Una Sabljaković  [ DW ]

21. 05. 2025. 10:48

Proces protiv aktivista iz Novog Sada: politički zatvorenici

Posle više od dva mjeseca pritvora, troje aktivista Pokreta slobodnih građana (PSG) i organizacije STAV, osumnjičeni za pokušaj rušenja ustavnog poretka u utorak (20. maj), odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu, pušteno je u kućni pritvor.

U svoje stanove, s elektronskim nadzorom i uz zabranu da nekog prime u goste i koriste telefon i internet, pušteni su Lado Jovović, Lazar Dinić i Marija Vasić – koja je, pošto je počela štrajk glađu i žeđu, pet dana provela u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

Za Mladena Cvijetića, Srđana Đurića i Davora Stefanovića sud je ukinuo rešenje Višeg suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Toj odluci prethodila je petodnevna studentska blokada zgrade tužilaštava i sudova u Novom Sadu.

„Od početka smo tražili da se Marija brani sa slobode ili da barem bude u kućnom pritvoru. Isticali smo da je reč o ženi od 50 godina koja nikada nije bila osuđivana. Tek sada, posle pritiska javnosti, takva odluka konačno je donesena“, kaže za DW Filip Lazić, jedan od branilaca Marije Vasić.

Štrajk glađu i žeđu

Marija Vasić je 15. maja iz pritvora u Novom Sadu prebačena u zatvorsku bolnicu u Beogradu, pošto je počela štrajk glađu i žeđu, jer je sud njoj i petorci aktivista 13. maja treći put produžio pritvor od po 30 dana.

Za šest njihovih kolega koji nisu u Srbiji, Milu Pajić, Branislava Đorđevića, Anju Pitulić, Jovana Dražića, Doroteju Antić i Dejana Bagarića, raspisana je potjernica.

„Mi 15. maja od jutarnjih sati, kada je Mariju posjetio suprug u zatvoru u Novom Sadu, do 16 časova nismo znali gdje se ona nalazi“, navodi advokat Lazić.

Kada je potvrđeno da je u zatvorskoj bolnici, nekoliko dana ni porodica ni advokati nisu mogli da dobiju informaciju u kom je stanju, dok je jedan od njenih branilaca tek u utorak dobio dozvolu da je posjeti.

„Uprava za izvršenje krivičnih sankcija bila je dužna da porodici dostavi informacije o zdravstvenom stanju Marije Vasić, posebno jer su mediji prenjeli da je porodica te informacije tražila. Podaci o zdravstvenom stanju jesu zaštićeni i ne smiju se učiniti dostupnim trećim licima, osim ukoliko postoji pristanak osobe ili na osnovu odluke suda. Malo je vjerovatno da se Marija Vasić ne bi saglasila da njena porodica zna njeno zdravstveno stanje“, kaže za DW pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Petar Vidosavljević.

Bijes predsjednika Srbije

Dio javnosti je novosadske aktiviste već osudio – na jednoj televiziji bliskoj vlastima od 13. marta, kada je u specijalnoj emisiji emitovanoj na šest televizija s nacionalnom frekvencijom objavljen prisluškivani snimak razgovora aktivista, ne prestaju komentari da je riječ o „teroristima“, koji su planirali nasilje, sprovođenje „obojene revolucije“, pa čak i da su „prizivali građanski rat“.

I predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ih je, posle odluke suda o kućnom pritvoru, u intervjuu za TV-Informer nazvao „pučistima“ i „teroristima“, rekao da pojedine sudije i tužioci „služe banditizmu i huliganizmu“ i najavio izmjene pojedinih zakona i nove propise, kako bi se u Srbiju, kako kaže, vratili „pravo i pravda“.

Takav potez predsjednika države nameće pitanje da li su novosadski aktivisti politički zatvorenici.

