Kristof Rirmair (dpa), Frank Johansen (dpa)  [ DW ]

14. 03. 2025. 12:55

Profit BMW-a opada: zlatni dani su prošli

Novi potres u nemačkoj auto-industriji – sada je i BMW na redu. Minhenski proizvođač automobila mora da se pomiri s padom profita za prošlu finansijsku 2024. godinu. Nakon oporezivanja, kompanija je zaradila 7,7 milijardi evra.

To zvuči mnogo, ali predstavlja pad od 37 odsto u poređenju s prethodnom godinom. I to je već drugi veliki pad. Pored slabijih prodaja u Kini, u Minhenu se suočavaju i sa problemima sa kočnicama koje je isporučivao dobavljač „Kontinental“.

Prodaja je takođe pretrpela značajan pad: 142 milijardi evra predstavlja minus od 8,4 odsto. Ipak, u tekućoj godini, BMW očekuje povećanu potražnju. Uprkos „izazovnoj“ situaciji i nedavnim povećanjima carina od strane SAD, predstojeći prihod pre oporezivanja trebalo bi da se vrati na nivo iz 2024. godine. BMW nije izneo prognozu za profit nakon oporezivanja.

U dubokoj krizi?

BMV nije jedini kome pada profit. I druga dva velika nemačka automobilska koncerna, Folksvagen i Mercedes-Benc, prijavili su sličan pad. Folksvagen beleži pad od 31 odsto (12,4 milijarde evra), a Mercedes od 28 odsto (10,4 milijarde evra). I oni se žale, između ostalog, na teško poslovno okruženje u Kini.

Da li su nemački proizvođači automobila u dubokoj krizi? To zavisi od toga iz koje perspektive se posmatra: iz perspektive novca ili budućnosti.

Da bi se pravilno procenila finansijska situacija, potrebno je proširiti pogled. Trenutne rezultate ne treba porediti samo s poslednjih nekoliko godina, objašnjava stručnjak za industriju automobila Frank Švope, koji predaje na Visokoj školi za mala i srednja preduzeća u Kelnu i Hanoveru.

„Trenutno vidimo normalizaciju nakon posebne situacije sa profitima koji nisu bili poznati do sada. Nakon prvog pada izazvanog pandemijom korone 2020, u narednim godinama – naročito zbog nestašice čipova i vozila – gotovo da nije bilo popusta i došlo je do pomeranja ka skupljim modelima“, objašnjava Švope. „To je proizvođačima poput Folksvagena, Mercedesa ili BMW-a donelo izuzetno visoke marže, koje inače nisu bile moguće.“

To se može videti i u brojkama BMW-a: dosadašnji rekordni profit od 18,6 milijardi evra zabeležen je 2022. godine. U 2021. i 2023. bio je veći od 12 milijardi evra. U poređenju s tim, trenutni rezultat izgleda loše.

Međutim, pre nego što su te tri posebne godine promenile merilo, stari rekordni profit iz 2017. godine iznosio je 8,7 milijardi. Čak i ako se uzme u obzir inflacija, trenutni rezultat od 7,7 milijardi više ne izgleda toliko loše.

Švope se slaže s tim: „Trenutni brojevi u stvari nisu loši. Samo izgledaju loše u poređenju s posebnim godinama“. Zato ne želi da govori o krizi. „Naravno, sve zavisi kako definišete krizu. Ja tu više mislim na vreme kada je, na primer, Folksvagen bio u gubicima.“ U svakom slučaju, trenutne brojke nisu razlog za kukanje.

Zabrinuti za budućnost

To, međutim, nije razlog za opuštanje, jer vremena su izazovna i proizvođači imaju opravdane „brige zbog moguće krize i trebalo bi na vreme da prilagode svoje strukture“, kaže Švope.

Folksvagen već radi na tome: između ostalog, do 2030. godine planira da ukine gotovo svako četvrto radno mesto u glavnom pogonu u Nemačkoj. Mercedes takođe planira da u narednim godinama smanji troškove za nekoliko milijardi evra i najavljuje program otpremnina.

A lista se nastavlja: u Poršeu je na udaru 1.900 radnih mesta, u Fordu u Nemačkoj 2.900. I dobavljači takođe planiraju da smanje ili ukinu radna mesta: „Boš“, „Šefler“, „ZF“, „Kontinental“, „TisenKrup“ – to su samo neki od njih.

Ta zabrinutost odražava se i na raspoloženje u auto-industriji. I to je loše, posebno kad se uzmu u obzir dobavljači. Indeks poslovne klime za auto-industriju, koji je objavio Minhenski Ifo institut, trenutno je duboko u minusu, sa 35 poena. Kod BMW-a je situacija nešto drugačija: broj stalno zaposlenih u poslednje vreme neznatno je povećan.

Naredna previranja

I konsultantska firma „Aliks partners“ ocenjuje da je globalna auto-industrija posebno pogođena promenama. Najveći problemi su poremećeni lanci snabdevanja, rastući troškovi materijala i sve veće nesigurnosti u međunarodnim trgovinskim odnosima – ovo poslednje pre svega zbog carinskih planova američkog predsednika Donalda Trampa.

Na sve to dolaze relativno visoki troškovi radne snage i energije. I naravno – tu je i Kina. S jedne strane je to najveće tržište na svetu, koje je dugo obezbeđivalo brz rast i visoke profite, a s druge – postaje sve teže. Takođe, konkurencija iz Kine postaje sve jača, naročito u sve važnijem sektoru elektromobilnosti.

Elektromobilnost takođe je problem. Još uvek električna vozila čine samo relativno mali udeo u prodaji, a paralelna proizvodnja vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, hibridnih i i električnih vozila čini stvari mnogo komplikovanijim. Pritom kod većine proizvođača prodaja električnih vozila ne napreduje dovoljno brzo. BMW je tu mnogo bolji nego drugi nemački proizvođači i prošle godine znatno je povećao prodaju, ali prodaja 427.000 električnih vozila još uvek nije ni petina ukupne proizvodnje.

Pa ipak, BMW to smatra najvažnijim pokretačem rasta. Dodatni podsticaj trebalo bi da dođe sa novom serijom. Prvo vozilo iz serije biće u proizvodnji do kraja 2025. godine. BMW je prošle godine na to potrošio mnogo novca. Za istraživanje i razvoj, koncern je potrošio ukupno 18 milijardi evra.