Jasmina Roze (po ARD)  [ DW ]

10. 06. 2025. 11:12

Manje kupuju, traže popuste: njemački potrošači i dalje su pesimisti

Potrošači u Njemačkoj su još skeptičniji u pogledu svoje ekonomske situacije nego što su bili prije godinu dana. U anketi koju je sprovela Bostonska konsalting grupa (BCG), 62 odsto ljudi u Njemačkoj izjavilo je da ekonomsku situaciju smatra negativnom. To je deset odsto više nego prošle godine.

Bilo je još skeptičnijih procjena u Evropi, npr. u Francuskoj i Velikoj Britaniji – s preko 70 odsto u svakoj od te dvije zemlje. U Skandinaviji je, međutim, takvih samo 36 procenata. Bostonska konsultantska grupa anketirala je 16.000 potrošača u devet evropskih zemalja.

Dvije trećine potrošača u Njemačkoj takođe je izrazilo nezadovoljstvo zbog političke klime. Pored toga, skoro trećina ljudi zabrinuta je zbog svoje lične finansijske situacije – u poređenju sa samo 25 odsto koliko ih je bilo prošle godine. Uprkos padu stope inflacije, 70 odsto ispitanika u Njemačkoj strahuje od daljeg rasta cijena.

Žele više da uštede

Rezultat svega toga često je želja da se više uštedi prilikom kupovine i da se traga za popustima: 39 odsto Njemaca reklo je da želi da uštedi dodatni prihod – što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u kojoj je sprovedena anketa.

Samo je hrana to na šta su Njemci povećali svoju potrošnju, što je uglavnom bilo zbog inflacije. U svim ostalim grupama proizvoda, obavljene ili planirane kupovine su smanjene. Odjeća i namještaj su posebno pogođeni. Spontane kupovine su manje česte. Umjesto toga, oni ciljano traže popuste. U zavisnosti od kategorije proizvoda, između 60 i 75 odsto nemačkih potrošača spremno je da pređe na druge brendove zbog toga što su jeftiniji.

Cijena je važnija od brenda

Generalno, odnos cijene i kvaliteta i dalje igra odlučujuću ulogu u Njemačkoj. Kriterijumi kao što su regionalnost ili održivost obično se rangiraju niže. Oni gube značajno gube na važnosti čim razlika u cijeni postane prevelika.

Samo 16 procenata ljudi u Njemačkoj bilo bi spremno da plati premiju za klimatski prihvatljivije proizvode, što je pad od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. „Cijena pobjeđuje brend, korist pobjeđuje imidž – taj mehanizam trenutno oblikuje mnoge odluke prilikom kupovine“, kaže Karin fon Funk, ekspertkinja za robu široke potrošnje u BCG.

Rizici zbog američkih carina

Geopolitički rizici, s druge strane, ne igraju neku posebno značajnu ulogu u percepciji evropskih potrošača. Iako se anketa, koja je sprovedena početkom aprila, poklopila s najavom američke vlade o povećanju carina, to je bio razlog za zabrinutost kod manje od trećine anketiranih Evropljana.

„Potrošači se fokusiraju na vidljiva povećanja cijena i manje obraćaju pažnju na to koliko snažno trgovinski sukobi utiču na cijene i ponudu“, rekla je Fon Funk.

Inflacija niža od planirane

U maju je stopa inflacije u 20 zemalja evrozone pala na 1,9 odsto, prema početnoj procijeni Evrostata, statističkog zavoda Evropske unije. To znači da inflacija u evrozoni ne samo da je na najnižem nivou od septembra 2024, već je čak i ispod cilja inflacije Evropske centralne banke (ECB) od dva procenta.

Zbog pada stope inflacije monetarne vlasti oko predsjednice ECB Kristin Lagard prešle su na kurs smanjenja kamatnih stopa sredinom 2024. Otada su ključne kamatne stope osam puta smanjene – poslednji put prošle nedelje. Kamatna stopa na depozite, koja je referentna na finansijskom tržištu, a važna je i za štediše, sada je na 2,0 procenta.