M.M.Lj.

KANDIDATI ZA SUDIJE US

Ustavni odbor saslušao Blagojevića, Vukićevića i Prelevićevu

Ustavni odbor saslušao je tri kandidata za sudije Ustavnog suda. Kandidat Marko Blagojević kazao je da se zbog dugog čekanja na odluke po ustavnim žalbama boji da će doći do toga da ona bude izgubljena kao djelotvorno pravno sredstvo. Odgovarajući na pitanja, kandidat Zoran Vukićević kazao je da je pitanje odlaska u penziju sutkinje Dragane Đuranović ispolitizovano, te da Odbor nije povrijedio Ustav, već samo jednu odredbu. Kandidatkinja za sutkinju Milva Prelević kazala je da je bila član DPS-a, ali da 10 godina nije ni u jednoj partiji, te da je apolitična.

Blagojević je bio sudija u Osnovnom sudu u Nikšiću, a nakon 2022. radi kao sudija u Višeg suda u Podgorici, gdje je drugostepenac u građanskoj oblasti kao i sudija za maloljetnike. 

Kautor je naučnog rada o predaji i oduzimanju djeteta i ulozi organa starateljstva.

Na pitanje poslanika Bošnjačke stranke (BS) Admira Adrovića  na koji način bi ubrzao rješavanje nagomilanih predmeta, Blagojević je kazao da ima prirodan motiv da napreduje. 

"Unaprijedio bih rad tog suda jedino marljivim i mukotprnim radom, kao sudija. Meni radni dani ne traju po osam sati, već i popodne, i vikendima. Ako hoćete rezultat, morate da radite. Pitanje unapređenja suda je pitanje za predsjendika Ustavnog suda, a ako bih ja bio izabran, radio bih na efikasnosti na način što bih uvukao priču oko norme. Ipak tu treba napraviti balans između broja završenih predmeta i i kvalitetapravde", poručio je. 

Odgovarajući na pitanje poslanika Pokreta Evropa sad (PES) Darka Dragovića kazao je da se mnogo čeka na odluke po ustavnim žalbama. 

“Bojim se da ćemo brzo doći u situaciju da ustavnu žalbu izgubimo kao djelotvorno pravno sredstvo od strane Evropskog suda za ljudska prava, oni mogu to da urade”, kazao je Blagojević.

Kandidat za sudiju Zoran Vukićević bavi se advokaturom i istakao je da nikad nije bio član ni jedne pratije od osnivanja višetranačkog sistema, te da nije registrovao ni jednu partiju. U 41. godini imao je udes u kom je, između ostalih povreda, ostao bez desne podlaktice i nastavio je, kako kaže, da se bori i dokazuje da invaliditet ne može biti prepreka za doprinos društvu i profesionalni rad.

“Smatram da bi moje imenovanje predstavljalo korak ka usklađivanju naše rakse sa evropskim principima jednakosti i nediskriminacije, te bi istovremeno bila snažna poruka da su znanje, integritet i iskustvo ključni za poziciju, a ne fizičke predispozicije”, kazao je on.

Isrtakao je da se bavio svim oblastima prava, najviše parnični postupcima, ali i ozbiljnim krivičnim predmetima.

“Najviše želim da doprinesem Ustavnog suda kao institucije koja bi garantovala zaštitu prava i sloboda svih građana”, rekao je on.

Na pitanje predsjednice Odbora Jelene Božović da li je Ustavni odbor postupio po zakonu u vezi sa pitanjem penzionisanja sutkinje Dragane Đuranović zbog čega opozicija bojkotuje skupštinu, Vukićević je rekao da je Odbor u cjelosti postupio u skladu sa članom 7 Zakona.

“Ustav sigurno nije povrijeđen, moguće da je povrijeđena samo jedna odredba u Zakonu. To je uglavnnom ispolitizovano pitanje”, rekao je Vukićević.

Kandidatkinja za sutkinju Milva Prelević kazala je da je pravničku karijeru započela u Sudu za prekršaje, a da sada radi kao carinski inspektor i predstavnik je Uprave carina pred nadležnim sudom.

“Mojim izborom za sutkinju Ustavnog suda, US bi dobio na većoj efikasnosti, izuzetnoj ažurnosti, i inovativnosti. Dobio bi krajnje odgovornog sudiju sa ličnim i profesionalnim integritetom”, rekla je Prelevićeva.

Poslanik Darko Dragović kazao je da mu je zaparalo uši to što je kandidatkinja kazala da bi odluke Zaštitnika ljudskih prava trebalo da budu pravno obavezujuće. Pitao je da li je to miješanje u nadležnosti Ustavnog suda.

Odgovorila je da bi napravila klasifikaciju predmeta, pa bi nekim dala prednost.

“Smatram da bi obaveznost odluka Ombudsmana dovela do veće njegove proaktivnosti. Ombudsman može odmah da odreaguje. Bilo bi više pravilnosti i pravde u društvu. Smatram da mora da postoji institut koji prati rad državnih organa. Možda bi morala da bude izmjena ili korekcija propisa da ne dođe do miješanja nadležnosti sa Ustavnim sudom. suština je da moraju biti veća ovlašćenja Ombudsmana", kazala je ona. 

Odgovorila je i da nije imala iskustva u radu sa Ustavnim sudom. 

Na pitanje Božovićeve da li je bila član neke partije, Prelevićeva je kazala da je bila članica DPS-a, a da posljednjih 10 godina nije ni u jednoj partiji i da je apolitična. Komentarišući odluku Odbora u vezi sa sutkinjom Đuranović. 

"Ustavnom odboru nije ništa ostalo osim da konstatuje činjenicu koja je jasna", kazala je ona.