Igor Pejović [ RTCG ]

Matija Pejović: Sanjam o odlasku na Mars, ali i da napravim raketu

Definitivno bih volio da budem upamćen kao prvi Crnogorac na Marsu, i to bi bilo ostvarenje mog sna, riječi su Podgoričanina Matije Pejovića, studenta mastera Mehanike fluide na Sorboni. U emisiji Mladovanje na TVCG kazao je da je ipak realnije da bude upamćen kao prvi Crnogorac koji je lansirao raketu.

“Volio bih da budem upamćen po tome, prvi Crnogorac koji je napravio raketu”, kaže Matija, no ni u jednom trenu se ne bi razmišljao ni kad bi dobio ponudu da ode na Mars.

“Tu ne bih razmišljao ni sekunda, odmah bih rekao Da. Još kao mali sam želio da budem astronaut ili pilot i to bi bilo ostvarivanje dječačkog sna. Sad, naravno, Crna Gora nije članica Evropske svemirske agencije pa je to pod znakom pitanja, ali da mi neko ponudi rekao bih Da”, priča Matija.

Prva godina mastera itekako zahtjevna

Ovaj mladi Podgoričanin je na Sorboni završio dva smjera - mehatroniku i elektroniku, a sada je na master studijama mehanike fluida: “Sve je poteklo od školovanja. Prvobitno sam se takmičio iz fizike, i htio da budem čisti fizičar, ali nakon nekog vremena, u Škotskoj imao sam prilike da gradim jedan mali brod za kraljevsku mornaricu i tu sam se počeo zaljubljivati u samu nauku građenja nečega, što je inženjerstvo, tako da je to bila moja očigledna odluka”.

Prva godina mastera je, kaže, itekako zahtjevna jer projekte i ispite imaju skoro svake nedjelje.

Matija je jedan od glavnih inženjera na raketnom projektu na Sorboni: “Gradimo raketu koju sam ja nazvao Prometej, po grčkom titanu koji je dao ljudima znanje kako da kreiraju vatru. Sama ideja mi je bila simpatična za naziv rakete. Ona će se takmičiti ovog ljeta na francuskom takmičenju”.
Prisjetio se i prvih dana kad je došao na Sorbonu: “Sjećam se kad sam došao prije četiri godine osjećaj je bio izvanredan. Prva je činjenica da sam se bio izgubio jer moj francuski nije bio na visokom nivou. U početku je bio šok, ali čovjek se na sve navikne”.

Najviše mu se dopada to što je upoznao ljude sa svih strana svijeta - iz Mongolije, Japana, Južne Afrike, Južne Amerike...

“To vam otvara horizonte na neviđenom nivou. Možete sebe da uporedite spram drugih, da upoznate druge kulture na jednom kampusu, što je fenomenalno iskustvo i plus tokom studija”, priča nam Matija.

Sebe, nažalost, ne vidi u Crnoj Gori

Godinama već nije u Crnoj Gori, pa smo Matiju pitali koliko je nauka u našoj zemlji danas razvijena, i koliko se išta po tom pitanju promijenilo u međuvremenu.

“Pošto je prošlo šest, sedam godina kako sam otišao ne bih rekao da se nešto mnogo promijenilo po tom pitanju. Sviđa mi se da imamo mnoge inicijative koje se dešavaju, Prona tu pomaže u razvijanju nauke u Crnoj Gori. Vidio sam što se tiče inženjerstva Montenegro Space Reserche - pomno pratim njihovo razvijanje i podržavam svaku inicijativu...”, kaže Matija.

Nažalost, sebe ne vidi skorije ponovo u Crnoj Gori: “Kažem nažalost, jer bih najsrećniji bio u svojoj zemlji. Ali prilike za posao...rad na avionima, raketama, teška je situaicja u Crnoj Gori. Planiram da ostanem u Francuskoj i razvijam svoju karijeru”.

No, ipak bi volio da vrati ako se ukaže prilika.

Za Crnu Goru se sve više zna

“U najgorem slučaju, volio bih da ostanem da radim u Francuskoj. Tokom penzije volio bih da se vratim Lješanskoj nahiji i da imam svoj vingrad. To definitivno. E sad ranije ili kasnije vidjet ćemo. Za deset godina bih volio da imam svoju kompaniju koja bi se bavila aero nautičkim rješenjima, ali vidim sebe u oblasti aerodinamike ili svemirskih tehnologija. Dakle izgradnja rakete ili aviona”, navodi naš sagovornik.

Na kampusu se najviše druži sa Francuzima, ali i sa Ircima: “Poznajem par Iraca, pošto sam bio u Škotskoj, sličnog su mentaliteta, a i nama su slični sa Balkana”.

Budući da je upoznao ljude sa svih meridijana, zanimalo nas je i jesu li čuli za njegovu Crnu Goru.

“Mislim da sada se stanje mijenja, pošto naš turizam se više otvara zapadnom tržištu. Kad nekom kažem za Crnu Goru oni kažu da je to predivna mala zemlja o kojoj su čuli. Većina ih je vidjela slike Boke, upoznao sam 20-ak Francuza koji su kampovali po Durmitoru ili primorju i sve više postajemo poznati. Kad sam tek pošao u Škotsku niko skoro nije znao o Crnoj Gori. Znali su o Hrvatskoj. Približavamo se tome da budemo sve više poznati u Zapadnoj Evropi”, kaže Matija s ponosom.