Jens Turau  [ DW ]

01. 07. 2025. 08:50

Energetika Nemačke: Povratak nuklearki ili vetar i sunce?

Radilo se samo o manjoj razlici, o sitnom sporu oko organizacije večeri u Evropskoj uniji u Briselu. Pa ipak, spor između nemačke ministarke privrede Katerine Rajhe (CDU) i ministra zaštite životne sredine Karstena Šnajdera (SPD) pokazuje koliko različito to dvoje članova nemačke Savezne vlade gleda na pitanja o ulozi obnovljivih izvora energije, zaštiti klime i nuklearnoj energiji. Očigledno je da žestoka rasprava između dvoje ministara može da se rasplamsa u bilo kom trenutku.

Neformalni večernji sastanak

Sredinom juna, Rajhe je mogla da bira način kako da provede veče u Briselu – veče nakon dugog sastanka sa svojim koleginicama i kolegama iz EU. Bila su moguće dve varijante: sastanak s predstavnicima onih zemalja koje žele da nastave ambiciozno da šire kapacitete obnovljivih izvora energije. I drugi – sastanak s onim zemljama koje podržavaju nuklearnu energiju: uostalom, 12 od 27 država-članica Unije i dalje upravlja nuklearnim elektranama. Sa 55 reaktora, Francuska je zemlja s najvećim brojem nuklearnih elektrana u EU.

Nemačka ministarka na kraju se odlučila da učestvuje na sastanku „atomskih“ zemalja. I to uprkos činjenici da je Nemačka ugasila svoje nuklearne elektrane. Poslednja nuklearka isključena je iz pogona u proleće 2023. Odluku o postupnom ukidanju svih atomskih centrala donela je još vlada kancelarke Angele Merkel (CDU), nakon katastrofe reaktora u Fukušimi u Japanu 2011. godine.

Šnajder insistira da je on nadležan

Činjenica da se Rajhe ipak odlučila da se sastane s pronuklearnim državama, razljutila je njenog kolegu iz SPD-a. Karsten Šnajder, kao ministar zaštite životne sredine, zvanično je nadležan za nuklearnu bezbednost u Nemačkoj, uključujući i pitanja vezana za privremeno i konačno skladištenje nuklearnog otpada.

Dao je pomalo oštru izjavu o sastanku njegove koleginice s evropskim zagovornicima nuklearne energije: „Nemačka nije učestvovala, to je individualna odluka moje koleginice ministarke, koja je naravno slobodna da odluči šta će da radi.“ I još je rekao: „Odlučili smo da postupno ukinemo nuklearnu energiju. To je i društveno prihvaćeno.“

Kada je reč o pitanju budućih dominantnih izvora energije, Nemačka se usredsređuje na obnovljive izvore energije, poput sunca i vetra, a veliki deo svoje energije sada proizvodi upravo iz tih izvora, dodao je savezni ministar. „Nema daljih obaveza (prema nuklearnoj industriji, prim.ur.) i neće ih ni biti“, naglasio je Šnajder.

Neslaganje između Ministarstva privrede i Ministarstva zaštite životne sredine oko pitanja nuklearne energije i ranije je bilo opipljivo. Krajem maja, Rajhe je u Briselu izjavila da je „otvorena za sve tehnologije“ kada je reč o proizvodnji energije.

Konkretan razlog za to bio je zajednički dokument vlada u Parizu i Berlinu u kojem se navodi da će sprovesti „restart“ zajedničke francusko-nemačke energetske politike „baziran na klimatskoj neutralnosti, konkurentnosti i suverenitetu“. Drugim rečima: prema željama kancelara Fridriha Merca (CDU) i francuskog predsednika Emanuela Makrona, u EU bi trebalo promovisati sve oblike energije koji su oni „niskih emisija“.

Iz obzir prema „nuklearnoj“ Francuskoj

U Francuskoj se to posebno odnosi na brojne nuklearne elektrane. Nuklearke zaista tokom rada emituju malo ili nimalo štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i zato ih zagovornici smatraju klimatski prihvatljivima. Opasnosti takve tehnologije više leže u kontroli nuklearne lančane reakcije i rezultirajućeg nuklearnog otpada, a koji ostaje radioaktivan hiljadama godina. Prema ugovorima EU, svaka država-članica ima pravo da odabere sopstveni energetski miks.

Na pomolu je, pritom, spor između ministarstva privrede Katerine Rajhe i ministarstva zaštite životne sredine Karstena Šnajdera, i to ne samo oko nuklearne energije, već i oko pitanja novih gasnih elektrana. Neposredno nakon stupanja na dužnost, ministarka CDU najavila je izgradnju 20 novih gasnih elektrana. Prethodna vlada takođe je najavljivala izgradnju novih elektrana kako bi se nadoknadile česte oscilacije u količini energije dobijene uz pomoć sunca ili vetra – ali ne u tako velikom broju.

To takođe zabrinjava Šnajdera, jer je on nadležan i za poštovanje, odnosno ispunjavanje nemačkih klimatskih ciljeva. A sredinom maja, Stručni savet Savezne nemačke vlade za klimatska pitanja upozorio je da postizanje cilja klimatske neutralnosti do 2045. još čeka da bude potkrepljeno konkretnijim planom vlade u Berlinu.

Upozorenje eksperata

Vladi trenutno po tom pitanju na ruku ide prilično slab privredni razvoj, što rezultira nižim obimom proizvodnje, posebno u industriji – mišljenje je Stručnog saveta. Jedan od stručnjaka, Mark Oliver Becige, direktor Instituta za energetsku ekonomiju Univerziteta u Kelnu, rekao je za časopis Špigel: „U ovom trenutku nije jasno kako Savezna vlada namerava da postigne cilj klimatske neutralnosti do 2045.“

A pogotovo to nije jasno ako ministarka Rajhe, kako najavljuje, želi da izgradi mnoštvo novih gasnih elektrana. Iako gasne elektrane emituju manje štetnih gasova od elektrana na ugalj, 20 novih elektrana ipak bi ugrozilo postizanje klimatskih ciljeva, smatra to stručno telo.

Ministarstva privrede i zaštite životne sredine često su se u prošlosti sukobljavala oko pitanja zaštite klime i energetske politike. Resor zaštite životne sredine obično favorizuje najambicioznije mere za smanjenje emisije štetnih gasova, dok ministarstvo privrede favorizuje što manje ekoloških propisa za industriju i firme. To sukob koji se po svemu sudeći preneo i na novu vladu Nemačke.