Tim Šauenberg  [ DW ]

01. 07. 2025. 07:40

Pet vrsta suše i šta tu može da pomogne

U Evropi je ovo proleće bilo posebno sušno. U aprilu i maju skoro da nije bilo padavina, a sada je tu i ekstremna vrućina. To nije zabrinulo samo poljoprivrednike, već i transportnu industriju, jer su se vodostaji reka, važni za plovidbu terenih brodova, bitno smanjili. Na Rajni, važnom trgovačkom putu, brodovi su mogli da plove samo ograničeno i s manjim teretom.

I u drugim regionima sve češće dolazi do suša. To dovodi do propadanja useva, a industriji nedostaje voda. Razlog su rastuće temperature zbog klimatskih promena izazvanih delovanjem čoveka i sagorevanjem uglja, nafte i gasa.

Nauka razlikuje više vrsta suša i njihovih posledica:

Meteorološke suše

Prema navodima nemačke Meteorološke službe, o ovoj vrsti suše se govori kada je najmanje jedan ili dva meseca neobično suvo vreme i kada ima manje padavina nego što je uobičajeno. Na primer, nadležna služba Australije saopštila je da je april u nekim delovima zemlje bio jedan od najsušnijih od početka meteoroloških merenja 1900. godine. U pojedinim delovima Australije ekstremna suša traje već tri godine. Što suša duže traje, to ozbiljnije mogu biti njene posledice.

Poljoprivredna suša

Kada je tlo previše suvo, farmeri imaju problema s vodom, biljke slabo rastu i prinosi su mali ili potpuno izostanu. Tada se radi o poljoprivrednoj suši, objašnjava Dirk Karger iz üvajcarskog Saveznog istraživačkog instituta za šume, sneg i krajolik (WSL).

Studija, koju je ove godine objavio WSL, pokazuje da su ekstremne suše širom sveta u poslednje četiri decenije u porastu. Površina zahvaćena sušom povećava se godišnje za oko 50.000 kvadratnih kilometara, što odgovara površini Švajcarske. U severnom Čileu poljoprivredna suša traje već 14 godina, a u jugozapadnom delu SADtri godine zaredom bilo je ekstremno suvo.

Hidrološka suša

Do hidrološke suše dolazi kada nivo vode u rekama, jezerima i podzemnim vodama padne ispod minimalne vrednosti i kada su rezervoari za svežu vodu skoro prazni.

Ova vrsta suše često se pojavljuje kao posledica duže meteorološke suše. Prema navodima nemačke Meteorološke službe, to se dešava kada tokom najmanje četiri meseca vlada neuobičajeno suvo vreme.

Sve više regiona širom sveta biva pogođeno nadprosečnom dugim periodom suše. Svetska banka predviđa da će do 2050. godine, naročito u Africi, jugoistočnoj Aziji, ali i u SAD i delovima Južne Amerike, problemi sa vodom da postanu još veći.

Kombinovana suša na Kipru

Nedostatak vode prisutan je i u severnoj Africi, Grčkoj i na Kipru. Na tom mediteranskom ostrvu istovremeno su prisutne i poljoprivredna i hidrološke suša.

Nedeljama gotovo da uopüte nema kiše, akumulaciona jezera i rezervoari vode su prazni, a reke su presušile. Farmerima ponestaje vode, a usevi su u opasnosti da propadnu, izveštavaju kiparski mediji.

„Prošla godina nije bila dobra, a ova je takođe loša", kaže o drugoj uzastopnoj sušnoj godini Adrijana Brugeman, profesorka iz Istraživačkog centra kiparskog Instituta za energiju, okolinu i vodu.

Zimski meseci su u mnogim regionima period kada dolazi do padavina i kada se reke i akumulaciona jezera pune vodom. Pošto skoro da i nije bilo kiše, rezervoari vode na Kipru sada su prazni. „Nismo u dobroj situaciji", kaže Brugeman.

Kada su pogođeni ljudi: socioekonomska suša

Pojedine vrste suša često se ne mogu jasno razlikovati, jer se javljaju istovremeno. Većina suša, koje ljudi uopšte i ne primete, su socio-ekonomske suše, kaže Karger. One nastaju kada ekstremna suša direktno utiče na društvo i privredu. To se dešava, na primer, kada zbog nedostatka vode roba ili električna energija poskupljuje ili kada vlada oskudica za robom i strujom.

