Nidale Abu Mrad - BBC Svetski servis  [ BBC ]

01. 07. 2025. 11:33   >>  15:38

Šta je 'temperatura vlažne sijalice' i zašto je važna

„Temperature vlažnog termometra“ daju bolji pokazatelj koliko je vreme opasno - a smatra se da je 35°C smrtonosno.

Ubedljivo je utvrđeno da klimatske promene čine toplotne talase snažnijim i verovatnijim, a kako temperature rastu u letnjim mesecima na severnoj hemisferi, tako veći deo Evrope i delovi SAD-a i severoistočne Azije doživljavaju mnogo toplije vremenske uslove od uobičajenih.

To donosi čitav dijapazon opasnosti po zdravlje, naročito za ugrožene populacije kao što su stariji, deca i osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima.

Novi rekord za vrućinu u junu ove godine od 46 stepeni Celzijusovih postavljen je u subotu 28. juna u gradu El Granadu, prema španskoj nacionalnoj meteorološkoj službi, koja je takođe saopštila da je ovaj mesec na dobrom putu da postane najtopliji jun otkako se vodi evidencija.

Ali brojke umeju da budu varljive: ljudi ne „osećaju" visoke temperature isto – a one nisu ni približno toliko opasne – u suvim zemljama sa niskom vlažnošću (centralna Kanada, na primer) kao u sparnim, vlažnim klimama (na primer, oko Persijskog zaliva).

Ovde na scenu stupa „temperatura vlažne sijalice", kao način da se izmeri potencijalno smrtonosna kombinacija toplote i vlažnosti.

Ali šta je ona i kako funkcioniše?

Šta je 'temperatura vlažne sijalice'?

Svi znaju za reč „temperatura" – to je ono kad nam termometar govori koliko je topao vazduh.

„Temperatura vlažne sijalice" meri efekat mešavine toplote i vlažnosti (koliko je vlažnosti ili vodenih isparenja u vazduhu).

Kako je merite?

U najprostijoj verziji, uzmete termometar, onaj od stakla sa kojim je odrasla većina nas, i umotate ga u tufer vate.

Potom ga poprskate vodom da bude vlažan.

To vam govori kolika je temperatura dok voda isprava sa njega.

Uklonivši sa sobom toplotnu energiju, ta voda hladi „temperaturu" na „temperaturu vlažne sijalice".

Zašto je važna?

Ljudska bića se hlade putem znojenja: voda koja se izbaci preko kože uklanja višak telesne temperature i kad ona ispari, sa sobom uklanja i toplotu.

Taj proces funkcioniše dobro u suvim oblastima, ali može da bude mnogo manje efikasan u istinski vrelim, vlažnim oblastima.

Ako je spoljna temperatura blizu telesne temperature, veoma je teško ohladiti se gubljenjem vlažnosti putem znojenja ako je vlažnost vazduha previsoka.

To je zato što je vazduh već prepun vlage da bi mogao da je primi još, isparavanje znoja se usporava, tako da više ne možemo toliko dobro da se ohladimo.

U ekstremnim slučajevima, ne bismo uopšte mogli da se znojimo, što bi dovelo do smrti.

Koja je onda temperatura opasna?

Studija iz 2020. godine objavljena u časopisu Sajens advansiz pokazala je da „temperatura vlažne sijalice od 35 stepeni Celzijusovih predstavlja našu gornju fiziološku granicu, a da mnogo niže vrednosti ostavljaju ozbiljne zdravstvene posledice i negativno utiču na produktivnost".

Kombinacija toplote i vlažnosti praktično znači da iznad „temperature vlažne sijalice" od 35 stepeni Celzijusovih ljudsko telo prestaje da se oslobađa toplote i ispušta je u okruženje – sa smrtonosnim posledicama, jer organi, na primer, tada prestaju da rade.

Ako ljudi nemaju pristup klimatizaciji, mogli bi da umru u roku od nekoliko sati.

Čak i oni u dobroj fizičkoj formi i zdravi, koji se odmaraju u hladu bez odeće na sebi i sa neograničenim pristupom pijaćoj vodi, imali bi problema da prežive.

