Sanja Kljajić  [ DW ]

14. 03. 2025. 12:34

Protesti u Srbiji: da li se sprema dan D?

Između zgrade Skupštine i zgrade Predsedništvanapeto je već danima. Na tom važnom čvorištu u Beogradu, koje je često bilo pozornica burnih političkih dešavanja, studenti su planirali da održe – kako se veruje – najmasovnije okupljanje od početka protesta 1. novembra, kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 15 ljudi.

Ali pre tih studenata, poziciju je zauzela grupa koja sebe naziva „Studenti 2.0“ ili „studenti koji žele da uče“. Oni su u parku ispred zgrade Predsedništva organizovali protestni kamp, zahtevajući da nastava na fakultetima počne najkasnije do 17. marta, jer žele da polažu ispite i pohađaju nastavu.

Za razliku od studenata u blokadi koji odluke donose direktnom demokratijom i nemaju vođe, „Studente 2.0“ predvodi Miloš Pavlović, koji je javnosti postao poznat nakon govora koji je držao na kontramitingu vladajuće Srpske napredne stranke. Od tada, on često nastupa u provladinim medijima uz predsednika Aleksandra Vučića i druge funkcionere vladajuće stranke.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut ocenjuje za DW da se, po svemu sudeći, radi o „orkestriranoj postavci koja treba da bude pandan studentima u blokadi“, a koja je verovatno izašla iz „kuhinje vladajućeg režima“.

„Kad politizovan sistem ne uspe da zarobi institucije, onda izrastaju paralelne strukture. Mi već imamo jednu vrstu paralelne medijske scene, paralelnih nevladinih udruženja, i onda je u tom kontekstu nastalo i ovo paralelno društvo studenata“, kaže Kleut.

Kontra-studenti, statisti i ratni zločinci

Kamp „studenata koji žele da studiraju“ ovih dana obišli su brojni funkcioneri Srpske napredne stranke, a pridružili su im se pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), čiji komandanti su osuđeni za ratne zločine i političke likvidacije.

Građani su već od prvog dana kampa na društvenim mrežama objavljivali da među studentima prepoznaju članove Sprske napredne stranke iz svojih lokalnih zajednica, za koje tvrde da nisu studenti, već zaposleni u javnim preduzećima. Kako saznaje Radio slobodna Evropa, u kamp su stigli i Srbi s Kosova, kojima su navodno za to date dnevnice.

Te navode potvrdio je i novinar televizije N1 Mladen Savatović, koji je stupio u kontakt sa ženom za koju se pretpostavlja da je regrutovala plaćene statiste za „studentski kamp“. Predstavio se kao mladić od 28 godina koji je zainteresovan za angažman. Žena po imenu Milena rekla mu je da u zavisnosti od toga u koju grupu upadne – da li među oni koji se pretvaraju da su studenti ili starije ljude koji ih podržavaju – može da zaradi od 50 evra naviše.

„To je kao jedan kasting. Ona je rekla da bi morala da vidi kako izgledam kako bi znala gde da me svrsta. Rekla mi je da su to ozbiljne pare, da je to ozbiljna organizacija“, priča Savatović.

Kad se susreo sa Milenom i rekao joj da je on novinar na tajnom zadatku, ona više nije htela da razgovara i počela je da beži.

„Ono što ja nisam uspeo da saznam, svakako bi trebalo da saznaju nadležni organi. Oni bi trebalo da pozovu na razgovor i Milenu i mene, i da dobijemo epilog ko je glavni u hijerarhiji, ko je sve to organizovao i šta je zapravo cilj svega toga. Međutim, poučen nekim pređašnjim iskustvom, mislim da nadležne institucije neće reagovati po ovom pitanju“, kaže Savatović.

Petnaesti mart (ni)je prekretnica

U paralelnoj realnosti, studenti iz svih krajeva Srbije šetaju ka Beogradu kako bi se pridružili velikom protestu najavljenom za subotu 15. marta. Prema nekim prognozama, na skupu se očekuje i više stotina hiljada ljudi.