Tako je u Španiji i Italiji 2024. godine s vremena na vreme bilo ograničenja u snabdevanju vodom. U Francuskoj su prošlog leta više puta morali da zaustave rad nuklearnih elektrana, jer nije bilo dovoljno vode za hlađenje reaktora. Reke su imale premalo vode. U Zimbabveu je prošle godine hidroelektrana zbog nedostatka vode prestala da proizvodi struju, što je dovelo do nestanka električne energije.

Suše često imaju dramatične socijalne i ekonomske posledice. U mnogim regionima, uključujući Sudan, Južni Sudan i Mali, dugotrajna suša dodatno pogoršava glad.

„Ako pogledamo zemlje na zapadu, poput SAD, gde u poslednjoj deceniji postoji ozbiljan problem s nestašicom vode, onda vidimo da je to već dovelo do posledica po snabdevanje vodom. Isto važi za Čile, gde već dolazi do velikih šteta", objašnjava Karger.

Savezne države Kalifornija i Nevada na zapadu SAD već mesecima su pogođene sušom. Dugotrajni periodi bez padavina su tokom zimskih meseci doprineli i tome da do+e do razornih šumskih požara.

Potcenjene suše i ekološke posledice

Prema navodima nemačkog Instituta Helmholc, suše su potcenjeni ekstremni vremenski događaji. Često uzrokuju mnogo veću ekonomsku štetu nego oluje, poplave ili obilne padavine. Za razliku od drugih vremenskih nepogoda, za sušu nema upozorenja. A koliko će velike posledice da budu, postaje jasno tek dugo nakon njenog početka.

Samo u SAD suše svake godine nanesu štetu od šest do devet milijardi dolara.

U naučnoj literaturi sve češće se spominje i peta vrsta suše: ekološka suša. Ona opisuje uticaj nedostatka kiše i vode na životinje, biljke i čitave ekosisteme koji su zbog ekstremne suše izbačeni iz ravnoteže.

Ekstreman pad nivoa podzemnih vode i smanjenja vlažnosti zemlje u tlu može da ima nepovratne posledice po ekosisteme, a time i po ljude. To uključuje masovne gubitke prinosa, povećano izumiranje drveća, smanjenu produktivnost ekosistema i ugrožavanje snabdevanja vodom, objašnjavaju naučnici WSL u svojoj studiji.

Suša brzo utiče na paünjake, ali trava brzo ponovo naraste kada padne kiša. U šumama, međutim, duže suše mogu da izazovu trajna oštećenja. Suša povećava i rizik od drugih katastrofa. Ako nakon duge suše padne obilna kiša, isušeno tlo ne može da apsorbuje nagle količine vode. Posledice su poplave, klizišta i bujice.

Šta pomaže protiv suše

Kako bi se sprečilo da suše u budućnosti budu sve gore, stručnjaci preporučuju da se, što je brže moguće, ograniči šteta od klimatskih promena. Istovremeno, ljudi moraju da se prilagode sve češćim i dužim periodima bez padavina. Zato je ključno efikasnije i štedljivije korišćenje dostupne vode, kako u domaćinstvu, tako i u industriji. Za to već postoje dobre strategije.

Singapur je svetski lider u prikupljanju kišnice. Mnogi rezervoari za vodu raspoređeni su po čitavom gradu i sakupljaju vodu. Oni obezbeđuju pitku vodu u sušnim periodima i hlade grad tokom vrućina. Više postrojenja za prečišćavanje vode reciklira otpadnu u pitku vodu. To do sada radi vrlo mali broj zemalja, a tu leži ogroman potencijal za uspešno suočavanje s krizom nedostatka vode.

Osim toga, širom sveta gube se ogromne količine vode zbog starih i oštećenih cevi, iz kojih voda curi. Italija, na primer, gubi oko 40 odsto pitke vode tokom transporta do krajnjih korisnika. U evropskom proseku, četvrtina pitke vode se izgubi zbog lošeg upravljanja vodnim sistemima. Istovremeno, popravka cevi i redovne provere curenja širom sveta pomažu u očuvanju postojećih zaliha vode.