Ferenc Gal  [ DW ]

17. 10. 2025. 10:57

Fon der Lajen na zapadnom Balkanu - od pohvala do upozorenja

Šest zemalja za nepuna tri dana – predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (CDU) imala je zgusnut raspored tokom svoje posete državama zapadnog Balkana:Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i Severnoj Makedoniji ove nedelje.

Ona je proteklih godina više puta posećivala region, poslednji put 2024. Sve ove zapadnobalkanske zemlje nadaju se članstvu u EU – kada bi to tačno moglo da se dogodi, nije poznato. Hrvatska je 2013. bila poslednja zemlja koja je primljena u EU.

Zemlje regiona napreduju ka tom cilju različitim tempom: dok se Crnoj Gori daju dobre šanse za skoro članstvo, proces uSrbijije zastao - zbog proruske politike i sve autoritarnije vlasti.

Od pre skoro godinu dana, kada se srušio krov železničke stanice u Novom Sadu i usmrtio 16 ljudi, gotovo neprekidno se održavajuprotesti protiv vlastipredsednikaAleksandra Vučića (SNS). Opozicija i demonstranti traže nove izbore – Vučić to do sada odbija, a umesto toga bezbednosne snage brutalno suzbiju proteste.

Kritike na račun posete Beogradu

Između ostalog, zbog toga je politička grupacija Evropski Zeleni (EGP) unapred označila posetu Fon der Lajen Beogradukao „potpuno neprimerenu i politički pogrešno usmerenu“. I Evropski socijalisti (PES) pozvali su je da „osudi represiju Vučića i podrži zahteve studenata i opozicije za nove izbore“.

President Vučić has been repressing protestors, including using violence, for almost a year.
Tomorrow President Von der Leyen is visiting Serbia.
We fear that President Vučić will use her visit to claim that he has the support of European partners.
We must not reward autocrats.… pic.twitter.com/fo6zWjV5wY

— PES 🌹🇪🇺 (@PES_PSE) October 13, 2025

Više organizacija civilnog društva, među njima i Reporteri bez granica, apelovali su na predsednicu Komisije da tokom svoje posete skrene pažnju na „krizu slobode medija“ u Srbiji i regionu.

Kritičari su EU više puta zamerali da je previše popustljiva prema predsedniku Srbije Vučiću.

Fon der Lajen zahteva reforme od Vučića

Ovog puta Fon der Lajen je iznela relativno jasne stavove. Sada je „pravi trenutak za Srbiju da konkretizuje pristupanje našoj Uniji. Zbog toga moraju da se postignu pomaci u oblasti vladavine prava, uslova za izbore i slobode medija", rekla je na konferenciji za novinare u sredu, 15. oktobra.

To što predsednica Komisije sada koristi oštriji ton i javno kritikuje demokratske nazadovanja u Srbiji, može da ojača poziciju EU, kaže Nikolas Cifakis, politikolog sa Koledža Evrope za DW.

„Ako EU dosledno nagrađuje napredak, a stagnaciju ili nazadovanje sankcioniše, to će imati značajan uticaj na političke reforme u regionu“, dodaje Cifakis. Politikom umirivanja proruski nastrojenih aktera, Brisel dovodi u pitanje svoje mogućnosti uticaja i poverenje proevropskih snaga.

Fon der Lajen je u sredu takođe pozvala Srbiju da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, sa čijim liderom Vladimirom Putinomse Vučić sastao u septembru. Beograd je svoju spoljnu politiku doduše u mnogim tačkama uskladio, ali mora da učini još više, rekla je predsednica Komisije.

Crna Gora: „Predvodnica" u procesu pristupanja

Koliko su pojedine zemlje regiona različito napredovale na putu ka članstvu, pokazala je poseta Fon der Lajen Crnoj Gori dan ranije. Ona je toj zemlji potvrdila da je „potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije“. Crna Gora je „bez ikakve sumnje predvodnica u procesu pristupanja“ i mogla bi da postane članica 2028. ako ostane na tom putu.

Shodno tome, tokom posete Crnoj Gori, fokus je bio „više na investicijama nego na reformama“, objašnjava Nina Vujanović iz briselskog trusta mozgova Bruegel. Tako bi, na primer, nedavni ulazak Crne Gore u evropski SEPA platni prostor – istovremeno sa Albanijom i Severnom Makedonijom – trebalo da pomogne u podsticanju privrede.

U celini, Fon der Lajen se tokom svoje posete zalagala za direktne strane investicije u region, kaže Nina Vujanović. One su ionako već relativno visoke: prema OECD, direktne strane investicije u zapadnobalkanskim državama činile su između 2020. i 2023. u proseku 6,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) – više od četiri puta više od proseka EU koji iznosi 1,5 odsto.

Sa takozvanim planom rasta za zapadni Balkan, EU želi dodatno da ojača regionalne privrede: do 2027. trebalo bi da se obezbede sredstva u iznosu od šest milijardi evra, sa ciljem da se bruto domaći proizvod regiona u narednih deset godina udvostruči.

Ekonomska integracija i geopolitika

Uprkos fokusu na ekonomsku integraciju, Fon der Lajen je ukazala i na potrebu političkih reformi, kaže Nina Vujanović iz Bruegela. „Region zapadnog Balkana je veoma raznolik, i to se odražava i u načinu na koji se obraćala donosiocima odluka u različitim zemljama“, objašnjava Vujanović.

Gde god je bilo potrebno, Fon der Lajen je naglasila potrebu za političkom stabilizacijom – pored Srbije, to se odnosi i na Kosovo, kao i na Bosnu i Hercegovinu.

Posebno situaciju u ove dve zemlje politikolog Cifakis vidi kao ključne spoljnopolitičke izazove za EU u regionu. Nacionalističke podele i konflikti otvaraju Rusiji mogućnosti za uticaj. Zbog toga je proširenje EU „motivisano geopolitičkim razmatranjima“.

Ali kandidati za članstvo ne bi trebalo da gaje iluzije, dodaje Cifakis: „EU se doduše pokazuje odlučnom da ubrza proces proširenja, ali nije spremna da snizi kriterijume za članstvo.“