„Više je pokazatelja da je riječ o politički motivisanom pritvoru i pokušaju da se aktivisti zastraše. Prije nego što je Tužilaštvo i upoznato s tim predmetom, snimak prisluškivanog razgovora emitovan je na više režimskih televizija, pa se postavlja pitanje ko im je snimak dostavio. Tužilaštvo je podnjelo optužni predlog i zatražilo kaznu od pet godina zatvora za aktiviste“, navodi pravnik Vidosavljević i ujedno ukazuje da na slučaju radi tužilac koji je u predmetu pada nadstrešnice ukinuo pritvor bivšem ministru građevinarstva Goranu Vesiću.

Nezakonit postupak

I niz drugih pravnika ističe da je od početka riječ o nezakonitom postupku. Krivična prijava, navode, zasniva se na audio-snimku prisluškivanog razgovora, koji je, kršeći Zakon o krivičnom postupku pribavila BIA.

„Dokazi koji su pribavljeni nezakonito ne mogu da budu korišćeni u krivičnom postupku i na njima ne može da se zasniva sudska odluka. Osuda na osnovu nezakonito pribavljenog snimka razgovora bilo bi kršenje zakona i ustava“, kaže Vidosavljević. On ocjenjuje da je pritvaranje aktivista „ozbiljan pokušaj zastrašivanja svih građana“.

„Puštanje aktivista zatražio je i Evropski parlament, koji je osudio medijsku propagandu i naglasio tvrdnje o postojanju nezakonitog prisluškivanja“, podsjeća Vidosavljević.

Na meti televizija bliskih vlastima su i aktivisti za kojima je raspisana potjernica: „Od toga da budu izručeni Srbiji štiti ih Evropska konvencija o ekstradiciji, kao i domaći zakoni, jer se izručenje neće dozvoliti u slučajevima kada je riječ o političkim krivičnim djelima. Ako se nalaze u Hrvatskoj, malo je vjerovatno da će biti izručeni upravo zbog toga. Politički progon je osnov za dobijanje azila, pa aktivisti koji su van Srbije mogu da zatraže azil“, kaže Vidosavljević.

On dodaje da nije isključena mogućnost da aktivisti jednog dana protiv Srbije podnesu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava: „Da bi pritvoreni aktivisti tužili Srbiju, neophodno je da iskoriste sva pravna sredstva koja su im dostupna u Srbiji, uključujući i ustavnu žalbu. Svakako da nakon toga postoji mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava, a potencijalna predstavka trebalo bi da se odnosi na povredu članova iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, o pravu na slobodu i bezbjednost ličnosti i pravu na pravično suđenje“, navodi Vidosavljević.

Skraćeni postupak

Optužni predlog podnjet je 12. maja, kada je tužilaštvo zatražilo da se aktivistima produži pritvor, da se onima koji nisu u Srbiji sudi u odsustvu i da svi budu osuđeni na maksimalne kazne zatvora. Do danas optužni predlog nije uručen braniocima, iako je riječ o skraćenom postupku.

„Skraćeni postupak znači da nema odgovora na optužni akt, niti žalbe njegovo na potvrđivanje. Zakonodavac je predvidio ispitivanje optužnog akta od strane suda i zakazivanje pretresa u roku od 15 dana. Mislim da su male šanse da sud tužilaštvu vrati optužni predlog s naredbom da preduzme određene radnje ili prikupi dokaze. Svakako će u slučaju suđenja odbrana predložiti izdvajanje iz spisa dokaza koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku“, objašnjava advokat Filip Lazić.

On naglašava je predmet u sudu zaveden 12. maja i da bi sudija trebalo odmah da ispita optužni predlog: „On to nije učinio. Ukoliko ipak bude poštovan zakon, pretres bi trebalo da bude zakazan najkasnije do 27. maja“, navodi Lazić.

Studenti nastavljaju blokadu zgrade sudova u Novom Sadu i ne namjeravaju da od toga odustanu dok još troje aktivista ne bude pušteno iz pritvora. „Zaposlenima u sudu biće omogućeno da dođu na radna mjesta od 7 do 11 časova, posle čega će sud biti totalno blokiran“, saopštili su studenti u blokadi.