Oliver Piper  [ DW ]

29. 10. 2025. 11:18

Istraživanja pokazuju: Zadovoljstvo životom u Nemačkoj raste

Dva najnovija istraživanja „opipala su puls“ Nemcima – i došla do sličnog zaključka: stanovnici Nemačke ponovo su zadovoljniji svojim životom. „Atlas sreće 2025“ pokazuje da se raspoloženje nakon kriznih godina primetno popravilo. Svaka druga osoba danas sebe opisuje kao veoma zadovoljnu. Do sličnog zaključka dolazi i BiB.Monitor Zadovoljstvo Saveznog instituta za istraživanje stanovništva, koji se dodatno fokusira na to koliko su zadovoljni doseljenici u Nemačkoj. Katarina Špis, rukovodilac projekta BiB.Monitor, izjavila je za DW: „Kada je reč o zadovoljstvu životom, zaista smo postigli određenu stabilizaciju i sada smo skoro na nivou pre pandemije korone. Kada napravimo razliku po grupama doseljenika, među onima koji dolaze iz istočne Evrope imamo veliki udeo vrlo zadovoljnih ljudi. Takođe uočavamo takozvani ‘paradoks integracije’ – potomci doseljenika manje su zadovoljni od svojih roditelja koji su se doselili.“

Pojam „paradoks integracije" potiče od sociologa i istraživača integracije Aladina el-Mafaalanija. On je postavio tezu da s uspešnom integracijom raste i potencijal za konflikte. Kada naredne generacije doseljenika ne žele samo da učestvuju, već i da aktivno oblikuju društvo, to neminovno dovodi do sukoba. Istraživanje pokazuje da doseljenici imaju najviše vrednosti „vrlo zadovoljnih ljudi“ – slede osobe bez migracione pozadine, a zatim potomci doseljeničke generacije. „Nalaz da potomci nisu toliko zadovoljni može se povezati s tim da očekivanja možda nisu u potpunosti ispunjena, kao i da integracija nije funkcionisala onako dobro kako su to priželjkivali i sami ispitanici i društvo u celini“, kaže Špis.

Najzadovoljniji u Nemačkoj: doseljenici iz istočne Evrope

Čini se, međutim, da se integracija doseljenika iz istočne Evrope odvija uspešnije – gotovo svaka četvrta osoba iz te grupe veoma je zadovoljna svojim životom u Nemačkoj, verovatno i zbog veće kulturne bliskosti stanovništva. S druge strane, postoji znatno visok udeo doseljenika iz Azije i Afrike koji su sa svojim životom u Nemačkoj manje zadovoljni: preko trećine – više nego u bilo kojoj drugoj grupi. Mogući razlozi:iskustva diskriminacije i rasizma, veća kulturna distanca ili teži migracioni putevi.

Ipak, razlike su velike u zavisnosti od zemlje porekla. Među doseljenicima koji su u Nemačku stigli 2015. i 2016. godine, slika je mešovita: skoro svaki treći izbeglica iz Sirije veoma je zadovoljan svojim životom, dok je otprilike isti broj doseljenika iz Iraka ili Eritreje nezadovoljan svojom situacijom. Moguće objašnjenje: sirijskim izbeglicama je u većini slučajeva dodeljen viši stepen zaštite, uključujući mogućnost spajanja porodice.

Nemački jezik kao ključ integracije i zadovoljstva

Za Ukrajince i Ukrajinke koji su u Nemačku stigli od februara 2022. godine, s početkom ruskog napada, važi sledeće: njihovo životno zadovoljstvo je u odnosu na prošlu godinu doduše blago poraslo, ali je i dalje veoma nisko. Čak polovina njih nezadovoljna je svojom situacijom. Direktorka Instituta kaže:„Posebno kod velike grupe Ukrajinki i Ukrajinaca koji su u Nemačkoj potražili zaštitu, vidimo niže zadovoljstvo životom kod starijih žena. To bi moglo biti povezano s činjenicom da su njihovi partneri i dalje u Ukrajini i možda direktno učestvuju u ratu.“

Studija pokazuje još jedan važan nalaz: što manje doseljenici kod kuće govore nemački, to su manje zadovoljni – jezik ostaje ključ uspešne integracije. „Ne samo u Nemačkoj, već i drugde vidimo – što duže doseljenici žive u zemlji, to su bolje uključeni na tržište rada i bolje poznaju jezik. A to je povezano i s činjenicom da s dužinom boravka raste i njihovo zadovoljstvo životom“, objašnjava Špis.

Iseljenici iz Nemačke često su zadovoljni ljudi

Savezni institut za istraživanje stanovništva nije se bavio samo životnim zadovoljstvom onih koji su doselili u Nemačku, već i onih koji su je napustili. Rezultat nije iznenađenje: emigranti u Španiju, Italiju, Portugal i Grčku uglavnom su veoma zadovoljni svojim životom. „To svakako ima veze s klimom, ali i s nižim troškovima života", objašnjava Katarina Špis, ali razbija jedno uverenje: „Ljudi koji žele da se isele nisu nužno nezadovoljni u Nemačkoj. Među njima ima mnogo vrlo zadovoljnih. To pokazuje da iseljavanje ne znači automatski da neko ‘beži’ iz Nemačke jer je nezadovoljan, već da postoje i grupe koje su zadovoljne, ali žele da odu u inostranstvo kako bi stekle nova iskustva.“