Igor Pejović

Monika Radović: Zbog dobre poslovne prilike vratila bih se iz Slovenije u CG

Tivćanka Monika Radović rodni Tivat, ali i Podgoricu u kojoj je završila osnovne studije, zamijenila je Ljubljanom gdje je upisala master studije Fakulteta za društvene nauke. Glavni grad Slovenije je, kako je kazala u emisiji Mladovanje na TVCG, ugodan za život, a naročito za mlade jer nudi raznovrstan sadržaj.

Iako je u Ljubljani šest mjeseci, kao rođenoj Tivćanki i dalje joj najviše nedostaje more, miris soli, ali i laganiji tempo života.

“Ljubljana je veća i trebalo mi je da se naviknem na to da mi do nekog odredišta treba više vremena nego u Tivtu, tako da sam se na to navikavala u početku. Sada sam se navikla i osjećam se kao da je ovo moj neki drugi dom”, kaže Monika.

Život u Podgorici, gradu u kojem je završila osnovne studije na Fakultetu političkih nauka, a koji je otprilike veličine Ljubljane, olakšao joj je privikavanje na novu i sredinu veću od Tivta.

Slovenci mnogo aktivniji od Crnogoraca

“Moram da priznam da mi je fakultet u Podgorici pružio izuzetno znanje. Podgorica mi je pomogla da se osamostalim od roditelja, pa mi taj dio privikavanja nije teško pao. Teško mi je palo što ne idem često kući, ali sam pronašla i društvo ovdje”, kaže Monika.

Sada je na smjeru Međunarodni odnosi, a napravila je paralelu između predavanja u Podgorici i Ljubljani.

“Postoji razlika u tome da se ovdje više fokusiramo na aktuelna dešavanja. Tako da nije samo puka teorija i da pređemo ono što je predviđeno za taj čas, nego ono što se dešava u svijetu, mi diskutujemo. Teoriju primjenjujemo na aktuelna dešavanja, ali akcenat je na tome da razumijemo ono što učimo”, pojašnjava naša sagovornica.

Slovenci su, kaže, mnogo aktivniji od Crnogoraca: “Stalno šetaju, koriste bicikla, tako da su te navike drugačije. Ali i mi počnemo tako kad ovdje dođemo”.

Svi studenti, kako kaže, imaju pravo na bonove za ishranu: “Imaju povlašćene cijene za prevoz, i za bicikla, ono što bih ja istakla kao manu je da državljani nemaju pravo na dom, ali postoji taj privatni koji se brzo popuni...”

“Za obrok studenti plaćaju do pet eura u restoranima. U cijeloj Ljubljani imaju kafići i restorani koji nude subvencije i što možemo naći uvijek po gradu...dakle, studentu je u prosjeku potrebno nekih 300 eura bez stana, ali su stanovi ovdje skupi. Koliko sam upućena jedna soba je 350-400 eura. Tako da je ukupno potrebno oko 700-800 eura”, kaže Monika.

Planira i da se zaposli od naredne akademske godine, kako bi naučila slovenački iako on nije uslov za zaposlenje.

“Naučila sam par fraza koje koristim svakodnevno. U kafiću, u prodavnici umijem da se sporazumijem, ali nijesam počela aktivno da ga učim. Stariji još uvijek pričaju jezik koji se govorio u Jugoslaviji, pa nađemo zajednički jezik. Mlađi pričaju engleski, tako da do sada nijesam osjetila neku potrebu da naučim slovenački. Planiram, ali o tom potom”, ističe Monika.

Mladi Slovenci ne znaju puno o nama

Studenti se u Ljubljani, kaže Monika, najviše zapošljavaju u ugostiteljstvu ili trgovinama, a mogu da biraju kad i koliko žele da rade:

“Slovenija je tu jako prilagođena studentima i poslodavci takođe, pa se oni fokusiraju na studenta kad mu odgovara i kad on želi i satnice su veće nego u Crnoj Gori. Sve je porilagođeno studentima”.

Slovenci se, primjećuje, drže pravila i izuzetno ih poštuju, za razliku Crnogoraca koji ih, kako kaže, krše svakodnevno: “Oni su malo hladniji, nijesu otvoreni kao mi. Zato se družim sa studentima koji su bliži nama mentalitetom, iz Hrvatske, Srbije, BiH ili Sjeverne Makedonije”.

Ipak ljudima u Sloveniji bude drago kad čuju da je iz Crne Gore, a kad se sa njima upusti u razgovor često čuje i doživljaje prilikom posjete našoj zemlji nekad davno.

Sa druge strane, mladi Slovenci ne znaju puno o Crnoj Gori: “Znaju da smo turistička zemlja, najviše zbog Jugoslavije. Ali ovako neke veće stvari ne znaju. Oni su više okrenuti ka Evropi...”

Uprkos obavezama na fakultetu nađe se vremena i za druženja, kaže Monika, naročito vikendom: “Tokom radnog dana druženja su na predavanjima, u čitaoni, ali se družimo. Slovenci vole da šetaju i da se rekreiraju. Mi više volimo kaficu pored Ljubljanice...iako je malo sunčanih dana u Ljubljani, ali kad vidimo lijepo vrijeme odmah je dogovor za kafu”.

Kad su u pitanju planovi za budućnost, Monika kaže da bi voljela da ostane u Sloveniji, iako ne isključuje mogućnost povratka u Crnu Grou zbog neke dobre poslovne prilike: “U Sloveniji se cijene stručnost i znanje, i želja mladih da se napreduje, a u Crnoj Gori nešto drugo...”