunarodnom finansijskom tržištu i očuvala ekonomsku stabilnost, ocijenili su iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).

„Stoga nova Vlada, nakon parlamentarnih izbora, mora hitno pripremiti kredibilnu srednjoročnu fiskalnu strategiju, koja bi povratila povjerenje stranih investitora u javne finansije Crne Gore. To bi, u određenoj mjeri, doprinijelo i povoljnijim uslovima finansiranja budžeta, privrede i građana“, rekli su iz CEES-a agenciji Mina-business.

Iz CEES-a su, komentarišući krah dvije američke banke i probleme sa kojima se suočila švajcarska Credit Suisse, kao i moguće implikacije na Crnu Goru, kazali da je Evropska centralna banka (ECB) ponovo povećala osnovnu kamatnu stopu i to za 0,5 procentnih poena, jer inflacija ne opada u skladu sa očekivanjima.

„Navedeno će imati uticaja na moguće povećanje kamatnih stopa i u Crnoj Gori kao eurizovanoj ekonomiji, što se već i dogodilo kada je ECB povećala osnovnu kamatnu stopu prošle godine“, podsjetili su iz CEES-a.

Kako su naveli, najave daljeg povećanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) bi mogle da budu korigovane, s obzirom na to da je rast kamatnih stopa jedan od razloga nedavnog zatvaranja Silicon Valley banke (SVB) i Signature banke.

„Ovo nijesu bile sistemski važne banke, a reakcija američkih vlasti u garantovanju sigurnosti depozita američkih građana je bila odlična, kako bi se spriječio domino efekat. Pad vrijednosti akcija jedne od najvećih svjetskih banaka i sistemski važne banke - švajcarske Credite Suisse, uticao je na potrebu njenog zaduživanja kod švajcarske centralne banke. Ipak, i pored toga, akcije Credit Suisse padaju, a pali su i svi indeksi evropskih berzi, kao i cijene nafte. Kreditne agencije su stavile još nekoliko evropskih banaka na provjeru (watch)“, objasnili su iz CEES-a.

U CEES-u smatraju da situacija na međunarodnom finansijskom tržištu može imati uticaj na realni sektor širom Evrope.

„Trenutni razvoj događaja otežaće mogućnosti i uslove zaduživanja za male i ranjive ekonomije sa visokim fiskalnim deficitom i javnim dugom, poput Crne Gore“, saopštili su iz CEES-a.

Kako su dodali, cijene obveznica na međunarodnom tržištu trenutno rastu, ali crnogorske obveznice stagniraju i nude se sa oko 80 procenata vrijednosti u odnosu na nominalnu.

„Veoma skupo zaduživanje Crne Gore potvrđeno je i kroz nedavni kreditni aranžman Ministarstva finansija sa Deutsche bankom, uz efektivnu kamatnu stopu od deset odsto. Otežane mogućnosti zaduživanja naše zemlje mogu biti veliki izazov za redovnu isplatu budžetskih obaveza, budući da predviđeno zaduženje za finansiranje nedostajućih budžetskih sredstava za ovu godinu iznosi 600 miliona EUR“, ocijenili su iz CEES-a.

Kako tvrde, to dalje može nepovoljno da utiče na ukupnu ekonomsku aktivnost, jer potrošnja države učestvuje oko 20 odsto u formiranju bruto domaćeg proizvoda (BDP), a jaki su i multiplikativni efekti.

„U takvom scenariju ne isključujemo ni recesiju“, upozorili su iz CEES-a.

Komentarišući mogući domino efekat na banke u Evropi, zbog aktuenog kraha nekoliko banaka, iz CEES-a su kazali da je zatvaranje dvije srednje banke u SAD-u i pad vrijednosti akcija Credit Suisse-a, pratila veoma dobra reakcija monetarnih vlasti u odgovoru na te izazove, te se za sada ne može govoriti o domino efektu.

„Ipak, kako smo prethodno naveli, akcije Credit Suisse-a i dalje padaju, a pali su i svi indeksi evropskih berzi, kao i cijene nafte. Kreditne agencije su stavile još nekoliko evropskih banaka na provjeru. Sve to ukazuje na potrebu pojačane opreznosti“, dodali su iz CEES-a.

Na pitanje da li postoji bojazan od bankarske krize, koja bi mogla uzdrmati tržišta više nego finansijska 2008-2009, iz CEES-a su odgovorili da su monetarne vlasti u svijetu, polazeći od iskustva velike finansisjke krize, značajno unaprijedile mehanizme makroprudencijalne politike, odnosno mjere jačanja stabilnosti finansijskog sektora.

Ipak, postojeći izazovi u bankarskom sektoru u SAD-u i Evropi i kretanja na finansijskim tržištima, ukazuju na potrebu još veće opreznosti u vođenju makroprudencijalne politike i kapitalizacije banaka.

„To važi za sve zemlje, uključujući i Crnu Goru, koja ima stabilan bankarski sektor i pravni okvir o kreditnim institucijama usaglašen sa evropskim direktivama. Pored toga, veoma važan faktor u daljem jačanju stabilnosti, kako bakarskog sektora, tako i ekonomije u cjelini, bila bi hitna konsolidacija javnih finansija“, zaključili su iz CEES-a.

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније