K. J.

30. 08. 2023. 10:48   >>  10:51 2

ИСТРАЖИВАЊЕ

Више се умире него што се рађа

Посљедње три године, Црна Гора биљежи негативан природни прираштај што значи да број умрлих превазилази број рођених, саопштили су из Центра за демократску транзицију (ЦДТ).

Како наводе, у седам од 24 општине у 2022. години забиљежен је позитиван природни прираштај:и то у Подгорици (+797), Будви (+142), Рожајама (+119), Тивту (+69), Тузима (+40), Плаву (+18) и Улцињу (+5).

Ови подаци Центра за демократску транзицију (ЦДТ) и Друштва статистичара и демографа (ДСД),а представили су их у анализи „Зашто Црној Гори није стало до сопственог становништва?“.

Из ЦДТ-а истичу да је смањење стопе наталитета у Црној Гори условљено низом различитих фактора, прије свега биолошким и економским факторима.

"Просјечна старост наше популације од 40 година, представља биолошко ограничење, што значи да не можемо очекивати динамични раст наталитета као што се дешава у државама са просјечном старошћу популације 25 година и ниже. Иако економски фактори имају ограничено дејство на кретање наталитета, јер и најразвијенине државе биљеже пад наталитета, ипак у Црној Гори то није случај", пише у саопштењу.

Посљедње повећање наталитета у Црној Гори десило се, додају, управо у периоду снажног економског раста у годинама након обнове државне независности, када је стопа наталитета забиљежила свој максимум од 14 рођених на 1.000 становника.

"Међутим, већ од 2009. године, када наступа свјетска економска криза и пад БДП-а у Црној Гори од -5,6 одсто, биљежимо смањење наталитета за 14,2 одсто. Стопа наталитета у Црној Гори никада није враћена на период прије кризе, иако је био забиљежен период општег економског опоравка", појашњавају у извјештају.

Како кажу, ниво наталитета у Црној Гори није довољан да би обезбиједио раст укупног становништва.

"За раст укупне популације, било би потребно имати више од двоје дјеце по жени, што у Црној Гори није случај. Просјечан број дјеце по жени у Црној Гори износи 1,8. Ипак, ако погледамо стање у државама региона и ЕУ, може се закључити да је стопа наталитета у Црној Гори још увијек на високом нивоу", пише у документу.

Према посљедњим подацима, у 2021. години је стопа наталитета у ЕУ у просјеку износила 9,1 одсто, што значи да је на 1.000 становника рођено 9,1 особа, док је Црној Гори у истом периоду рођено 11,4 особа на 1.000 становника.

"Када је ријеч о земљама ЕУ, већу стопу наталитета од Црне Горе биљежи Ирска (12 одсто) а у односу на земље региона Косово има већу стопу наталитета (15 одсто)" додају из ЦДТ-а.

Црна Гора, како кажу, нема добро осмишљену и планирану популациону политику која би дала правовремене одговоре на наведене и друге негативне демографске токове наше земље.

"Као и у многим другим областима, тако и у популационој политици, води се политика „спектакла“ и краткорочног додворавања бирачима/цама кроз кракорочне мјере – попут плаћања за новорођену дјецу. Ипак, краткорочне новчане надокнаде, иако потребне, нијесу довољне и не могу надомјестити многе функције и потребе које је држава дужна обезбиједити како би охрабрила нови живот и останак у Црној Гори. Политике које се заснивају искључиво на директним финансијским надокнадама, обично воде искључивању жена са тржишта рада и свођењу улоге жене само на репродуктивну", истчу из ЦДТ-а.

Прије свега, сматрају да је држава дужна обезбиједити опште услове који су ван реалних могућности родитеља: владавину права, довољан број предшколских установа, основних школа, обавезан продужени боравак у основним школама, школе без вршњачког насиља, адекватну саобраћајну инфраструктуру, родну политику која јача положај жене у друштву, безбједност друштва и многе друге које смањују цијену подизања дјетета.

"Ово подразумијева да популациона политика не треба буде изолована кроз сет финансијских подстицаја, већ она мора бити дубоко интегрисана кроз политику образовања, младих и спорта, политику социјалног старања и здравствену политику, спољну политику, фискалну политику, политику културе и медија, просторну политику и другим које својим дјеловањем непосредно врше утицај на развој појединца односно нашег друштва" закључују из ЦДТ-а.