Beograd dolazi kao poslednja stanica u protestom karavanu koji je prošao kroz tri najveća grada u Srbiji, nakon više stotina kilometara koje su studenti prepešačili razgovarajući sa stanovnicima malih mesta širom Srbije i prenoseći svoje poruke i zahteve.

Samo u poslednjih sedam dana, kako je objavila organizacija CRTA, održano je 410 protesta širom Srbije, a u više od 400 mesta građani su pokazali neki oblik revolta. Zato mnogi veruju da je protest u Beogradu „Dan D“, prekretnica posle koje više ništa neće biti isto.

Profesorka Kleut ne veruje u taj scenario. „Moguće da ćemo oboriti rekord po broju okupljenih ljudi u Beogradu i ta brojnost će pokazati snagu podrške koju studenti imaju. Utoliko, to može biti dan koji ćemo pisati s velikim slovom na početku. Ali u smislu nekakvog ’dana D’ koji će da prelomi situaciju, da dovede do nekih daljih koraka – mislim da se to neće desti.“

Može li se zaustaviti nasilje?

Državni vrh, čini se, radi na tome da se masovnost spreči. Rano jutros stigle su dojave da će 14. i 15. marta biti obustavljen vozni saobraćaj zbog navodnih dojava o bombama na međugradskim linijama.

Predsednik Vučić je poslednjih dana u više navrata govorio da očekuje veliko nasilje i istakao da će svi koji u tome budu učestvovali odgovarati za to.

„Ne računamo na dobru volju rulje. Imamo državu i pokazaćemo vam državu. Izdržaće naše jedinice udar, ali će onda država da se ponaša kako treba, uzvratiće i pohapsiće sve izgrednike“, rekao je Vučić.

Studenti odgovaraju da nikada nisu pozivali na nasilje i pozivaju Ministarstvo unutrašnjih poslova da „pre 15. marta premesti grupu ljudi koja se predstavlja kao studenti iz Pionirskog parka“, kako bi bili izbegnuti sukobi.

„Studenti nikada nisu tukli građane, niti im lomili vilice. Studenti nikada nisu gazili građane automobilima, niti opravdavali bilo kakvu vrstu nasilja. Studenti traže vladavinu prava i zakona, kao i rad institucija“, naveli su studenti Univerziteta u Novom Sadu u svom saopštenju.

Profesorka Kleut veruje da do nasilja neće doći ukoliko svi budu pratili studentske instrukcije. „Ono što će biti zanimljivo da vidimo je da li će brojnost učesnika na ovom skupu naterati vlast ka još nekim ustupcima, poput ostavke Zagorke Dolovac ili nekim sličnim potezima kojim bi pokazali da vlast reaguje na snagu studenata i građana koji ih podržavaju“, kaže Kleut.

Strategija za dan posle

Ukoliko do toga ne dođe, loptica će, kaže Kleut, ponovo biti u dvorištu studenata i njihovih plenuma, a oni za sada pozivaju građane na organizovanja građanskih plenuma. Ta ideja, međutim nije naišla na razumevanje.

„Jedan deo studenta razgovara i o mogućnostima neke vrste vlade narodnog poverenja, pozivanja vlasti da izađe iz pozicije u koji se trenutno nalazi, kako bi se formirao okvir unutar kojih bi tužilaštvo i policija mogli adekvatno da odgovore na studentske zahteve u vezi s Železničkom stanicom, ali i da formiraju okvir za sprovođenje fer i poštenih izbora“, kaže Kleut.

Ideja prelazne, ekspertske ili „vlade poverenja“ već mesecima figurira u raznim raspravama. S tim predlogom već su izašle pojedine opozicione stranke i neformalne grupe. Ali studentski plenumi, za koje se veruje da jedini imaju podršku građana, o strategiji za dan posle 15. marta za sada razgovaraju samo iza zatvorenih vrata.