Kao što je već napomenuto, „temperatura vlažne sijalice" je niža od običnih očitavanja na termometru i retko dostiže 35 stepeni Celzijusovih na duži vremenski period ili u većim oblastima.

Ali to možda neće uvek biti tako.

Šta je sa globalnim zagrevanjem?

Što je vazduh topliji, može da zadrži više vlage.

Kako, dakle, globalne temperature rastu, veća je verovatnoća da ćemo doživeti veću vlažnost, koja će izazvati rast „temperature vlažne sijalice".

Prema studiji iz 2020. godine iz Sajens advansiza, određeni delovi sveta - kao što su Južna Azija i Persijski zaliv – u poslednjih 40 godina već su doživeli udvostručavanje mešavine ekstremne toplote i vlažnosti.

Studija predviđa da će ovi opasni nivoi postati mnogo rasprostranjeniji i da će trajati mnogo duže ako se ništa ne preduzme da bi se ograničilo globalno zagrevanje.

Ali čak i ako ne dostigne prag od 35 stepeni Celzijusovih, „temperatura vlažne sijalice" može da ukaže na to gde toplotni talasi predstavljaju najveću opasnost po život – i kome.

„U Indiji, na primer, oni koji rade u građevinarstvu, u dostavnim službama, moraju da izlaze napolje da bi obavljali vlastiti posao."

„Za razliku od onih čije plate ne zavise od klime, za njih nema drugog načina da zarade za život", kaže Andžal Prakaš, direktor istraživanja specijalizovan za klimatske promene i adaptaciju u indijskoj Poslovnoj školi.

Kako ove informacije mogu da spasu živote?

Merenja „vlažne sijalice" pomažu nam da shvatimo koje oblasti se približavaju pragu opasnom po život i tada vlade mogu da preduzmu konkretne mere prilagođavanja.

„Na primer, ako vremenske prognoze pokažu da je u nekim oblastima velika verovatnoća da će temperatura vlažne sijalice dostići 35 stepeni Celzijusovih za deset godina, vlade bi mogle tome da se prilagode uvevši sisteme ranog upozoravanja, promenivši sate odlaska u školu i usvojivši konkretne mere hlađenja", objašnjava profesor Prakaš.

Koliko je sve loše sada i hoće li postati još gore?

Naučnike sve više brine učestalost toplotnih talasa u svetu.

Južna Azija je 2022. godine doživela snažan toplotni talas.

Indija i Pakistan su zabeležili rekordne temperature – koja je dostigla čak 50 stepeni Celzijusovih u Nju Delhiju.

„Čitao sam priče o tome kako su Pakistanci govorili da kad bi izašli napolje, osećali bi se kao da ih je opkolio veliki požar. Tako su opisali te visoke temperature", rekao je profesor Prakaš.

Letnji toplotni talas iz 2023. godine zahvatio je veći deo Evrope, naročito zemlje oko Mediterana, među kojima Grčku, Italiju, Španiju, Tursku i Kipar.

Temperature su danju u nekim regionima dostigle 40-45 stepeni Celzijusovih.

Rekordne temperature u svetu su 2023. doprinele pogoršanju mnogih ekstremnih vremenskih prilika u velikim delovima sveta – od jakih toplotnih talasa i požara širom Kanade i SAD do dugih suša a potom i poplava u delovima istočne Afrike.

Prosečne svetske temperature za 2024. godinu bile su oko 1,55 stepeni Celzijusovih više od onih iz pred-industrijskog perioda – oborivši rekord koji je postavila prethodna godina za malo više od 0,1 stepen Celzijusovih.

Proteklih deset godina (2015-2024) bile su najtoplije zabeležene – a 2024. najtoplija godina do sada, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (SMO), ogranku atmosferskih nauka Ujedinjenih nacija.

„Užarene temperature iz 2024. godine zahtevaju revolucionarnu klimatsku akciju 2025. godine", kaže generalni-sekretar UN-a Antonio Gutereš.

„Još uvek ima vremena da se izbegne najgora klimatska katastrofa. Ali lideri moraju nešto da preduzmu odmah."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta jesti tokom letnjih vrućina
• Leto jeste vrelo, ali nije to ništa novo
• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu